Jedno zanimljivo pitanje koje su mi stalno postavljali reporteri, odnosno voditelji u raznim emisijama, još dok sam bio u predsedništvu Mense Srbije, a to je pitanje: Da li se može poboljšati (povećati, povisiti) kvocijent (koeficijent) inteligencije i kako?

Tu naravno ima oprečnih mišljena, ali ću se zadržati kod jednog mišljenja koje zapravo i delim – a to je mišljenje najpriznatijih neurologa i psihoterapeuta, koje ću vam malo kasnije izreći.

Šta je IQ i kako se razvija
No, hajde da vidimo šta je to IQ i šta se pod time misli. Kada kažemo IQ kao kvocijent inteligencije, pri tome  isključivo mislimo na onaj apsolutno merljivi kvocijent inteligencije, a to je logička inteligencija. Iako postoje različite inteligencije, kao što su socijalna (emocionalna), duhovna, matematička, umetnička, prostorna… Ova IQ je jedna od glavnih vrsta inteligencije, pored te socijalne, za koju mislim da je najvažnija. Taj IQ je nešto što nam definitivno pravi razliku u odnosu na to koliko smo inteligentni, tj. pametni (mada to nije isti pojam), koliko ćemo dobro prolaziti u svetu itd.

Okej, ali šta se dešava sa IQ-om. Postoji nešto što se zove Flinov efekat, a to je činjenica da se u poslednjih stotinu godina, prosečni nivo inteligencije ljudi na planeti povećava. I to se prilično povećava. Postoji istraživanje da je sad,  u poslednjih par decenija taj rast prestao, ili štaviše, da je počeo da se smanjuje, ali nije dokazano to istraživanje.

Zašto se povećava nivo inteligencije? Da bismo došli do onoga da li mi to možemo da povećamo, lično. Ako vidimo da je činjenica da se u poslednjih sto godina IQ povećava, zbog čega se to dešava? Ne postoje konačni zaključci zbog čega je to, ali postoji pretpostavka, hipoteza da je to prouzrokovano time što je za sve ove godine od Prvog svetskog rata, pa na ovamo, životni standard ljudi na planeti iz godine u godinu sve veći. Odnosno, konkretnije – sve je manje siromašnih ljudi koji imaju problem sa hranom, da imaju nedostatak hrane ili nedostatak kvalitetne hrane.

Dakle, zbog toga što je sve manje siromašnih i gladnih ljudi, zbog toga u proseku raste nivo inteligencije čovečanstva.

Okej, to je divno znati, ali šta to nama pomaže? Tebi, meni, svima nama sad u ovom trenutku. – Pa ništa. Ali kao informacija je zanimljiva, jer će biti bitna za vas koji ste roditelji, odnosno koji tek mislite da budete roditelji male dece.

Baš kada smo kod te dece, bitno je da se IQ razvija do neke petnaeste, šesnaeste godine, recimo, i tada se to stabilizuje. Zbog toga u Mensi testiramo decu, mlade ljude sa navršenih sedamnaest godina, pa nadalje. (Sad već naslućujete šta će biti odgovor na početno pitanje) Inteligencija je već završila sa svojim razvojem do petnaeste, šesnaeste ili recimo sedamnaeste godine i tada se deca testiraju, super.

Ali, kad kažemo „završila sa razvojem“, znači da je ipak bilo nekog razvoja, ipak se nešto dešavalo. Da, inteligencija se definitivno razvija u najmlađim godinama života. No, postoji nešto što je veoma važno, od čega zavisi inteligencija i gde se kaže da je apsolutno najveći procenat toga od čega inteligencija zavisi – urođen. Dobije se rođenjem. Ali šta je to konkretno što se dobije rođenjem? Dobije se broj neurona u mozgu. To su one male sive ćelije. Broj neurona u mozgu ne možete povećati nikako. Dakle, prosto, nema kako da se poveća. To što ste dobili rođenjem – to je to, to je broj neurona u vašem mozgu.

Ono što možete i od čega zavisi odrastanje i kakvu ćete inteligenciju imati sa tih sedamnaest godina, jeste da stvarate veze među tim neuronima – tzv. sinapse. Kako se stvaraju veze među neuronima? Izlaganjem pravim stimulansima života.

Na primer, znate svi roditelji da ne smete bebu koja se tek rodi ni u kom slučaju lišiti svetlosti (u smislu da joj prekrivate oči) u prvih mesec dana života, ili nešto tako. Jer ukoliko to učinite, biće slepa ili sa trajno oštećenim vidom. Znači, ona mora da ima stimulanse svetlosne i vizuelne, da bi razvila očne nerve i sve ostalo potrebno za vid. Rekli bismo: „Ona se rodila sa očima i to je to.“ Ne, nije. Oči se i dalje razvijaju i posle rođenja.

Tako se razvijaju i sinapse, te veze među neuronima, nakon rođenja deteta.

Šta pomaže u tome? Pomaže, recimo, dojenje. Veoma važna stvar je da što duže dojite svoje dete. Dojite dete što duže moguće.

Govori se da određene supstance u majčinom mleku pomažu da se mozak razvija bolje. Bitno je da se deca dobro hrane i nakon tog dojenja. Da imaju dobru raznovrsnu hranu,  dovoljno vitamina i masti i svega što je potrebno za razvijanje mozga.

Zatim da se vežba um. Da se stimuliše um deteta različitim vežbama. Da deca uče kako da razmišljaju. Ne da budu papagaji ponavljači, nego da se uče kako da razmišljaju. Postoje različite škole (da sad ne reklamiram), koje to čine predškolskoj deci. Važno je napomenuti da se to čini sa predškolskom decom.

E dobro, završili smo sa decom i oni imaju sedamnaest godina. I svi vi koji čitate ovo, verovatno imate više od sedamnaest godina. I sad dolazi ono razočarenje. A to je – Žao mi je dame i gospodo, ali ne postoji nikakva mogućnost da vi podignete vaš IQ. Nikakva trenutno, još uvek, ni teoretska, ni praktična… Apsolutno ništa ne možete da uradite po tom pitanju.

Ukoliko su vas stimulisali roditelji i okolina u najranijoj mladosti, pa do nekih tinejdžerskih dana, to je to. Nema više od toga.

Postoje i mogu se naći kojekakave knjige i literature, kao neke kognitivne vežbe za podizanje IQ-a. Mentalne vežbe… Ma nema, to ne radi. Jednostavno ne radi! Ono što se može uraditi tim vežbama je da se jedna oblast malo poboljša, u smislu – vaše snalaženje u prostoru da se poboljša ili bolje shvatanje muzike… Ali to ne podiže opšti IQ. Nemoguće je, nema šanse nikakve. Žao mi je što vam to kažem, nema šanse. Verovatno ste se nadali nekom drugom odgovoru, nadali ste se nekim tehnikama… Nema ih. I znajte jednu stvar i znajte ovo sigurno – onaj koji bude osmislio tehniku ili nešto za povećanje IQ-a odraslih ljudi, tome sledi Nobelova nagrada, stoprocentno. Ne samo Nobelova nagrada, tome sleduje i enormno bogatstvo i sve ostalo što ide uz to. To se još nije desilo. Da se desilo, znali biste. Nema tih para koje vam mogu kupiti veći IQ.

Koliko mozga koristimo?
Ono što je interesantno jeste da postoji ona priča o procentu korišćenja mozga. Po naučnofantastičnoj literaturi, uglavnom, ili u filmovima. Fantastičnim je ključna reč ovde – a to je da kao ljudi koriste svega 10, 15, 20% mozga.  Apsolutno neistinito! Apsolutna glupost, apsolutno neistinito! To se koristi u filmovima da bi filmovi bili interesantni, to apsolutno nije tačno. Svako ljudsko biće na planeti koristi, ne 10, 15, 20, ne 50, ne 90, ne 99, nego 100% mozga. Apsolutno svako ljudsko biće svih 100% svog mozga koristi čitav život. Ne računajući ljude sa nekim oštećenjem – zveknulo ih nešto u glavu, pa imaju oštećenje nekog dela mozga ili neko hemijsko oštećenje, zaboravimo to. Svi mi koristimo sve procente mozga.

Postoji nešto što se zove atrofija. Ako ne koristimo neki deo tela, on atrofira. Ko je bio u gipsu zna da kad dva-tri meseca ne koristite na primer ruku i mišiće, skinu vam gips i treba da pomerite ruku, ijaoj, što je to katastrofa. Prvo što boli, dok se ponovo ne razradi, a drugo što su mišići počeli, kao astronautima kad dugo borave u svemiru, da atrofiraju. Dakle, oni sami sebe jedu, oni nestaju jer ne rade. Tako bi se desilo i sa mozgom. Da se ne koristi nešto od toga, nestalo bi.

Ali u čemu je fora? Kada se pogleda na encefalogramu, vidi se da se pale samo ovi ili oni delovi mozga. Pa jeste, u zavisnosti od stimulansa. Pali se ili vizuelni korteks, ili onaj što prati zvuk, ili ovo ili ono. Pa da, ali to su različiti delovi namenjeni različitim stvarima, različitim stimulansima. Ali sve to ukupno radi. Nešto radi sada, nešto kasnije, ali kada sastavimo sve, radi. Sve se koristi.

Veličina mozga i inteligencija
Tako isto možemo da pričamo i o veličini mozga. Pa kao – „Ljudska vrsta ima najveći mozak, pa smo zato najinteligentniji.“ Nije istina. Slonovi imaju veći mozak nego ljudi. Da l’ ste znali to? Možda niste, možda jeste. Slonovi, gabaritno, težinski imaju veći mozak od čoveka. Delfini imaju približno jednaku veličinu mozga kao ljudi. Malo drugačije on izgleda, ali je jednake veličine. I sad, zašto slonovi nisu inteligentniji od ljudi? A ipak nisu. Iako jesu inteligentne životinje, nisu inteligentniji od ljudi. Zato što nije u pitanju veličina mozga, gabariti – nego kompaktnost (da to kažem laičkim jezikom), gustina, broj tih neurona…  Tako da veličina mozga nije pokazatelj inteligencije.

