Glupost kao najveći izvor zla

Ova tema, bar onako kako je ja shvatam, jeste da je glupost zapravo najveći izvor zla na svetu. Ilustrovaću to na više načina u toku ove priče, ali pre toga hajde da malo porazgovaramo o tome kako ljudi zapravo shvataju glupost, jer nije isto glupost, odnosno pamet i inteligencija. Znate ono kada se u slengu upotrebljava reč moronu, idiotu i slično, ljudi to upotrebljavaju a da zapravo ne znaju šta znače ti izrazi. To zapravo jesu pravi izrazi, to su izrazi iz psihologije.

Hajde odmah da razlučimo šta su vrednosti tih izraza, na šta se odnosi koji od tih izraza odnosno koja vrednost IQ-a (koeficijenta inteligencije) prati svaki od tih pojmova.

Idemo od najnižeg a to je idiot. Kad kažete za nekoga da je idiot vodite računa zapravo o čemu govorite. Idiot je osoba koja ima IQ između 0 i 25. To je otprilike IQ nekog deteta od 0 do 3 godine. To ne znači da su sva naša deca idioti, nego odrasli ljudi koji imaju taj koeficijent inteligencije deteta od 0  do 3 godine se smatraju idiotima.

Posle idiota ide imbecil. Imbecil je osoba čija inteligencija odgovara detetu od 3-7 godina odnosno od 25-50. Naravno, ti ljudi nisu sposobni da se staraju sami o sebi.

Nakon toga, dolazi moron. Moron je osoba sa IQ-om od 50-70. Moroni tu i tamo mogu da se staraju sami o sebi ali nisu baš uspešni u svetu naravno.

Nakon morona dolazi nešto što se zove granični nedostatak . To je IQ vrednost između 70 i 79. Tu već dolazimo do neke skoro pa granice urođene gluposti, jer iza toga zapravo dolazimo do granice a to je osoba koja se zove tup a normalan.

Tup a normalan, to je IQ između 80-89.

Nakon toga ide prosečan IQ između 90-109. E sada sve smo ovo nabrajali i tek sad smo došli do proseka IQ-a između 90 i 109. Znači većina ljudi, kada bismo gledali onu Gausovu krivu, spada u te prosečne vrednosti, znači u sredinu, svi ovi ispod su, hajde nazovimo ih, tuplji.

Iznad toga su natprosečno inteligentni sa IQ-om između 110-119, zatim visoko natprosečni IQ 120-140 i na kraju genijalci koji imaju IQ iznad 140.

U ovo sam uvrstio još jednu kategoriju a to je kategorija MENSA, pošto kao član Mense moram često da spomenem to, a to je IQ vrednost 148 i više.

Sad, kada gledamo ovu vrednost genije 140 i više, a za MENSU je potrebno 148 i više. Iako mi u MENSI vrlo retko spominjemo taj pojam, a za sebe same nikada ne govorimo da smo genijalci, zato što ne volimo da koristimo taj izraz jer nekako nama to normalna stvar imati toliki IQ iznad 148. Pogotovo zato što genijalnost kao takva takođe ima nekoliko kategorija, pa se može razlučivati i onda mi međusobno volimo da pronađemo one stvarno visoko nadarene pa njih možemo da nazovemo genijalcima.

Elem, kada posmatramo tako da li onda to znači da je zapravo pamet, odnosno „ne-pamet“ jednako glupost i da je to u korelaciji sa inteligencijom? Nije. Ukoliko bismo ovako gledali onda bi oni prirodno glupima mogli da smatramo sve ove kategorije do tup normalan i svi bi oni bili genetski glupi. Ali nažalost u praksi stvar nije takva. U praksi je stvar daleko daleko gora. I sad odmah da prosto shvatite o čemu pričam, a to je da pamet nije isto što i inteligencija. Postoje veoma inteligentni ljudi a pri tome veoma glupavi. Možete se čak i pitati da li je moguće da recimo u MENSI ima glupih ljudi. Nažalost, odgovor je da. Na sreću, veoma veoma ih je malo. Jer što čovek ima viši nivo inteligencije, to brže shvata da neke stvari ne zna i ima želju da nauči, tako da neko ko je veoma visoko inteligentan vrlo brzo spozna svoju glupost i vrlo brzo želi da se nje otarasi.

