Gestikulacija u javnom nastupu i razgovorima

Na mojim predavanjima iz oblasti javnog nastupa uvek dođemo do jedne interesantne teme kada me ljudi pitaju: „A šta da radim sa rukama?“. Kada drže govore dok nastupaju na bilo koji način, ljudi obično ne znaju šta da rade sa rukama. Ta tema se ponavlja iznova i iznova, stalno mi govore tu istu stvar. No, da vidimo šta je moguće, a i potrebno raditi kada se nađete u sličnoj situaciji.

Naravno, treba znati da gestikulacija nije primerena baš u svim slučajevima. Nekada to uopšte ne treba raditi, kao na primer kada dajemo izjavu za medije pred kamerom. No, da vidimo šta raditi u svim ostalim slučajevima.

Ne možete da otkačite ruke i ostavite ih negde sa strane, jer onda ne biste morali ništa da radite sa njima. Pošto moramo nešto da učinimo sa rukama, onda je moj odgovor uvek isti – slobodno gestikulirajte. Treba gestikulirati, ali se onda pitamo zašto i kako gestikulirati, jer nije svejedno. Da li je gestikulacija neko mlataranje rukama otprilike kao da ste tasmanijski đavo na kofeinu? Ne, to nije gestikulacija. Ne sme se tako gestikulirati. Gestikulacija treba da bude umerena i da bude jasna, odnosno da na neki način uobličava vaše reči.

Prikazaću vam to plastično, koliko je moguće u pisanoj formi (pogledajte video ispod za jasnije objašnjenje), a vi treba da zamislite. Dakle, dok govorite (rukom pokazujemo gest za govor) možete da uobličavate (sa obe ruke “uobličena” lopta, oblik, sfera, slovo O) vaše reči koje dajete (rukom gest za davanje) vašim sagovornicima, odnosno slušaocima. Dakle vidite da se zapravo sve što govorite može na određeni način i vizuelno prikazati gestovima. Drugim rečima, dok nešto govorite, to ujedno i pokazujete. Naravno, to ne znači da trebamo naš govor pretvoriti u pantomimu, niti da moramo naučiti jezik gluvonemih. Iako, postaje očigledno, da je jezik gluvonemih upravo tako i nastao – gestikulacijom.

Zašto gestikuliramo? Zbog toga što su ljudi pretežno vizuelna bića i vi kada govorite nešto, taj segment komunikacije, u smislu verbalne komunikacije i tačnih reči koje ste izgovorili, je veoma mali procenat važnosti vaše komunikacije. Najveći procenat je zapravo neverbalna komunikacija i ono što ljudi vide, a ono što ljudi vide je ono što će oni da ponesu kući sa sobom, odnosno utisak koji će da stvore o vama samima. E sad taj utisak treba na neki način oblikovati.

Kako gestikuliramo? Prvenstveno postoji jedno zanimljivo pravilo – bez obzira koliko ljudi je u sali, da li je tu 100 ljudi ili razgovarate sa jednom osobom za stolom, držite se jednog prostog pravila, a to je: vaše gestove držite u jednom kvadratu odnosno u pravougaoniku omeđenom vašim torzom. To je pravougaonik koji ide do širine ramena otprilike i do visine vrata, glave. Nemojte ništa da radite iznad glave, nemojte da se pipkate, češkate i slično. Žene tu i tamo mogu recimo da sklone kosu ili tako nešto, ali generalno nemojte da se pipate po glavi. Zatim ništa ispod pasa – nemojte ništa da dirate i da radite ispod pasa, nikakva gestikulacija tu ne dolazi u obzir. Manite se onih “Majkl Džekson” gestova, ni slučajno da vam to nije palo na pamet dok govorite. Ali takođe ništa daleko od sebe sa strane.

Da li to sad znači da vi ne možete da pomerite ruke na jednu ili na drugu stranu? Možete, ali u kakvim slučajevima? Recimo kada se obraćate nekoj osobi, ili se pak obraćate čitavoj svojoj publici govoreći o nekoj osobi u publici, ili ako sedite za dužim konferencijskim stolom za kojim sedi više ljudi i vi se obraćate svima a govorite o jednoj osobi koja recimo sedi sa strane u odnosu na vas, da li blizu ili daleko svejedno – u tom slučaju možete da odručujete, da pokazujete rukom. S tim da postoji nekoliko pravila kako to ispravno činiti.

Da vidimo kako se obraćati ljudima govoreći o nekoj osobi a ne obraćate se direktno toj osobi nego govorite o njoj. Ne smete nikako da govorite o nekome tako što pokazujete rukom na tu osobu, a okrenuti ste torzom od te osobe i obraćate se ostatku publike. Dakle, ne smete da otklonite ruku od sebe pokazujući na tu osobu, a ne okrećući se torzom ili maker glavom ka njoj, jer se time ta osoba u potpunosti isključuje. Ta osoba će se sigurno uvrediti u tom slučaju. Takođe, ne gestikulirajte tako što ćete pokazivati, upirati prstom. Činite to otvorenim dlanom.

Ali šta možete da uradite? Treba da, bilo da stojite ili sedite, ako možete okrenete torzo. Dakle i dalje ćete gestikulirati na neku stranu, ali je to u odnosu na ostatak publike, a ne u odnosu na vas koji govorite. Ako ne možete, ili vam nije zgodno iz nekog razloga da okrenete torzo, odnosno ramena, bar možete da okrenete glavu. Nikada nemojte otklanjati ruke od sebe, već se usmerite tamo gde gestikulirate. Kome gestikulirate tamo se i okrećete, ako ne torzom, onda sigurno glavom.

Gestikulirajte slobodno, ruke su tu da uobličavaju vaš govor, da prave oblike od vašeg govora. Ono što vi dajete ljudima rečima, to vašim gestovima uobličavate, odnosno vašim rukama to uobličavate. Slobodno gestikulirajte, gestikulacija je potrebna u javnom nastupu i generalno u razgovoru sa ljudima. Kada pravilno i fino gestikulirate znajte da će vas ljudi mnogo bolje i prisnije prihvatiti i shvatiti, a i bolje će vas zapamtiti. Gestikulacija je dobar vid “priče” pri bilo kom vidu javnog nastupa i razgovora.

Da biste bolje sagledali ovo o čemu smo pisali, pogledajte video objašnjenje:

Veliki pozdrav,
Boris Teodosijević

2017-12-18T05:41:04+00:0018.12.2017.|Edukacija, Govorništvo|0 Comments

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.