Ima da budete poslušni ili vas nema!

Najčešće zastrašivanje od strane šefova

Odmah da vas razuverim, tema ove epizode nije tamo neki “mobing”, ma šta to značilo u novom modernom jeziku, nego prosto i jednostavno zastrašivanje i “vlast” poslodavaca nad radnicima.

Broj Jedan kaže “Ako neko bude neutemeljeno prigovarao…”, ali svi dobro znamo da je kod takvih šefova, direktora, gazdi, svaki prigovor “neutemeljen” i predstavlja čist i otvoren akt agresije na njegovu nežnu i pravičnu ličnost. Prosto mi ponekada biva žao poslodavaca, koji su tako svakodnevno izloženi maltretiranju od strane njihovih varvarskih i bezosećajnih radnika. 🙁

Nego, da se mi vratimo na zemlju.

Šefovi (i ovo ostalo) prečesto misle da su zaista vlasnici nad radnicima. Postoji izraz za to – Robovlasnici.

Mada, a ovo će vam sada doći kao iznenađenje, oni su prilično u pravu!

De, de, radnici, nemojte sada da skačete kao opareni. Sami razmislite, sagledajte sve činjenice, pa dođite do realnog zaključka.

Hajde da to pokušamo obrazložiti.
U startu, moram da kažem da se lično ni najmanje ne slažem sa takvim stanjem stvari, ali takođe nisam noj i nemam običaj da zabijam glavu u pesak.

Dakle, činjenica je da je današnje društveno uređenje, potpuno robovlasničko, jednako kao mnoga prethodna. Jedina razlika je što je današnjim robovima dat privid slobode. Data im je plata, za koju trebaju da se ubiju radeći, a i dalje su u dugovima. Dato nam je pravo glasa, sa kojim mislimo da nešto odlučujemo, a zapravo ne odlučujemo apsolutno ništa. Dat nam je televizor, sa kojim je do savršenstva dovedena najuspešnija Rimska parola za vladanje. Ne, to nije “Podeli, pa vladaj”. To je parola “Hleba i igara”. Tada robovi zaboravljaju na sve muke i okove. I da ne nabrajam dalje. Sve što pomislite da nije istina, jer su vas tako učili, u stvari je suprotno.

A šta su nas to ustvari učili?
Najčešće to da budemo ovce ili magarci. Uzmite što vam se više sviđa.

Šlušaj sine učiteljicu, ona zna najbolje (nema veze što je možda potpuno neuka lujka). Profesor je zakon, pa nije on džaba dr, mr, fr (nema veze što je doktorat prepisao, a i ti od kojih je prepisao su bili potpune budale). Ne suprostavljaj se šefu (nema veze što šef nije u pravu i što te maltretira). Veruj “predstavnicima naroda” (nema veze što su patološki lažovi). I najgora od najgorih: okreni drugi obraz!

Kakva je to samo podvala! Podvala civilizacije, može slobodno da se kaže. Pa šta je onda čudno da radnikovlasnici (da se ko ne uvredi što upotrebljavam mnogo ispravniji termin robovi) upotrebljavaju svoja “Bogom dana” prava da sprovode vlast nad ljudima. Jer, na kraju krajeva, imaju i dobro razrađen sistem za to i najbolju polugu vlasti – STRAH.

Ako li slučajno pomišljate da nije baš svugde tako, grdno se varate. Kod nas je još i dobro, jer imamo zaostatke iz nekih prošlih vremena. Na zapadu, recimo, niko (ne računajući vrlo mali procenat izuzetaka) nije vlasnik svoje kuće, niko nije vlasnik svog automobila, niko nije vlasnik svog vremena.

Strah da ćeš biti izbačen na ulicu, strah da nećeš moći kupiti hranu, strah da ćeš ostati go i bos, taj strah je poluga za upravljanje radnikovlasnika i toliko često se materijalizuje u rečenici “Slušaj šta ti kažem, inače ću ti dati otkaz“. Ili u blažem obliku iste poruke “Kome se ne sviđa, može slobodno da ide“.