Umanjivanje inteligencije
I sad, kad kažemo – Šta može da nam „ubije“ mozak?  Vodite računa vi koji imate malu decu. Kada smo pričali o deci, pa kako možete da ih podstičete (dobra hrana, dojenje, stimulansi…), ali kako možete da im ubijete inteligenciju? Pa može nekoliko stvari, hemikalije na primer. Šta deca jedu, koliko je ta hrana puna štetnih hemikalija? Možda poslednjih decenija opada generalni IQ zbog silnog pretrpavanja hemikalija u našoj hrani.

Recimo, deca u ranom detinjstvu ako zbog nečega moraju na operaciju, pa su podvrgnuti totalnoj anesteziji. Ta anestezija umanjuje njihov IQ. Neminovno umanjuje, zato što pomalo ubija te male sive ćelije.

Alkohol. Ako su vam deca izložena alkoholu dok su mali. Nemojte im to raditi. Kad navrše 17 godina, onda popij i rakiju sa dedom, nije bitno. Ali nemojte im do tad dozvoliti da piju alkohol.

Bitno je da vodite računa, da ne date deci koja imaju malo godina da se bave, recimo boksom. Borilačke veštine, generalno da, ali ne boks gde je poenta samo tući u glavu. Ne dajte im to da rade. Kad navršiš 17 godina, ako si dovoljno blesav da se baviš boksom, okej, bavi se boksom.

Kako usporiti propadanje mozga i smanjenje inteligencije
Dakle ne možemo da povećamo, opet ponavljam, ne možemo da povećamo IQ, žao mi je. Ono što možemo je da sprečimo propadanje IQ-a. Jer, neminovno, kako starimo odumiru nam ćelije. Ali kako da ublažimo, sprečimo, usporimo, štagod.

Prva interesantna stvar, i rekao bi čovek „kakve to ima veze“, a to je – fizičko vežbanje. Fizička aktivnost. Zašto?  Zato što se kaže da mozak najviše energije oduzima ljudskom organizmu. Najviše energije od onoga što pojedete, šećera i svega drugog… Zapravo, on troši najviše kiseonika. Da biste ga hranili adekvatno kiseonikom, vežbajte.

Vaše telo mora da bude zdravo, koliko god je to moguće.

Drugi način je da vežbate sam mozak. Igrajte video igre, vi stariji, penzioneri. Imate gomilu igara na fejsbuku. Nemojte dozvoliti da atrofirate, da gledate „rijaliti šoue“. Nemojte to da radite sebi. Igrajte video igre, razmišljajte, čitajte knjige… Znači da mozak stalno radi, da bude u funkciji, da bude upotrebljavan. Što se ne upotrebljava, to odumire.

Sledeći način su neke kognitivne vežbe. To je to, zapravo. Te video igre jesu kognitivne vežbe, na kraju krajeva.

Sem toga, zanimljiva stvar –  hiperbarične komore. Imate u raznim zdravstvenim ustanovama (privatnim, naravno), gde možete da uzmete termine da ležite u jednoj tubi, zatvorenoj komori, pod pritiskom i gde vam ubacuju veće količine kiseonika. Jer kiseonik je hrana organizmu, pa tako i hrana mozgu. To pomaže generalno zdravlju, a pomaže i mozgu, definitivno.

Zaključak
Iako nemamo način da povećamo IQ, imamo način da zadržimo taj IQ što je duže moguće. Ono što možete da radite, definitivno, jeste da povećavate neke vaše veštine. Neko će možda i pomisliti kako ste vi postali pametniji. Pa pazite, vi i jeste postali pametniji.

Dobro me sad slušajte – Vi možete da postanete pametniji! Ne inteligentniji, nego pametniji. Jer pamet i inteligencija nisu iste stvari. Tako da, ako pitate mene kako povećati IQ? Nikako. Ali, kako povećati pamet? Svakako!

Prvenstveno, saznajte više stvari, povećavajte i stičite razne veštine. Što više znate, bićete pametniji. Na kraju, sa pameću, sa inteligencijom i iskustvom postajete mudriji – tamo negde, na kraju života.

Naravno i da biste postali pametniji, što imate veći temelj (IQ), to ćete lakše i brže postati pametniji. Ako već samim rođenjem to niste dobili, žao mi je, nema načina da to kasnije povećate, to vam je što vam je.

Sledeći put kad se budu delile karte pred vaše ponovno rođenje, onda zamolite da dobijete i tog aduta, da dobijete malo veću inteligenciju. A do tada, do tada učite neke druge stvari, jer pamet je, možda bolja, generalno za vaš život od inteligencije.

Naravno, da bi pamet uopšte postojala, i inteligencija mora da bude na nekom malo natprosečnom nivou, jer sve ispod toga teško može da bude temelj za podizanje pameti, svesti, mudrosti i svega onoga što čini jedan život.

I da ne zaboravim, otiđite na neko Mensa IQ testiranje, u vašem najbližem gradu.

Srdačan pozdrav,
boris Teodosijević

 

Pogledajte i video na istu temu: