Zapravo, odmah da vam kažem, nemoguće je da u potpunosti prestanemo brinuti, jer svako od nas ponekada o nečemu brine. Ali pazite šta sam rekao – „ponekada o nečemu“.

Problem nastaje kod ljudi koji brinu maltene konstantno o gotovo svemu. Oni imaju veoma loš način života. Jednostavno su sputani da žive slobodno, da žive jednostavno, da uživaju u svom životu, jer im se stalno misli vraćaju na brige. Stalno im se te brige motaju u mislima i to ih jednostavno onemogućava da žive život.

Sada, hajde da vidimo nekoliko načina kako da isključimo te brige iz naših misli i naših života i kako da, naprosto, prestanemo brinuti.

Prestanite da stvarate negativne projekcije
Negativne projekcije u smislu da imate negativne misli u odnosu na buduće događaje. Primera radi – idete nešto da uradite, možda da održite neku prezentaciju ili idete na intervju za posao ili da pitate devojku da izađe sa vama na večeru ili šta god da je u pitanju, ali vaše misli su takve da vi sami sebi kažete „Ma ona će sigurno da me odbije“, „Oni me sigurno neće zaposliti“, „Na prezentaciji ću u potpunosti sve da zabrljam. Čak ću da dobijem otkaz od strane mog šefa/direktora istog momenta…“ Dakle, te negativne projekcije o budućnosti koje sami sebi stvaramo potpuno nepotrebno.

Štaviše, ako ćete išta da činite, da stvarate bilo kakve projekcije za budućnost, onda stvarajte one pozitivne projekcije. Kažite: „Da, naravno da će ona da pristane da izađe sa mnom na večeru“, „Naravno da će prezentacija da bude fantastična“ i tako dalje.

Prebacite se u stanje zahvalnosti
Ovo je jedna vrlo zanimljiva stvar. Zapravo, šta su brige? Brige su obično razmišljanje o nedostacima. Trenutnim ili budućim nedostacima. Šta će biti nedostatak – „Neću dobro prezentovati“, to će biti nedostatak. Ali, kada posmatramo čitav život, mi brinemo oko našeg života, o budućnosti o novcu… Nasuprot tome hajde da se prebacimo u stanje zahvalnosti. Šta to znači? Hajde da sagledate taj vaš život ili posao ili društvene/ljubavne veze ili bilo šta drugo, da sagledate one pozitivne strane koje imate, a ne ono negativno što nemate, što možete da izgubite. Gledajmo tako da pojmimo šta imamo, a ne šta nemamo ili šta možemo izgubiti.

Za početak, šta je najvažnije što imamo? Imamo život. Hajde svaki dan da budemo zahvalni zbog toga što smo živi. Pa onda budimo zahvalni što smo zdravi. Ili smo makar zdraviji nego što ćemo biti sutra. Pa budimo zahvalni što imate ovaj kompjuter ili telefon preko kojeg čitate ovaj tekst. Da li shvatate koliko milijardi ljudi na svetu nema ni telefon ni kompjuter ni pijaću vodu, ni hranu svaki dan, nemaju ništa. Pa čak i oni su vrlo često zahvalniji za svoj život nego mi koji imamo gotovo sve.

Dakle, prebacite se u stanje zahvalnosti – zahvalite se, ničemu konktetno. Ne morate da se molite Bogu i zahvaljujete. Jednostavno osetite i kažite sebi: „Hej, imam ovo, imam ono… Sve što imam.“

Suočite se sa sopstvenim strahovima
Ovde neću mnogo dužiti oko toga kako se suočiti sa strahovima, pošto imate drugi tekst na ovu temu, pa ga potražite.

Prestanite da razmišljate o tome šta drugi misle o vama
Prvenstveno, hajde da vas suočim sa jednom tako teškom istinom. Hej ljudi, niko ne razmišlja o vama! Niste, nismo, nisam ni ja, dovoljno bitan da bilo ko razmišlja o meni. Da, tu i tamo će nekada neko da pomisli o meni, ali to ne znači da će konstantno da razmišljaju o meni.

Da ilustrujem – recimo, održali ste onu prezentaciju na poslu, što sam pomenuo, i zaista ste zabrljali. Okej, nešto se desilo, zabrljali ste, nema veze. A to je bila prezentacija za poslovne partnere ili tako nešto, i sad je upitno da li će oni da uđu u posao sa vašom firmom. Vi ste možda krivi za to i možda je zaista propao taj posao, i vi odlazite kući sa brigama – „Joj, šta će moj šef, moj direktor… Kako će oni da misle o meni… Joj, šta će oni da razmišljaju?“ Ljudi, neće! Uopšte neće da misle o vama. Oni imaju svoje brige i svoje misli. Oni će da pomisle na to što se desilo. Pomisliće na vas, ali neće razmišljati o vama. Niste im bitni. Niti sam ja bitan bilo kome, nti predsednik države, niti predsednik planete… Nije niko suštinski bitan drugoj osobi doli ta osoba samoj sebi.

I zbog toga uopšte nemojte da „razbijate glavu“ o tome šta drugi ljudi misle o vama.

Ovo je teška istina, ali tako je.

Postanite svesni sopstvenih misli i emocija
Budite svesni svojih misli i emocija u trenutku kada se stvari dešavaju – kada počinje ta briga, to razmišljanje o brigama. Da li se nalazite u društvu, na ulici, u nekom događaju, sami kući sa sobom, svejedno je.  Ali da se ne dešava to da počnete da brinete i da ta briga počne da preuzima kontrolu nad vama i da vi tu nemate nikakvu aktivnu ulogu, nego ste samo posmatrač sopstvenog brinjenja.

Ne, treba da postanete svesni šta se dešava i zbog čega se to dešava i onda možete da počnete i da zapisujete – „Okej, primetio sam da kada mi se desi nešto, ili kada dođe neka osoba, onda počnem da brinem.“ Dobro, ko je ta osoba? Da li možda šef? Recimo – „Kad god vidim šefa da uđe u kancelariju, ja počnem da brinem.“ Zašto? Hajde da vidimo zašto. Onda možemo da uđemo u dublju analizu i da vidimo šta se tu dešava, da li ne radite dobro posao, da li imate lične razmirice sa tom osobom i tako dalje.

Jednostavno, postanite svesni sopstvenih misli i onda se zaustavite. Samo prosto kaži stop! Stoj! Reset!

Naučite da posmatrate širu sliku života
Time ćete da shvatite vrlo brzo da taj trenutak i ta situacija i ta stvar o kojoj vi brinete je suštinski krajnje nevažna. Neću da dužim o tome šta i kako, jer imate tekst i video o tome kako sagledati širu sliku života, potražite ga i tamo će vam sve biti detaljno objašnjeno.

Dakle, brige same po sebi su, jednostavno, stvar koja je potpuno nepotrebna i koje se možemo lako lišiti.

Pogledajte i video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević