10 načina kako reagovati na konflikt i nasilje u komunikaciji

U prošlom tekstu smo govorili o tome kako se kloniti od, odnosno kako izaći na kraj sa negativnim ljudima, kako uopšte da ne dođemo u konfliktne situacije. Ali šta kada se to ne može izbeći, šta kada zaista dođemo u konflikt sa nekim? Konflikt i nasilje u komunikaciji su zapravo česta pojava. Kako tada reagovati i šta tada raditi? U tom slučaju možete upotrebiti ovih 10 načina kako da izađete na kraj sa konfliktom, odnosno sa nasiljem u komunikaciji sa drugim ljudima, kada već do toga dođe.

Za početak – ne okrećite glavu od nasilja, od konflikta. Ne mislim u smislu da kada dođe do konflikta vi ćete da pobegnete, nego bilo da se to nasilje odvija ka vama ili ka nekome u vašoj okolini ne okrećite glavu od toga. Ima ona poznata rečenica: „Sve što je potrebno da zlo prevlada jeste da dobri ljudi ne učine ništa“. Dakle, ukoliko vi okrenete glavu od nasilja koje vidite, nasilja na ulici, nasilja prema vašim bližnjima, nasilja prema sebi, to nasilje će samo da raste i buja i stalno se umnožava. Ne, morate se pozabaviti time, morate dići svoj glas, morate viknuti na nekoga. Ako vidite da neko maltretira neku bakicu na ulici, viknite na njega, pozovite u pomoć, odmah se proderite. Ili ako vas neko maltretira na poslu, recimo vaš šef vas maltretira – odmah se bunite, idite kod direktora, nemojte okretati glavu, nemojte čekati da to prođe, jer neće proći. Nikada nasilje ne prolazi samo od sebe, nasilje se hrani nasiljem, konflikt rađa konflikt. Ukoliko ljudi ne učine ništa, konflikt će da buja do rata.

Druga stvar koja je u suštini veoma važna kada razgovaramo o nasilju i konfliktima generalno, jeste da se dovoljno dobro informišete. Da se informišete o tome šta sve može biti nasilje. Često se govori o mobingu na poslu, maltretiranju, o bulingu, kako se to zove u školi, i tako dalje. Informišite se o tome, znajte da prepoznate to, znajte da prepoznate simptome nasilja. Šta znači kada vam šef kaže ovo ili ono, umiljava se ovako i onako, dodiruje vas na ovaj ili onaj način i tako dalje? U šta će to da preraste? Morate da naučite prepoznavati te stvari kako uopšte ne bi ni došlo do eskalacija konflikta u bilo kakvim odnosima.

Treća stvar jeste da morate da postavite granice ponašanja, onoga što može ili ne može sa vama, ka vama. Da to ilustrujem najlakše tako što vi, ako ste roditelji, morate da postavite vašoj deci granice ponašanja – šta oni smeju i šta ne smeju da rade i morate da budete dosledni u tome. Nema dalje, ako je detetu rečeno to ne može, onda to ne može i tačka. Ne možete dozvoliti da dete vas uslovljava, kako to deca vrlo često rade, prvo plaču da bi dobili nešto, pa se umiljavaju da bi dobili nešto, i tako dalje, i tako dalje. Deca prosto vama manipulišu, a vi to puštate i dopuštate. Ne može tako, postavite granice jednako kao i sa odraslim ljudima. Neko voli da se “šali”. Kaže šali se, a svaki put vas provocira, provocira i provocira, pogotovo u javnosti. Postavite granicu, kažite mu: „Ne možeš tako!“. Ako razgovarate s njim nasamo i kažete mu to, a on ne posluša i ponovi isto, onda ga javno iskritikujte pred svima, da  sve ”zvoni”. Dakle, prosto postavite granice toga ko, šta i kako može sa vama i ka vama.

Ukoliko je ikako moguće kada već nastanu konflikt i nasilje, pokušajte da ih rešite verbalnim putem. Apsolutno ne zagovaram da se nasilje rešava nasiljem, jer ako nasilje rađa nasilje onda tu nema nikakvog rešenja. Nasilje se uvek, pa i ratovi kao krajnji vid nasilja, na kraju reše razgovorima. Ne postoji drugo rešenje za konfliktne situacije, zaista ne postoji. Odnosno, postoji jedno, a to je da vi odgovorite sa mnogo većim nasiljem na prvobitno nasilje i time zatrete bilo kakvu mogućnost nastavka konfliktne situacije, zapravo zatrete tu drugu osobu (grupu, državu). No, šta se to od vas zahteva da biste mogli da rešavate nasilje i konflikte verbalnim putem? Zahteva se da ovladate govorom, da budete dobri u govorničkoj veštini, da naučite kako da vam brzo radi mozak u takvim situacijama, kako da ispaljujete brzo adekvatne, dobre reči kojima ćete preokrenuti stvar, pa čak i manipulisati tim nasilnim ljudima koji se tako nasilnički ponašaju.

No šta ako to ne možete rešiti verbalno? Znate kako, nekada zaista ne može, te stoga učite veštine samoodbrane. Šaljite vašu decu na treninge boriiačkih veština. Opet ponavljam, ne zagovaram da se stvari rešavaju silom, ali nekada prosto tako mora.

Veoma važna stvar generalno u komunikaciji bilo koje vrste, poslovna, prodaja, pregovaranje, druženje, konflikt i nasilje, jeste da vi imate samopouzdanje. Samopouzdanje je ključna stvar! Kad ste samopouzdani, kada odišete tom energijom samopouzdanja, kada vaša neverbalna komunikacija o vama govori “opa, sa ovim se nije igrati”, kada čvrsto stojite i tako dalje, tada će ljudi zazirati od toga da uđu u konflikt sa vama. Naravno postoje situacije kada nije dobro kočoperiti se. Ali uglavnom u normalnim životnim situacijama kada pokažete svojim neverbalnim stavom da se sa vama nije igrati, prosto tada više neće doći do daljih problema.

Sedmi način kako da to rešite jeste da vi zapravo nađete adekvatne uzore vašeg ponašanja, odnosno da vi postanete uzor ponašanja vašoj deci. Dakle ne može se sve rešiti samo po sebi. Treba i da vidimo kako to drugi ljudi rade, kako se oni sa time nose, pa da i mi naučimo kako da budemo uzor onima koji gledaju nas, koji gledaju da od nas nešto uče. Možemo kao primer da posmatramo kubansku nuklearnu krizu, kada su Sovjeti stavili rakete na Kubu, pa je Kenedi pregovarao, umesto da i sam odgovori silom. Moglo je tada doći do nuklearnog rata vrlo lako i mnogi u američkoj administraciji su bili zagovornici pristupa „udri po Rusima“. Nasuprot svima njima, Kenedi je razgovarao i kriza je prevaziđena. Dakle postoje uzori u koje se zaista možemo ugledati, primeri dobrog ponašanja.

Utoliko, kada pričamo o informisanju i konfliktnim situacijama, informacije koje primamo spolja veoma mnogo utiču na nas. Naravno svi mi utičemo jedni na druge, informacije koje dobijamo od medija, štampe, interneta, društvenih mreža, utiču na nas. Gledajte da maksimalno smanjite uticaj mas medija na vaše rezmišljanje i ponašanje. Mas mediji su takvi koji vole da plasiraju konflikte, jer oni od toga žive – što više konflikta, što više ratova, što više nesreće, što više zla, to su njihove emisije gledanije. Naravno da to utiče generalno na raspoloženje naroda, na nas same, na naša osećanja i slično. Primetite kako izgledaju sve vesti, naslovne strane, što je negativnije to je više na naslovnoj strani. Nikada ne vidimo na naslovnoj strani nešto fino, dobro, pozitivno, uspešno. To se prosto stavlja negde na kraj ili se ne stavlja, ili se o tome ne govori uopšte. Dakle, nemojte da to utiče na vas, prosto ih isključite, živite svoj život, nemojte da živite život masovnih medija.

Ako već dolazite u konfliktnu situaciju i to istrajava, vi sami ne vidite neko rešenje, razgovarajte sa vašim prijateljima. Razgovarajte, jer razgovori vrlo često mogu da vam daju neutralan pogled na stvari koje se vama dešavaju i da vi iz toga saznate nešto što vam nije bilo na prvi pogled vidljivo. Prijatelji mogu često da vam pomognu i da reše neku situaciju, da vam daju savet, a i na kraju krajeva uvek je fino i dobro prijateljima nešto reći, jer se prosto bolje osećate posle toga. Pa čak i ta konfliktna situacija biva nekako manja, slabija, nakon razgovora sa našim prijateljima.

I na kraju deseti, poslednji način kako da izlazimo na kraj sa konfliktima i nasiljem, jeste da vi u vašem ponašanju budete dosledni, budete uporni. Nekoliko puta sam govorio u tekstovima o doslednosti, a u ovom slučaju šta znači ta doslednost? Prosto ne dozvolite ljudima da negativno utiču na vas i da vam govore: „Ne, ti to ne možeš, ti to ne znaš, ti si glup da bi bilo šta postigao, nemoj da ti padne na pamet da daš otkaz u nekoj firmi, jer imaš stalni posao, redovna primanja, šta ti da se baviš privatnim biznisom, odakle ti takva ideja? Ti si mali, ti si nikakav, ti si neuspešan, ti si luzer, ti si glup…”. Bezbroj sličnih stvari sam čuo od ljudi koji su se meni žalili šta im se dešava u životu od strane njehove okoline i to prečesto najuže porodice i prijatelja. Ne dozvolite da utiču na vas takve reči, vi budite dosledni u onome što želite, vi zacrtajte vaše ciljeve u životu i prosto idite tim putem.

Idite, koračajtre korak po korak, koliko god da vas napada okolo raznih budalaština i loših ljudi. Čak i pored ili uprkos, u inat konfliktima u koje ulazite možda sa roditeljima, možda sa vašim drugovima, možda sa prijateljima, sa šefovima, ko zna sa kime, zbog vaših životnih ideja. Ne, vi i dalje koračajte ili kako bi se to reklo „no surrender, no retreat“, dakle nema predaje, nema povlačenja. Hrabro stupajte stazom vašeg života i ne dozvolite da konflikt i nasilje utiču na vaš lični uspeh. Prevaziđite sve to i napravite od vašeg života ono što vi zaista želite.

Da biste osetili pravu energiju ovog teksta, pogledajte njegov video:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

2018-02-19T03:50:08+00:004.01.2018.|Edukacija, Komunikacija|0 Comments

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.