Namerno sam pričao o ovim koeficijentima inteligencije da bismo shvatili da nije stvar gluposti u inteligenciji, to skoro nema toliko veze jedno sa drugom. Ima veze do ovih graničnih vrednosti, ovih ispod proseka, jer su ti ljudi prirodno takvi. Nažalost ti ljudi koji su do onog tup normalan tipa njih ne možete bilo kakvim učenjem napraviti pametnim, prosto ne postoji mogućnost, nemaju potencijal da budu pametni. Imaju potencijal da mogu da bivstvuju u svetu i da sami o sebi vode računa čak, a one prve tri kategorije čak ni to ne mogu, moraju da imaju staratelje. Oni su takvi kakvi su, nemoguće je napraviti ih pametnima niti inteligentnima, jer inteligencija ne može da se značajno poveća tokom života.

Elem zbog čega sve ovo pričamo? Postavlja se osnovno pitanje zašto glupi ne znaju da su glupi? Zašto oni uopšte ne mogu da shvate da su glupi?

Da biste znali koliko ste dobri u nečemu vi trebate da posedujete iste ona znanja, iste one veštine koje su vam potrebne da biste bili dobri u tom nečemu. Dakle da bih zao koliko sam dobar u nečemu moram da znam to nešto. Suprotno rečeno, ukoliko ste lošiji u nečemu vi ne možete da znate da ste lošiji u tome dok ne steknete te određene veštine da biste bili dobri u tome. I zbog toga ljudi koji ne poseduju veštine, znanja, oni uvek misle za sebe da ih poseduju i nikada nisu svesni da su „glupi“ i da ne znaju to nešto. Pazite, sad poistovećujem i često govorim glupost i neznanje i koliko su te stvari zapravo slične i koliko glupost može da se ispoljava kroz neznanje, iako to nisu iste kategorije, ali za potreb ovog teksta to izjednačavanje će da posluži.

Tu dolazimo do jedne zanimljive priče, zapravo istraživanja sa veoma dobrim zaključcima, koji su dva naučnika, dva doktora sproveli i na kraju dobili nešto što se zove Daning Krugerov efekat. Šta je zapravo Daning Krugerov efekat, kako se ispoljava? Nekoliko stvari je vrlo interesantno, a to je da što je neko manje stručan u bilo čemu, to ima veći osećaj superiornosti i samopouzdanja. Dakle zanimljivo, što su manji stručnjaci, time i što su gluplji, ljudi imaju veći osećaj samopozdanja i superiornosti. Naravno ne znači da pametni i stručni ljudi nemaju osećaj samopouzdanja. Zanimljivo sa druge strane, visoko kompetentne osobe, dakle oni koji su zaista stručni u nečemu, često potcenju svoje sopstvene sposobnosti.

Po pitanju ovog Daning Krugera ima nekoliko interesantnih pogleda na taj efekat i neke stvari su dobre, neke stvari su loše. Recimo dobra stvar je to što ljudi koji imaju višak samopouzdanja a glupi su, tim osećajem samopouzdanja oni zapravo mogu i da uče. Zamislite sad drugačiju stvar. Ljudi koji su veoma glupavi a nemaju nikakvo samopouzdanje oni nisu spremni ni da nauče bilo šta jer nemaju ni snage, ni volje, ni pameti da to nešto urade.

Sada da dođemo do glavne teme ovog teksta. A jedan od zaključaka zapravo i Daning Krugera a i moj, iako još nismo došli do kraja ove priče, a to je da je glupost zapravo najveća sila uništenja u istoriji čovečanstva. Najveća sila uništenja je glupost. Ne zlo, ne novac, vlast, već glupost. Svi ste svesni svih onih destruktivnih i ideoloških pokreta, recimo religijskih dogmi, autoritativnih režima, svi oni počivaju na gluposti. Na koji način? Svi oni imaju maksimalno uprošćen pogled na svet. Imaju instant odgovore za sve. Bilo da je to neki nacistički režim, inkvizicija ili sad ovaj ISIS, islamska država. Svi oni vrlo jednostvano pogledaju sve oko sebe i zaključe odmah šta je ispravno, a šta nije ispravno po njihovom mišljenju. Svi oni su to zasnovali isključivo na gluposti.