Sada neki mogu reći, pa dobro, tako je, šta da se radi. No, jednu stvar ljudi retko sagledavaju, a to je: nemaju moćnici moć zato što su je dobili od Boga ili rođenjem, ili obrazovanjem, ili bilo čim. Moćnici imaju moć zbog toga što ste im je vi dali! Moćnici imaju moć samo onoliko koliko ste im vi dali i do kada ste im dali. Moć moćnika ne potiče od moćnika, nego od potčinjenog.

E sada, kada smo ustanovili ove stvari, da se mi vratimo na temu preduzetnika, a ovo ću ostaviti za neke druge priče. Ne bih sada dalje da obrazlažem, nego se svi dajte pomalo na razmišljanje.

Pitanje je šta sa preduzetnicima? Da li biti dobar preduzetnik znači da se nećeš i ne trebaš ponašati radnikovlasnički?
Hm, možda dobar preduzetnik to i znači, ali uspešan preduzetnik ne.

Da mi sada zanemarimo dobrotu, ljubav i ostale univerzalne vrednosti, nego da mi vidimo kako ćete vi postati budući uspešni preduzetnici.

Tako što ćete vladati nad radnicima. Ali pravično, po mogućstvu.
Tako što ćete dati otkaz, kada je potrebno da se dâ otkaz. Nikada bez razloga.
Tako što ćete biti svesni u kakvom svetu živite!

Ružno ovo gore zvuči, zar ne? I meni. Ali je istinito. A ovaj tekst nije priručnik za uspešnog duhovnika, nego za uspešnog preduzetnika. Nikada nisam ni tvrdio da će moji tekstovi biti mnogo fini i da nikome neće biti neprijatno ponešto što pročita u njima.

Na žalost, sve ovo gore važi samo iz jednog prostog razloga, iz činjenice da ljudi vole i žele da se nad njima vlada.

Pustite li ljude da sami rade sve što im je volja, sistem se raspada. Civilizacija jednostavno trenutno nije na tom nivou svesti da će svaki pojedinac biti svoj najveći kritičar i najbolji kontrolor. Malo je takvih. Statistike kažu oko 2%. Takvi se zovu “preduzetnici”. E sada, zašto je to tako? Ukratko, zato što kroz istoriju određeni žele da to bude tako i zbog toga vaspitaju generaciju za generacijom da budu poslušni i mirni. Sada mnogo više nego ranije. To se zove socijalizacija. Kakva divna reč, za tako do srži pokvaren akt.

No, da vidimo. Da li uspešan preduzetnik ipak može da bude i dobar preduzetnik, a da mu zbog toga ne trpi uspeh?

Na sreću može. 😀

Pa da vidimo kako:

Tišina!
brzo_s_njim_u_celiju_za_ispastanje_greha

Koliko li ste samo puta, siguran sam, bili svedoci neke slične scene, kada šef/gazda ne dozvoljava radniku da kaže bilo šta. Bilo da je to razložno opravdanje za neki propust ili mišljenje o možda nekom procesu rada, ili, ne daj Bože, savet gazdi kako da poboljša posao u firmi.

Radnici tada, u daleko najčešćem broju slučajeva, zaćute, sagnu glavu, “podviju rep” i dalje ne pominju tu temu. Gazda je time zadovoljio svoju sujetu i još jednom dokazao da je radnikovlasnik.
S obzirom da je to uobičajena, da ne kažem normalna, reakcija radnika i da od radnika drugačije ni ne možemo očekivati, radi one gore navedene socijalizacije, onda je potrebno da preduzetnik uradi nešto drugačije.

Uspešan, a ujedno i dobar preduzetnik, će čuti šta radnik ima da kaže. Štaviše, podsticaće svoje radnike da mu se što više obraćaju sa svim problemima, a pogotovo sa novim idejama, jer je velika verovatnoća da ćete od radnika dobiti dobre savete, a u najmanju ruku vrlo korisne informacije.

