Zašto da postanete volonter

Ovaj put govorimo o jednoj interesantnoj temi – temi volonterizma, zapravo pitanju zašto bi svako od nas, trebao da se bavi volonterizmom, odnosno zašto bi trebao da postane volonter u nekoj organizaciji? To je jedna veoma interesantna tema i za mlade i za stare, dakle nije ograničena samo za mlađu populaciju.

Prvo da kažemo šta je to zapravo uopšte volontiranje. U suštini volontiranje je kada vi dajete vaše vreme, vaš trud i vaša znanja i umeća za dobrobit drugih, bilo da su to organizacije ili su u pitanju pojedinci, a pri tome da ne tražite ništa za uzvrat. Kada kažem za uzvrat to se misli da ne tražite nikakvu novčanu nadoknadu ili bilo koju drugu vrstu nadoknade za taj vaš rad. Zapravo u pitanju je da vi dajete a da ne tražite. Ali bez obzira na to što vi dajete a ne tražite, postoje stvari koje možete dobiti nazad. Zapravo postoji mnogo stvari koje možete dobiti nazad po pitanju iskustava i po pitanju određene realne koristi. Dakle korist koja može da bude veoma opipljiva, pa ćemo da nabrojimo šta je sve to što vi možete dobiti od volontiranja.

Jedna od stvari koja može biti interesantna za mlade volontere, dakle za one koji su možda još studenti ili će tek početi da rade, jeste da kroz sticanje iskustava pri volontiranju mogu da poboljšaju svoju radnu biografiju, svoj životopis, dakle svoj CV kako se to popularno kaže, jer kada vi u svoj CV stavite gde ste sve volontirali i kada ta radna biografija dođe do nekog vašeg budućeg poslodavca, odmah imajte na umu da poslodavci zaista cene kada kod nekoga ko dođe da traži posao vide da je kandidat bio volonter u ovoj ili onoj organizaciji. Zbog toga što poslodavci cene ljude koji već imaju neko radno iskustvo, koji zapravo imaju želju i volju da rade, da pružaju sebe u neki posao. Samim tim je to signal poslodavcima da ćete se vi truditi na vašem radnom mestu i da ćete odraditi posao kako treba. Volontirajte da biste popunili vaš CV.

Zatim vi kroz volontiranje imate mogućnost da upoznajete nove kulture i nove običaje u zavisnosti od toga gde volontirate i za kakvu organizaciju. Postoje organizacije koje vam omogućavaju volontiranje u inostranstvu. Svi vi mladi, al zapravo nema veze da li ste mladi ili stariji, možete da potražite na internetu mnogo izvora kako možete volontirati u nekim ili susednim državama, ili čak veoma daleko u inostranstvu, u Aziji, Americi ili bilo gde, gde ćete steći veoma mnogo znanja o drugim kulturama, drugim običajima i, naravno, ono što je interesantno, steći ćete veoma mnogo prijateljstava i kontakata koji vam sutra veoma mnogo mogu značiti u životu.

Takođe, kada smo već kod tih kontakata zapravo hajmo gledati realno – kada razgovaramo o poslu, o poslovanju, bilo da ste mladi, tek stupate u neke poslovne vode ili ste već stariji i već ste u poslu – šta je najvažnije? Pored toga što znate i čime raspolažete kao umećem važno je imati poslovne kontakte. Volontiranje vam omogućava da stvarate i stičete poslovne kontakte kroz vaš volonterski rad. Vi zapravo sutra možete da kontaktirate te ljude i da ostvarite neke zajedničke poslove, bilo da ćete raditi za njih, sa njima, ili ćete sarađivati na neki način. Dakle, volontiranje vam omogućava da stvarate vašu okolinu poznanstava koji će vam dakako moći i te kako pomoći dalje u životu.

Svako volontiranje, u bilo kojoj organizaciji na najkvalitetniji način doprinosi ličnoj izgradnji, ličnom prosperitetu i ličnom nadahnuću. Kada pričam o tome govorim iz ličnog iskustva pre svega, jer znam da se na kraju dana to zadovoljstvo da sam nekome pomogao ne može porediti ni sa čim drugim. Zadovoljstvo i prepoznavanje u osmesima drugih ljudi kada saznaju šta ste radili, pogotovo da ste to radili pro bono, znači da ste radili isključivo volonterski, je nešto divno. Prelep osećaj gde shvatate jednu prihvaćenost i privrženost tih ljudi, koji su vam odmah bliži, prisniji, lakše stupaju u komunikaciju sa vama, vide da ste vi pre svega čovek. Svaki naš rad, svaki naš doprinos društvu u kome živimo, zajednici, okolini, porodici i tako dalje je nešto što mi sami gradimo.

Ono što nas definiše uglavnom je u većini slučajeva samo naš posao. Ukoliko je taj posao ujedno i hobi tu veće lepote nema i to je najveća radost. Međutim većina ljudi radi svoj posao kao posao a bavi se nekim hobijem i drugim stvarima van tog posla. Kako koristimo svoje slobodno vreme zapravo je ono što u suštini i u svojoj biti definiše nas kao ljudska bića i opredeljuje naš put i našu sudbinu kasnije. Pri tome je najkonstruktivnije korišćenje slobodnog vremena, pored posvećivanja svog vremena i sebe porodici, upravo posvećivanje sebe i svog vremena zajednici, bilo da je ta zajednica neka organizacija ili vaš komšiluk i slično. Pokušajte da sprovedete mali eksperiment, pokušajte da staroj baki koja živi kod vas u zgradi ponesete ceger do ulaznih vrata – bolje ćete se osećati.

Naravno, treba imati na umu da volontiramo uglavnom prvenstveno radi sebe, iako to priznajemo ili ne. Znači volontiramo prvenstveno jer se dobro osećamo zbog nečega što smo uradili, da nečemu doprinesemo i da na taj način kažemo sami sebi, a i drugima, da smo mi eto dobri, vredni i doprinosimo nečemu. U tom smislu, možemo volontirati i iz profesionalnih razloga, da bi doprineli razvoju i očuvanju struke kojom se eventualno bavimo u okviru strukovnih udruženja.

Čak i ako niste neko stručno lice, naučnik, ili osoba koja radi na nekim važnim radnim mestima gde se donose odluke, zapravo i tada možete sa sopstvenim idejama učestvovati u radu neke organizacije, kako bi doprineli da se sam rad tih organizacija poboljša. Takvim pristupom brzo shvatite da i sami time veoma mnogo veština razvijate, jer komunicirate sa ljudima koji su pre vas radili slične stvari i imaju više iskustva te time. Unapređujete sopstvene veštine upravljanja, komunikacije, organizovanja i slično. Naravno, opet sve te veštine koje ste volontiranjem savladali i iskustava koja ste stekli pomažu pri traženju stvarnog posla. Stoga je volontiranje jedan od najlakših načina za sticanje i usvajanje novih veština i znanja.

Pri tome volontirajući imate mogućnost da podelite sopstveno znanje i veštine sa drugima, da ih uporedite i da ih unapredite. Praktično, razmenjujete znanja sa drugima. Sam čovek kao pojedinac je često slab, dok udruženi ljudi mogu da postignu mnogo. Iako se najbolje postiže upravo ličnim primerom. Pomažući druge, upoznajete ljude sa sličnim ili drugačijim znanjima koji će zajedno sa vama pomoći svima ostalima, a kroz to ćete i sami napredovati  i podizati sebe i svoje okruženje. Jedan od prvih benefita koji se dobiju pomažući drugima i volontirajući je sam osećaj ponosa – osećate se ponosno zato što radite nešto korisno, što pomažete drugima, a ti drugi u vama vide nekoga ko im pruža neku nadu, nekoga ko im pomaže, samim tim vi postajete bolji. Postajući bolji možete još kvalitetnije da pomažete drugima i to ostavlja neki otisak i trajnu sliku o vama.

Društvo postoji zbog nas i mi jesmo delovi društva, ali ono se ne menja bez našeg uticaja, ne menja se ni na bolje ni na gore, a pošto neki rade da se ono okreće u lošijem pravcu potrebno je da postoje ljudi koji rade na tome da se okreće u boljem pravcu. Te tako posmatrajući možete početi da dajete svoj lični skromni doprinos poboljšanju društva, znajući da zbir ovih malih doprinosa omogućava da društvo napreduje. Vaš glavni motiv da se upustite u volontiranje može da bude doprinos društvu u celini. Mnogim ljudima je veoma bitno da imaju mogućnost da nešto promene, da učestvuju u kreiranju budućnosti, jer je često upravo to svrha života.

