Česta situacija sa kojom se ljudi sreću jeste tzv – strah od neuspeha. Vrlo često ljudi imaju taj strah i prosto im je problem da rade bilo šta u životu, plašeći se da neće da uspeju u tome što rade. Ali, ono što vam odmah mogu reći jeste da je jedini način da vam se nikada ne desi neuspeh, to da nikada ništa ni ne pokušavate. Dakle, ako nikada ništa ne radite, tada se nikada neće desiti da u nečemu ne uspete. Ali da li je to zaista rešenje za bilo šta u životu? Svakako nije. Nadam se da se svi slažete sa time.

Dakle, ukoliko uopšte ne izlazite iz onoga što vam se svaki dan dešava, iz vaše zone komfora, nekog ustaljenog ritma života, onda vam se verovatno neće dešavati neuspesi. Ali, čemu to vodi? To vodi verovatno ničemu. Takav život je isprazan i ništa nećete postići u životu.

Ono što treba da vidimo je kako da prevaziđemo taj strah od neuspeha. Ali hajde prvo da vidmo šta je, zapravo, strah od neuspeha. Jer, kao kad govorimo o strahu od javnog nastupa koji je zapravo strah od odbijanja, i strah od neuspeha je nešto drugo. Nije to strah od neuspeha. To je strah od razočarenja – razočarenja sebe ili drugih, strah od završetka karijere, recimo. Dakle, neuspeh u nekom poslovnom smislu bismo mogli prevesti u završetak karijere ili spoticanje na putu karijere.

Elem, da vidimo desetak stvari (načina), kako da prevaziđemo strah od neuspeha i kako da rešimo taj problem.

Ne razmišljajte o onome što ne možete da kontrolišete
Nemojte da razmišljate o stvarima koje su van vaše kontrole. Hajde ovako – zamislite to kao neki krug, nečega vašeg unutrašnjeg, što vi možete da kontrolišete i nečega što je vani. Šta je to vani? Vani su okolnosti, možda neki resursi i sl. Da li možete da kontrolišete resurse? Da li će neko možda da vam pomogne? Da li će imati neko nekog vremena? Da li će doći neki novac? Da li će se desiti ovo ili ono da bi vam pomoglo da uradite to što želite…

Zanemarimo i prosto ne brinimo o spoljnim stvarima, jer realno: ne možete to da kontrolišete – nema šta da brinete o tome. Vodimo računa samo o onim stvarima koje su pod našom kontrolom.

Šta je pod našom kontrolom?

Prestanite da marite za mišljenja drugih
Prestanite da marite za to šta drugi ljudi misle o vama. To je jedan od osnovnih temelja, razloga za strah od neuspeha. Stalno brinemo o tome šta drugi ljudi misle o nama. Neću da dužim o tome, imate tekst – Kako prestati brinuti ša drugi ljudi misle o nama.

Koji je najgori ishod
Razmislite o tome koji je najgori, najteži ishod, tj. rezultat neuspeha. Realno, to je smrt. Baš sam vas sad utešio. 🙂 Da, realno, ukoliko se bavite nekim rizičnim sportom – planinarite ili skačete padobranom ili tako nešto… Pa da, smrt je najgori ishod u tom slučaju.

Ali, realno, zanemarimo to. Koliko se ljudi bavi stvarima koje su tako opasne i mogu da znače život, ili da slome nogu, malo je toga. Za sve ostalo, šta je najgora stvar koja vam se može desiti? Razmislite malo. Izgubićete malo vremena? Okej, dobro. Možda će vam se neko narugati? Šta vas briga, rekli smo – ne marimo za tuđa mišljenja. Možda ćete izgubiti nešto novca? Nema veze, ali to suštinski nije ništa. I dalje ste živi, zdravi, idemo dalje. Cena tog neuspeha, stvarno, u realnom životu običnih ljudi nije velika i nema nikakvog razloga da realno i racionalno brinemo o toj ceni.

Uspeh nije korak, nego put
Kada je, valjda, čovek prvi put kročio na mesec, rekao je: „Ovo je mali korak za mene, a veliki skok za čovečanstvo.“ Ali nije odlazak na mesec bio samo taj jedan skok, nego ogroman put do tog momenta. Te stoga, nemojte ni razmišljati – „Ako u jednom koraku ne uspem, ja sam neuspešan.“ Ama, nećete uspeti u jednom koraku. Znajte to. Treba mnogo koraka, mnogo puteva. Treba nekad i stranputica, treba nekad i da skrenete s puta da biste na kraju došli do cilja.

Ne postoji mogućnost da je put do cilja pravolinijski, da je to jedna zacrtana prava koju vi pratite i kao to je to. To ne biva tako, ne ide tako. To je uvek krivudanje. I to vrlo često krivudanje u brda i doline i levo i desno i nekad se pogubite u tom krivudanju, ali svejedno – istrajni ste i idete ka svom cilju.