Sa druge strane mi prosto ne smemo da podlegnemo gluposti, ne smemo da dozvolimo gluposti da dolazi do izražaja. Glupost je nešto što će da uništi planetu. Pazite, kažu nuklearno oružje će uništiti planetu – pa ne uništava je oružje nego glupi ljudi koji pristisnu dugme ili pak zli ljudi koji pritisnu dugme.

Ovde ću da ubacim jedan pojam koji u poslednje vreme pravi taj problem gluposti daleko većim nego što je nekada ranije bio. Pre toga prvenstveno je veoma važno napomenuti da je glupost danas nešto što se sistemski podražava, što se sistemski daje ljudima. Prosto vladaoci planete žele ljude glupima, jer sa glupim ljudima je daleko lakše manipulisati i upravljati. To se radi čak i kroz školske sisteme gde mi ne učimo da ne bismo bili glupi, nego učimo i ostajemo glupi i bivamo još i gluplji zato što nas školski sistemi zaglupljuju još više. Ljudi uče da bi se ukalupili u sisteme. Da bi razmišljali na način na koji želi neko drugi da mi razmišljamo.

Ali, da ubacimo onaj drugi pojam koji je zapravo veoma strašan, koji glupost podiže na nivo neverovatne opasnosti za čitavo čovečanstvo. To je pojam političke korektnosti. Zbog te proklete političke korektnosti o kojoj ovde neću posebno pričati, jer za to imate moj poseban video na YouTube, zbog nje današnja civilizacija dopušta gluposti da apsolutno dođe do izražaja kako nikada do sada u istoriji bivalo nije. Zbog te političke korektnosti smo mi u situaciji da moramo da slušamo i podražavamo razne gluposti, razne ideje, počevši od nekih uberfeminizama koji nisu zasnovani ni na čemu normalnom, naravno nemojte da shvatite da ovim želim da kažem da se ne poštuje ženski rod ili tako nešto, sasvim suprotno, znate vrlo dobro o čemu govorim. Moramo da poštujemo svačije mišljenje zato što „mora da se poštuje svačije mišljenje“. Ma ne mora! Ako nego lupa gluposti sasecite ga odmah u korenu, ne smete dozvoliti čoveku da lupa gluposti. Ako neko radi gluposti sasecite ga u korenu, ne smete to dozvoliti.

Dakle ne smemo dozvoliti gluposti da dođe do izražaja. Sad šta se to zapravo dešava? Mi u današnje vreme, poslednjih par decenija recimo, imamo pravu pandemiju gluposti, na svim nivoima. Ta glupost nam se svakodnevno servira putem masovnih medija. Ali ne samo servira pa da vi možete da birate, ma ne, glupost je projekat nad-države. Projekat koji je naprosto toliko napao na narod da je to neverovatno. Kroz silne „rijaliti šoue“, farme neke, imaginarijume i budalaštine, gde oni bukvalno zatupljuju narod. Projektovano zatupljuju narod da bi tim narodom mogli posle da vladaju.

Zatim imamo neverovatnu poplavu gluposti na društvenim mrežama. Društvene mreže su danas prvi i osnovni medij za ispoljavanje gluposti. Nekada glupi ljudi nisu mogli tako lako da dođu do izražaja. Nije niko želeo da ih sluša, nisu mogli da dođu na TV nešto da pričaju, da učestvuju u emisija, da drže govore i mitinge i šta ti ja znam. Danas to mogu bez problema. Samo se pojave na internetu i pričaju gluposti do bola, a ljudi ih slušaju. Pročitam juče jedna na internetu kaže dobila je savet pa želi da pita ljude za mišljenje kako da se izleči, kako da rastvori kamenje u bubregu. Čula je da je dobro da pije sonu kiselinu. Kaže dovoljno je dnevno da popije dva deci sone kiseline i to će joj pomoći da rastvori kamenje u bubregu. Zamislite vi to, taj idiotluk, tu glupost! Neverovatan nivo gluposti je danas podražavan na svakom koraku. Ali zbog čega je podražavan? Zbog onih koji ne moraju nužno biti glupi ali jesu zli. A to su zapravo inteligentniji ljudi, koji imaju posebnu agendu, koji vladaju nama, koji žele da naprave ljude glupima.