S druge strane imate priliku da razmenjujete stavove sa ljudima koji stvari često potpuno drugačije shvataju od vas i na taj način možete da oplemenite svoje sopstveno mišljenje, da ga testirate, unapredite i da se, na kraju krajeva, i razvijate kao ličnost u jednoj stimulativnoj sredini.

Još nešto je interesantno za sve, bilo da su u pitanju mladi ljudi koji tek stasavaju, koji su u srednjoj školi ili na fakultetu, ili pak stariji, koji rade ili su čak i penzioneri, bez razlike. Volontiranje, u zavisnosti od toga gde se nalazite i šta radite i sa kakvom ste organizacijom, može da bude veoma zabavno, jer se vrlo često odvija u krajevima u koja inače ne biste otišli, zatim u prirodi, ili pak u okruženjima u kojima se inače nikada ne krećete.

Kada ste volonter vi lično imate jednu korist koja zaista jeste, da tako kažem, nekako emotivnog karaktera a to je zadovoljstvo, vaše lično zadovoljstvo zbog pomaganja drugim ljudima, jer zapravo vi kroz volontiranje na neki način ostvarujete onu istinsku želju, poriv svakog ljudskog bića a to je da pomaže drugima. To bih ilustrovao kroz jedan od ličnih vidova volontiranja, a to je dobrovoljno davanje krvi. Do sada sam u životu preko 50 puta dao krv dobrovoljno, što je ukupno nešto iznad 23 litra moje sopstvene krvi koju sam dao drugim ljudima. U suštini ne znajući ko su ti drugi ljudi, odnosno primaoci te moje krvi, ali mogu samo da zamislim da je zbog davanja te krvi nekome život najverovatnije spašen.

Vi možete biti volonter u bilo kom smislu – da li je to davanje krvi, volontiranje za neku organizaciju, na primer Greenpeace ili Gorani, da li ćete pošumljavati prirodu ili ćete pomagati nekom vašem starijem komšiji iz susedne zgrade, gde ćete mu recimo svako drugo jutro otići kupiti hleb i mleko ili povremeno otići da kupite neke lekove u apoteci. Dakle i to je vid volontiranja kroz koji se vi ostvarujete na takav način da imate to neko lično zadovoljstvo, satisfakciju da ste učinili nešto za druge ljude. Što se mene lično tiče, ne znam da li postoji veće zadovoljstvo od toga kada pomažete drugim ljudima.

I za kraj bih istakao još jedan razlog za volontiranje, a to je da kroz ono što ste odabrali kao neki vaš volonterski cilj, vaš razlog zbog čega biste vi to činili – vi zapravo radite ono što volite, ono što želite, radite nešto od srca. Dakle, radite ono u čemu se vi lično ostvarujete. Sad zanemarimo fakultet koji pohađate, zanemarimo posao kojim se bavite, sve ono što ste u životu radili, što ste možda morali da radite prosto radi egzistencije, radi toga da biste preživeli. Kroz volontiranje vi zapravo napokon možete da radite nešto što zaista volite, ono što zaista želite, ono što je iz dubine vaše duše, što je iz vašeg srca. Dakle, volontiranje je nešto što vam definitivno čini život bogatijim, što vas čini plemenitijim na neki način i zbog čega se naprosto osećate dobro.

Bilo da ste mladi ili stariji, da li ste penzioneri, zaposleni ili nezaposleni, moj poziv svima vama jeste da pronađete neku organizaciju, neki povod, neki cilj zašto biste uložili vaše lično vreme, vaš lični trud, vaša lična znanja u nešto što može biti za dobrobit društva, za dobrobit vaše okoline, ili čak za dobrobit samo jedne osobe – to će biti već velika stvar. Kada bismo svi mi razmišljali na takav način koliko bi ovaj svet bio mnogo, mnogo bolji.

Pogledajte šta su o tome rekli neki ozbiljni volonteri:

Veliki pozdrav,
Boris Teodosijević

2017-12-18T18:28:08+00:0017.12.2017.|Edukacija|0 Comments

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.