Uvod u javni nastup

Javni nastup i umeće govorništva

Čemu ovo služi? A uz to i ne radi.

Naprotiv! Javni nastup i umeće govorništva rade odlično, kada se jednom pravilno savladaju.

Ovde nemam nameru da vas zamaram istorijom javnog nastupa, starom Grčkom, Platonom i Aristotelom, a ponajmanje sofistima, već je cilj da vam približim javni nastup i govorništvo kao veštinu, protkanu kroz sve sfere posla i života, neophodnu svakome ko ima dodira sa drugim ljudima. Dakle, sem ako niste odlučili da živite na pustom ostrvu, kojih je ostalo vrlo malo, ili ste se zavetovali na ćutanje, što vam i ne bi mnogo pomoglo, jer se javno nastupati može i bez izgovorene reči, preporučujem vam da mi se pridružite u ovom putovanju kroz tajne javnog nastupa i govorništva, te polako, ali sigurno, savladate ovu neophodnu veštinu.

No, da bi smo uopšte došli do odgovora kako uspešno savladati javni nastup, prvo je neophodno odgovoriti na sledeća dva pitanja:

Šta je to javni nastup?

Neka zvanična definicija bi glasila ovako: „Javni nastup (ponekada označen kao oratorijum, govorništvo ili govor) je proces ili čin obavljanja prezentacije (govora), od strane pojedinca koji se direktno obraća živoj publici, na struktuiran nameran način, u cilju da ih informiše, utiče na njih, ili ih zabavi. Javni nastup se uobičajeno shvata kao formalni, licem u lice, govor pojedinca grupi slušaoca. Usko je povezan sa „predstavljanjem / prezentovanjem“, mada je najčešće povezan sa komercijalnim aktivnostima. Većinom, javni nastup služi ubeđivanju publike.“

Eh, kad bi to bilo tako „jednostavno“, ali nije :)

Kada se pomene pojam „javni nastup„, većini je prva asocijacija: sala > govornik > govornica > mikrofon > velika publika. Daleko od toga da javni nastup podrazumeva samo ove uslove.

Svakako da u to spadaju skupštinska govornica, govor na mitingu, predavanje pred punim amfiteatrom fakulteta, ali su tu i govori i obraćanje zaposlenima, prezentacija nekog projekta upravnom odboru preduzeća, predstavljanje projekta i traženje sredstava od investitora, prodajne prezentacije pred grupom ili pojedincem, držanje konferencije za štampu, gostovanje u studiju samo sa voditeljem, izjava za medije i bez voditelja, razgovor za posao, flert… i još bezbroj sličnih ili potpuno drugačijih situacija.

Šta primećujemo ovde?

Najednom smo od govora „jedan ka masi ili grupi“, došli do govora ka pojedincu, ili čak samo mašini (kameri).

Po ovome ispade da je javni nastup svaki naš govor, pa taman govorili sami sa sobom, zatvoreni u ormar, sa jastukom na licu. Ne, naravno. Možete da se opustite, jer ipak postoje momenti kada naš govor ne može da se podvede pod javni nastup. To su momenti kada neformalno razgovaramo sa našim prijateljima i poznanicima. Hm, i nije baš za utehu, zar ne?

Moraću dodatno da vas razočaram i pomalo uplašim. Iako u definiciji kaže da se javni nastup shvata kao formalan govor, čak i neformalan govor vrlo često biva i te kako bitan javni nastup. Štaviše, neformalni govor je jedno od moćnih oruđa i tehnika javnog nastupa, ali o tome drugi put.

Da li to onda znači da čak i sa drugarima u kafani držimo govore i javne nastupe? Odgovor je nedvosmisleno DA, ukoliko vašim nastupom želite da postignete neki cilj, recimo pozicioniranje u tom društvu, ili se predstavljate na određeni način koji pokazuje „sliku“ o vama, a ne vas same, možda kako bi ste devojkama/momcima izgledali poželjnije i privlačnije.

Da ni ne spominjemo i detaljno opisujemo kako se javni nastup menjao kroz istoriju, pa čak i samo kroz nekoliko zadnjih decenija, kako je menjao svoj oblik, tehnike, način obraćanja, ciljeve, lutao od strogo ozbiljnog, ka zabavnom, pa čak i degutantnom karakteru. Pri tome se morao prilagođavati i očekivanjima publike, koja se vremenom stalno menjaju.

Nakon svega, u ovom trenutku bih mogao da redefinišem pojam javnog nastupa kao: Svaki vid obraćanja pojedinca ka grupi ili pojedinačnom slušaocu, bilo uživo ili putem elektronskih sredstava komunikacije, kojim se želi postići određeni cilj, ili dati određena slika o sebi, kroz različite tehnike uticaja, informisanja ili zabavljanja.

Kome je potrebna veština govorništva?

Iz prethodnog teksta i definisanja javnog nastupa, odgovor na drugo pitanje se gotovo nameće sam po sebi.

Polako postajemo svesni da je veština govorništva, odnosno javnog nastupa, od ogromnog, vrlo često i ključnog značaja u procesu građenja našeg mesta u društvu, poslovne karijere, uspešne prodaje, čak i porodičnih odnosa. Uz to, posebno moram naglasiti da ukoliko želite pojedince ili grupe da pokrenete na neku trenutnu akciju, šta god ta akcija bila, dobar rezultat možete očekivati samo ukoliko ste dobar, siguran i prodoran govornik.

S toga možemo zaključiti da je apsolutno svima potrebno da ovladaju barem osnovama govorništva i javnog nastupa! Bilo da se bavite javnim poslom, politikom, medijima, bilo da ste profesor ili menadžer, prodavac ili ugostitelj, da li vam je cilj da nastupate i govorite pred masama ljudi, upravnim odborima preduzeća, držite prodajne prezentacije grupama ili pojedincima, bolje se pozicionirate u društvu, ili samo da se dopadnete devojci/dečku u kafiću, ili da odobrovoljite svog profesora da vam dâprolaznu ocenu,  javni nastup i veština govorništva je ono što će napraviti ključnu kvalitativnu razliku između vašeg uspeha ili neuspeha.

Za sve ove i druge životne situacije je potrebno da znate dobro govoriti, hrabro nastupiti, brzo razmišljati i jasno se izražavati.

Sada kada ste uvideli važnost ovog, rekao bih, životnog pitanja, sve što vam preostaje jeste da krenete na put savladavanja umetnosti javnog nastupa i veštine govorništva.

Srećno!
Boris Teodosijević

Komentari

Ostavite odgovor