Time su svi na dobitku. Radnici se osećaju dobro i zadovoljno, jer ih tretirate kao ljude. Preduzetniku je dobro, jer mu radnici mnogo bolje tada rade, unapređuju posao sa novim idejama, a pri tome i dalje znaju da ste vi poslodavac. Takođe, preduzetnik tada zadovoljava i svoja dobra načela (ako ih ima), pa je “čist i pred Bogom i pred narodom”. 😀

Ti si u mojoj vlasti
ti_si_u_mojoj_vlasti

Opšti utisak svih u ovom procesu potražnje i ponude ljudskog rada, jeste da su radnici po pravilu u vlasti poslodavaca.

To je neka mantra koja se ponavlja vekovima (ili malo duže) i koja je istinita samo dotle dok smatramo da je istinita i samo za onoga ko smatra da je to istinito. Na žalost, većina to suštinski smatra, samo što to zovu malo drugačijim imenima. Tipa “Ja sam u radnom odnosu, a u ugovoru jasno stoji da moram da slušam”, zatim “Ja radim za platu, pa kad je već tako, moram da slušam šefa” i slično. Sve sami izgovori za konformizam. Najlakše je ne činiti ništa, makar mi sadašnja situacija cedi i duh i telo.

Radnikovlasnik kaže “Ja sam ti šef, ima da me slušaš ili…”, radnik kaže “Da šefe, u pravu ste šefe”.

Takvim odnosom dobijete radnika koji vremenom postaje potpuno nesposoban ili pak nevoljan da razmišlja o dobrobiti firme i sveopštem napretku, pa čak i da nije ljudskost u njemu potpuno uništena, jednostavno ne želi da pruži od sebe ikakvu pomoć i ideju mrskom mu radnikovlasniku.

Preduzetnik bi, pak, razmišljao sasvim drugačije. Nisam ja vlasnik nad tim ljudima, trebam da im pustim što je moguće veću slobodu, jer ću ih time podstaći da se i sami uključe u proces stvaranja uspešnog biznisa. treba da imam poverenje prema njima, da bi oni verovali meni, i slično.

Radnici koji zloupotrebe ovo gore, treba ih kazniti bez pardona! Ne treba dozvoliti da postane istinita ona narodna: Dobar i lud dva rođena brata.

Samo, tu postoji jedna malena “kvaka”.

Zaključak

Sve uradite tako divno i sjajno, kao dobar i uspešan preduzetnik. Time, naravno, postignete da vaši radnici brzo savladaju sve segmente vašeg posla, brzo počnu da razmišljaju svojom glavom, brzo i sami počnu da stiču preduzetnički duh. Vi prosto uživate u tome da ih iz dana u dan gledate kako, kao mladi sokolovi, prvo pomalo bojažljivo i kratko, izleću iz vašeg gnezda i počinju da lete njihovim prvim, nesigurnim zamasima krila, ali se vraćaju u gnezdo, tj. matično preduzeće.

Sve to traje jedno vreme, dok mladi soko ne shvati da može da se i sam vine u nebo i da sam prati svoju zvezdu uspeha i onda odu od vas i počnu vlastiti posao.

To je zaista sjajno, bez lažnog divljenja, samo, vi ste onda ostavljeni sa jednim upražnjenim mestom, pa morate početi proces iz početka.

Nemojte da ste tužni, može to da bude i drugačije. Umesto sokolova, možda odgojite vukove, pa onda zajedno u snažnom čoporu počnete da lovite u šumi poslovnih prilika i mogućnosti.

Ko će vam tada odoliti? Koji zadatak tada može da vam bude težak? Takav tim je nepobediv!

Ne trebaju vam poslušnici. Stvorite čopor vukova, tim saradnika preduzetničkog duha i hrabro se upustite u utakmicu preduzetništva!

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

<< EPIZODA 2 | EPIZODA 4 >>