Dr E. u epizodi protiv rijalitija i bolesnog razmišljanja koje ovaj socijalni eksperiment ustoličava u glavama ljudi
Sada se možda pitate odakle jedan ovakav naslov na sajtu koji se bavi poslovnim veštinama i komunikacijom? Odgovor je u suštini jednostavan i u skladu sa mojom ličnom misijom, te misijom i ciljevima ovog sajta, a to je obrazovanje ljudi. Pri tome, obrazovanje mora da se radi na svim nivoima, da bi zaista dalo nekog efekta.
U ovom konkretnom slučaju, osećam se dužnim da vam ukažem na jednu pogubnu pojavu u našem društvu. Pojavu koja društvo, pa i samu naciju, razara do temelja, uništava do srži, potire sve ono pozitivno što su prethodni vekovi i milenijumi generacija naših predaka stvorili kao moralni, ljudski, pa slobodno mogu reći i duhovni temelj i vrednost našeg naroda. Sve to ubrzano nestaje na talasima „ružičastih frenkvencija“ i sličnih protagonista svekolike izopačenosti.
Ovaj put ću vam na problem ukazati kroz jedan mail, koji prenosim u celosti (uz izmenjena imena), koji sam nedavno dobio od mog velikog prijatelja i vrsnog beogradskog lekara Dr D.E. čime će se na jednostavan način prikazati sva dubina i širina ove pogubne pojave. Naslov (subject) njegovog maila je dugački naslov na vrhu teksta, a sledeći tekst je njegov:
Život je nekome monotona stvar, ali kod mene je to baš dinamična pojava.
Naslov epizode si pročitao u „subjectu“ mejla, a o čemu se radi:
Žena jednog mog prijatelja je trenutno učesnik rijalitija pod nazivom „Družba“ (naziv izmenjen za potrebe ovog teksta). Ona je jedna časna i ispravna osoba, pri tome rođena i na dan Sv. Jovana, tako da ne mogu da shvatim šta traži u takvom okruženju. No, dobro, svako ima neke svoje planove i strategiju…
Sve u svemu, pre neki dan mi ona dolazi na kontrolu, još od ranije zakazanu, zbog zdravstvenih tegoba koje realno ima. U samom startu sam bio veoma saradljiv, jer je produkcija za termin kontrole odredila isključivo jedan datum i tačno u 19č, i ništa drugo ne dolazi u obzir. Malo neobičan stav, ali sam bio fleksibilan i svoje druge obaveze podredio ovome.
To je bilo sve od iskazane fleksibilnosti sa moje strane. Sudario sam se sa previše izvitoperenim načinom poimanja stvari, tako da sam im pružio „zid“ od koga će se odbiti.Dakle, u zakazano vreme sam u ordinaciji, i ulazi pacijentkinja koja mi kaže „dobro veče“. U pratnji pacijentkinje su dve osobe. Prva je osoba muškog pola koja uveče nosi tamne naočare i širi ruke dok hoda, stvarajući prazan prostor između nadlaktica i trupa. Svrstao bih ga u neko obezbeđenje. Druga je osoba ženskog pola, devojačkih godina, i „važna je“. Osoba ženskog pola (OŽP) ulazi za pacijentkinjom u ordinaciju i kaže mi…
OŽP: „Dobro veče, mi smo zajedno.“
Dr: „Dobro veče. To je nekad u udžbenicima bio oblik devijantnog ponašanja, ali se danas očekuje da vam još i čestitam na tome što ste zajedno.“
OŽP: „Niste me razumeli – ja sam sa njom zajedno na pregledu.“
Dr: „Meni su zakazali samo ovaj termin u 19č, ali idite do pulta i proverite u kom terminu je Vaš pregled. Ne brinite ako su zaboravili da mi najave – pregledaću i Vas, čim ovo završim.“
OŽP: „Ne. Vi uopšte ništa ne razumete. Ona je u rijalitiju!“
Dr: „Ko?“
OŽP: „Pa Srebrenka je u rijalitiju.“ (ime izmenjeno za potrebe ovog teksta)
Dr: „Ma Vi ništa ne razumete.“ (posle ovog OŽP počinje nejasno da me gleda…)
Dr: „Jesam li ja u rijalitiju?“ (sad me OŽP već gleda kao budalu…)
Dr: „Znam i bez Vašeg odgovora: ja NISAM u rijalitiju. To Vam je prva činjenica. Dalje, ovo oko Vas je lekarska ordinacija, to Vam je druga činjenica. Ovo je doktor koji će raditi pregled u ovoj ordinaciji, to Vam je treća činjenica. Pravilo ovog doktora je: NE DOZVOLJAVAM PRISUSTVO BILO KOG LICA DOK RADIM PREGLED, A POSEBNO OVU VRSTU PREGLEDA, JER SU U PITANJU DELIKATNE REGIJE TELA.“Pri svemu tome, Srebrenka kao da je robot, uopšte ne reaguje tražeći mir i intimu za svoj pregled, a znam da je inače veoma britka i rečita osoba, te sa užasom shvatam intenzitet ispranosti mozga, kao da je postala vlasništvo ove produkcije…
OŽP uopšte nije pokolebana, već ponosno izjavljuje: „Ha, ma mi idemo i na ginekološke preglede!“
Dr je u ovom trenutku razrogačio oči: „Vi gledate tuđi ginekološki pregled?“
OŽP izvlači maksimum iskrenosti iz sebe: „Pa dobro, ne gledamo sami pregled, tada okrenemo leđa na trenutak…“Ovaj njen odgovor je prepunio čašu boleština i izvotoperenih stavova koji su doktoru prezentirani, tako da je vreme da se nosioci ovakvih životnih rezona postave na svoje mesto – otprilike u svojstvu krpe za brisanje poda…
Dr: „Dobro, da ne gubimo više vreme na gluposti vaše produkcije. Imate dve opcije. Prva je da nazovete nekog nadređenog kome ćete reći da ne postoji opcija da prisustvujete pregledu ovog doktora pred Vama, i da zatim izađete. Druga opcija je da napišem izveštaj zašto ne mogu da obavim zakazanu kontrolu, čime ste pacijentkinju lišili zakonskog prava na zdravstvenu uslugu, zbog čega ćete imati pravne konsekvence“.
U tom trenutku je izašla, telefonirala (verovatno rekavši da ima neku upornu budalu koja neće da odstupi), i zatim napustila ordinaciju.
Naravno da nisam dobio rat, jer iza ovih emisija stoji ozbiljna mašinerija, ali sam dobio bar jednu bitku protiv izvitoperenog načina razmišljanja i nametanja takvih društvenih normi ostalima.Eto, rekoh ti…
Kao lični zaključak ću samo da kažem da ovoj bolesti, izopačenosti, krajnjem ludilu, svi zajedno moramo stati na kraj i to što pre, dok još nije kasno, ako već nije kasno. Ili ćemo mi kao narod da stanemo ovoj aždaji za vrat, ili će ta aždaja sve zajedno da nas proguta. Da, svestan sam da iza ovog projekta, na svetskom nivou, stoji ogromna organizacija, plan i ciljevi za pretvaranje narodâ (svih narodâ) u poslušnu robovsku masu maloumnika. Ali kao što smo i do sada kroz vekove uvek mi bivali oni koji pružaju otpor i onda kada se gotovo svi ostali prostru pod noge zveri i stave joj se na milost (koje nema) i nemilost, tako to izgleda moramo i ovaj put da učinimo.
Pobunimo se, jer nas u protivnom neće biti!
U tom smislu, podelite i ovaj tekst i makar malo doprinesite da vaša najbliža okolina otvori oči.
Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević
Kao dodatak, pogledajte i moj video „Glupost kao najveći izvor zla„:
I onda se posle cudimo sto je sve vise crne hronike, sto nam deca imaju neke nenormalne ideje, sto kucno vaspitanje ne postoji. Decu nam vaspitaju mediji. Strasno.
E majko bozja i svi sveti….
A bojim se da ni Bog ne moze pomoci coveku( a ni drustvu) koji sam to nece ili ne uvidja.
Podelicu ovaj tekst,vrlo rado.
I sama sam borac protiv gluposti.
Mada cesto sumnjam da se tu moze mnogo uraditi; sve me strah da je epidemija glupaka i svekolikih budaletina kao virus,nekontrolisani.
Siri se na sve strane.
Nevera je šta je postalo danas popularno, šta ljudi gledaju, čime se slade, šta ih zanima, i ništa se ne sankcioniše, što je najgore čak odlično i prolazi.
Da mogu ostaviti emotikon koji se krsti kao komentar, ostavila bih ga. Ovako mogu samo da iskažem svoje nemerljivo gađenje prema ‘ružičastom’ sadržaju.