Krenite od malih ciljeva
Zadajte sebi male ciljeve, one koji su lako ostvarivi. Zašto bi to radili? Zato što kada sebi zadate taj mali cilj, koji ćete zaista lako da ostvarite, vi ćete najednom steći više samopouzdanja i reći: „Hej, pa ja sam sposoban da uradim neke stvari.“ A do tada uopšte niste razmišljali o tim malim ciljevima, kao nebitno, to su usputne stvari koje svakako radim. Ma ne. Od sad razmišljajte aktivno da je ta mala stavka, zapravo jedan cilj. Da je ona korak do krajnjeg cilja. I kad taj korak ostvarite, čestitajte sebi i kažite: „Vidi, ja sam sposoban da ostvarim stvari. Pa kad mogu da ostvarim ove male ciljeve, onda mogu i ove malo veće.“ Pa kad ostvarite te malo veće, onda možete i ove još veće itd, itd. Sve do onih krajnjih najvećih ciljeva, gde vam neće biti problem da ih zaista na kraju ostvarite.

Uvek zamišljajte najbolje ishode
Uvek razmišljajte o pozitivnom ishodu. Nemojte negativne projekcije sebi da pravite i da govorite: „Jao, ja ne mogu, ja nisam sposoban, ja ću opet da padnem…“ Šta god. Dakle, nemojte to da radite, nego mislite o najpozitivnijem. Ili ako radite vežbe vizuelizacije, onda vizuelizujte pozitivni rezultat, najbolji itd. Jer će vam to umiriti um na neki način. Kao i anksioznost i sve ostalo što je skopčano sa strahom od neuspeha.

Neuspesi vas čine više samouverenim
Ovo sad zvuči čudno. Kako me neuspeh može činiti samouverenim? Kontradiktorno je. Ali nije. Zašto? To je kao sa strahovima. Kada želite da ih se oslobodite, ubacijete se u okruženja, u trenutke, u okolnosti onoga što vama stvara strah. Jednom rečju, čovek otupi. Bukvalno, otupite na strahove. Otupite na neuspehe.

Plašili se, neplašili – svejedno to uradite
To je ona priča o strahu generalno. Ljudi koji su hrabri nisu oni koji nemaju strah, nego oni koji drže strah pod kontrolom. Dakle, bilo da se plašite ili da se ne plašite neuspeha, koga briga, svejdno to uradite, šta god to bilo.

Pisao sam u tekstu „Koja je cena uspeha“ i kako sam platio priličnu cenu tamo. Jeste, bio sam mali i plašio sam se i nisam znao šta će se tačno desiti, i desilo se skoro pa najgore. Plašio sam se, ali sam svejedno to uradio. To je način kako se uspeva i kako se prevazilazi strah od neuspeha.

Pali ste – ustanite, otresite prašinu i probajte ponovo
Neuspeh… Neuspeh, pa šta. To je moj odgovor. Jer neuspeh nije u krajnjem rezultatu, nego je u koracima. Jer, uspeh je put, rekli smo. Uspeh je put, a ne korak. Pa samim tim  je neuspeh samo jedan korak. Koga briga za samo jedan korak ako ćemo na kraju da stignemo na cilj. Koga briga za jednu izgubljenu bitku ako ćemo na kraju da dobijemo rat.

U nekim sportskim takmičenjima, gde su ekipna takmičenja, koga briga ako ćemo u grupi da izgubimo jednu utakmicu, ako smo na kraju prvaci sveta. Dakle, bitan je onaj krajnji rezultat, a ne mali pad u sred tog puta.

Najveći neuspeh je odustajanje
Odustajanje od svog puta, odustajanje od svojih ciljeva, od svojih želja, od svojih težnji, od svojih ljubavi, od svojih strasti, od svoga života… Ako odustanete, odustali ste od života. E to je, zapravo,  najveći neuspeh. Nisu neuspesi padovi, nisu neuspesi ni bol, ni gubitak novca, ni gubitak vremena, ni ovog ni onog. Sve je to samo korak i sastavni deo krajnjeg uspeha.

Svi uspešni ljudi, zapamtite to dobro, ali svi, bez izuzetka, su bezbroj puta neuspevali u nečemu. Znate onu famoznu priču o Edisonu koji je pokušao da napravi sijalicu i nije uspeo. Neuspeo je tako hiljadu puta, i hiljadu prvi put je napravio sijalicu. Mada, pitanje je ko je zaista smislio sijalicu i pitanje je da li je on bio toliko glup da hiljadu puta nešto pravi, ali nema veze, interesantna je priča. Nije odustajao, u tome je poenta.

Prosto, da biste uspeli u nečemu morate postići to da vam sam neuspeh ne bude neugodan. Jer, treba da ga shvatite kao nešto normalno. Nešto što treba da se dešava. Na kraju krajeva, da biste bili zaista odlični u nečemu, morate da budete spremni da ne uspete bezbroj puta. Kao što su svi odlični ljudi na svetu. Bezbroj puta su u nečemu neuspeli da bi na kraju dosegli taj krajnji rezultat, krajnji uspeh.

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Video na temu pogledajte ispod: