Balkanski poslovni bonton

Ovaj tekst je otvoreni prikaz realnosti, koji se nekima sigurno neće svideti, ali to ne menja činjenično stanje i trendove koji se dešavaju prethodnih par decenija, bilo da ih doživljavamo pozitivno ili negativno.

Anglo srpski modernizam

U poslednje vreme smo svi svedoci, bukvalno rečeno, poplave raznih gurua, koučeva (coach), učitelja raznih veština, koji pri tome često ne razumeju i ono što oni sami rade, a kamo li da znaju dobre stvari da nauče vas, kao njihove klijente i učenike. Naravno, lično sam veoma srećan što sarađujem sa veoma kvalitetnim ljudima koji su zaista pravi učitelji, koji znaju svoj posao, sa kojima zaista volim da radim i sarađujem. Sa druge strane, kada slušamo sve te silne menadžere, pa razne CEO, CTO, CFO i slične skraćenice za koje zapravo 90 posto ljudi ne zna šta uopšte znače, pitam se kuda sve to vodi?

Svi mi smo svaki dan susretnuti sa time i gledamo kako nas razni menadžeri iz raznih struka prosto bombarduju sa kojekakvim nazivima koji ništa ne znače. Zapravo, možda i znače na nekom stranom jeziku ali na našem ne. S čime se mi tada zapravo susrećemo? Susrećemo se sa time da ti razni (umetnite skraćenicu po želji) koji nam prenose neko znanje ili poslovne običaje, koje su stekli time što su pročitali jednu knjigu, najverovatnije neku američku, prenose nam znanja koja su adekvatna za američke uslove. Drugim rečima pričaju nam priču koja važi za jednu sasvim drugačiju kulturu nego što je naša.

Svojevremeno sam na fakultetu imao jedan rad koji se bavio poslovnom komunikacijom u odnosu na kulturu i milje iz kog poslovni ljudi dolaze. Dakle, razlika je u tome da li je neko iz Arabije ili je iz Japana, Rusije, Srbije, Amerike i tako dalje. Dok danas uglavnom slušamo te razne  koučeve koji samo pričaju o tome kako se radi u Americi, misleći da je to potpuno jednako kao ovde kod nas, a pri tome nisu svesni koliko greše. Mi polako počinjemo da zaboravljamo naše sopstvene običaje, naš način poslovanja i ugovaranja poslova, naš balkanski poslovni bonton, jer to je navodno nešto loše, nešto nazadno, nešto „seljački“.

Balkanska tradicija

Ukratko, balkanski poslovni bonton podrazumeva da sedimo uz dobru hranu i dobro vino i razgovaramo o poslu. No, kada je to postalo seljački? Kad je to postalo loše? Postalo je onog trenutka kad smo se svi počeli amerikanizovati. Nadam da se nikada nećete baš toliko amerikanizovati, da će vam uvek kvalitetna hrana i vino biti dobar ambijent za poslovni rad, za poslovne razgovore. Pri tome, uopšte nije problem što pored vas hodaju prolaznici, što ljudi razgovaraju, neki možda i galame ili pevaju, ni to nije važno. Poenta je u tome da je takav ambijent naprosto dobar za poslovni razgovor i za poslovnu komunikaciju.

Zapravo, mi smo nekad prisiljeni da budemo poslovno odeveni, da isključivo obavljamo razgovore u nekim poslovnim ambijentima, u kancelariji i slično i to je sasvim u redu, ali smo pri tome zaboravili na kafane, zaboravili smo na divne riblje čarde. Zaboravili smo na to da se poslovni razgovori u našem miljeu, govorim o Balkanu, o jugoslovenskim starim republikama, o ljudima koji ovde žive i koji su naučili da rade na određen način, koji su naučili da komuniciraju na određen način, upravo vode na taj način i da je taj način zapravo pravi ambijent za zaključivanje poslova. Te stoga kada želite da sa nekim vašim klijentom zaključite ugovor ili ostvarite dugoročnu saradnju, bolje je da ne razmišljate isključivo na američki način – vratite se malo našem, nazovite ga i balkanskom, čak ga možda smatrajući i primitivnim. To jednako, možda čak i više, važi i kada su poslovni partneri stranci. Nemojte se stideti vaše kulture, nemojte se stideti vašeg porekla. Nemojte da mislite da je sve ono strano, ono zapadno jedino dobro, a da naše ništa ne valja. Da ono kako smo radili bukvalno stotinama godina, uz jagnjeće pečenje ili uz vino, najednom uopšte ne valja i da je dobro samo i isključivo nositi sakoe, kravate, u nekim sterilnim kancelarijama i konferencijskim salama.

Stoga molim vas samo par stvari – birajte od koga ćete učiti, odnosno koga ćete slušati i kopirati i čije ćete običaje i pravila usvajati, dok učite budite veoma skoncentrisani na to šta vam govore, kako vam govore, i to posmatrajte kritičkim očima. Nemojte sve i od bilo koga uzimati zdravo za gotovo. Slobodno se opustite, slobodno uživajte u dobroj atmosferi balkanske kafane dok razgovarate o poslu, te slobodno popijte čašu dobrog vina. U to ime svima vama preduzetnicima, prodavcima, poslovnim ljudima raznih vrsta, menadžerima, direktorima i svima ostalima dižem čašu vina u vaše zdravlje i neka vam svaki posao ujedno bude i zadovoljstvo, u skladu sa pravim balkanskim poslovnim bontonom!

Pogledajte kako to izgleda uživo:

Prijateljski pozdrav!
Boris Teodosijević

Tekst napisan za potrebe portala Ekonomski.net

Komentari

2 reagovanja na “Balkanski poslovni bonton”

  1. Bojana kaže:

    Zato i postoje razliciti tipovi edukatora. Prosto se odlucite za ljude koji vama najvise odgovaraju, to ne znaci da ostalima nesto nedostaje, vec idete uz onog od kojeg cete BAS VI dobiti najvise.

    • Svakako da postoje različiti edukatori i da svako unajmljuje onog koji mu najviše odgovara. Ali „odgovaranje“ nije jedina različitost. Postoje takođe edukatori i „edukatori“. Problem nastaje kada naiđete ne ove druge.

      Kako bi sve bilo jasnije, molim vas da pogledate video „Kako birate dobre učitelje i trenere“, na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=m9SpuExt92g

      Srdačan pozdrav,
      Boris

Ostavite odgovor