Oni okupljaju najopasniju vrstu glupaka, a to su inteligentni glupaci. Pričali smo da čak i u MENSI ima nekoga ko je pomalo glup, gluplji. Na apsolutno svim nivoima ih ima. Rekli smo i kroz istoriju ti autoritativni režimi su bili okruženi glupacima. Hitler je možda bio zao ali nije bio glup, ali je bio okružen glupacima koji su slušali ludačka mišljenja, koji su sprovodili u delo ludačke ideje i tako dalje. Danas imamo isti slučaj.

Mi dolazimo u situaciju da su današnji ljudi i na vrhovima vlasti okruženi apsolutnim glupacima, čak i inteligentnim glupacima. Ali to bi možda bio i manji problem, daleko veći problem je masa glupih. Znači ne oni na vrhu. Oni na vrhu da bi sprovodili svoju agendu okruže se inteligentnim glupacim. Ali da bi ta agenda mogla da bude sprovedena u delo, nemoguće je uraditi bez ogromne mase glupih ljudi. Kada bismo mogli da društvo pomerimo, tiltujemo na takav način da nestane ta velika masa glupih ljudi, onda ne bi mogle velike svetske gluposti da se sprovedu u delo.

Kako to uraditi? Prvenstveno ne smemo da dozvolimo gluposti da vlada. Kada vidite glupost pored vas, opomenite tu glupost, kažite joj da to ne može tako, da to ne treba tako. Zaustavite glupost u startu. Opalite šamar, verbalni šamar naravno, svakome ko izrekne neku glupost, svakome ko uradi neku glupost. Nemojte, kao što je danas to pomodarstvo, da se smejete gluposti, pokazujete gluposti na internetu jer nam je to zanimljivo.

Elem, bez obzira što je nepopularno danas pričati o ovim stvarima, što je nepopularno biti direktan, otvoren, pa čak bi neko rekao i drzak – malopre sam spomenuo da je politička korektnost nešto što nas apsolutno uništava, te stoga ja ne želim da budem politički korektan – želim da budem otvoren, direktan ma koliko se to nekome neće sviđati. Ma koliko će ovo da izazove možda bunt kod nekih ljudi, baš me briga. Šta god da je cena moramo se boriti protiv gluposti, jer u protivnom će glupost kolektivno da nas uništi. Nažalost mi smo ti najveći krivci, pazite svi mi, vi, ja, svi mi, svako oko vas koga vidite i znate, mi smo krivi za to što dozvoljavamo gluposti da dođe do izražaja, da se ispoljava. Moramo prekinuti sa tim što je pre moguće. Moramo saseći glupost u korenu, u bilo kom momentu. Tako da bez obzira koliko ovaj tekst nije politički korektan, imam potrebu da to kažem, imam dužnost da to kažem.

Naravno to ne znači da sam ja nešto ekstremno pametan, da sam sveznajući, naravno ne. Jer pazite  i najinteligentniji ljudi, najstručniji ljudi, najpametniji ljudi ponekad urade neku glupost. Naravno da sam nekada u životu uradio neku glupost, ali srećom zbog te predispozicije inteligencije sam brzo spoznao, ili mi je neko ukazao da to što sam učinio je bila glupost, neke stvari sam malo teže ispravljao ali ih ispravljam. No nemojte uopšte ni misliti da će to drugi ljudi da uvide sami, da će oni sami sebe ispravljati. To se neće desiti. Morate ih vi ispravljati.

Zbog čega kažem da je glupost najveći problemm čovečanstva? Pa pazite ovako, sa zlim ljudima, znači onim stvarno istinski zlim ljudima, sa njima se možete dogovoriti, sporazumeti. Sa njima možete racionalno čak doći do nekog rešenja koje je dobro za sve. Sa glupim ljudima to ne možete. Znači jednostavno ne možete sa glupima uopšte da se sporazumete. Koliko god da njima argumentovano, racionalno, pametno pričate, to jednostavno ne dopire do njihovog mozga.

Pet zakona gluposti

Za kraj ću vam reći 5 osnovnih zakona gluposti po jednom istraživaču, koji su vrlo interesantni i o kojima bi trebalo debelo da porazmislimo.

Prvi zakon – svi mi uvek i neizbežno potcenjujemo broj glupih pojedinaca u opticaju.

Mislimo da je glupih malo. Ma nije istina. Malopre smo govorili sve one kategorije ispod tup normalanoni su genetski glupi tu nema pomoći, oni su glupi i tačka. Nebrojeno glupih je i onih iznad, onih sa inteligencijom iznad proseka. I tamo ima ogroman broj glupih pogotovo u onom proseku. Mi zapravo na svetu imamo daleko veći procenat glupih nego pametnih. Ne govorim o inteligentnima ili manje inteligentnima, govorim o glupima i o pametnima. Zbog toga pametni ljudi koji su u apsolutnoj manjini moraju da se izbore da pamet prevlada.

Do sada u istoriji prečesto se dešavalo da nije pamet vladala i zbog toga dolaze silni ratovi, razne budalaštine, inkvizicija, dogme koje su često vrlo idiotske i glupave. Sad udaram po svemu, udarajte i vi, kome se ne sviđa šta me/vas briga. Ali ako će ovo nekoga da opameti da malo razmisli, ovaj tekst je uspešan.

Drugi zakon – mogućnost da je neko glup je nezavisna od bilo koje druge osobine pojedinca.

Neko može da bude vrlo uspešan, a glup. Šta je to danas biti uspešan? Koliko mi imamo ministara ekstremno glupih, koliko imamo poslanika ekstremno glupih, nepismenih ljudi koji ne znaju da sastave dve rečenice. Kojima ne bih dao ni ovce da čuvaju a kamoli da budu ministri nečega. Vrlo su uspešni. Bogati a glupi. Dakle mi imamo ljude na veoma odgovornim mestima koji su glupi. Šta on može da uradi? On može da pritisne ono crveno dugme. Zašto? Zato što će mu neki drugi zli ljudi a koji nisu glupi, filovati um sa različitim idejama i reći pritisni to dugme. Pa se tako isto filuje narod kod nas.

Treći zakon – osoba koja je glupa uzrokuje štetu drugim pojedincima ili grupama i to bez lične dobiti ili čak na sopstvenu štetu.

Pazite osobe koje uzrokuju štetu drugima ali imaju sopstvenu korist i stoga, oni su samo, ajde nazovimo ih tako, zli. Ali oni koji rade gluposti na štetu i sebe i drugih i čitave okoline, oni su prosto glupi i kraj.

Četvrti zakon – neglupi ljudi, dakle rekli bismo pametni, uvek potcenjuju štetni potencijal glupih ljudi.

To je nešto što ja primećujem stalno u svojoj okolini. Pa čak i nekada ranije i sâm sam rezonova ono kao – ma hajde nema veze, pusti ih neka radi šta hoće. Ma mi nismo ni svesni koliki je štetni potencijal tih ljudi. Koliko oni mogu štete da naprave, koliko mogu stvari da upropaste, koliko posla, ideja, da upropaste društvo, državu, planetu, da sve upropaste.

Zbog ovog četvrtog zakona sam najviše i obradio ovu temu. Ljudi, ne smemo dozvoliti da ispliva taj njihov štetni potencijal. Uništiće nas sve.

Peti zakon – glupa osoba je najopasnija vrsta osobe koja postoji.

I definitivno se slažem sa tim – glupa osoba je najopasnija vrsta osobe koja postoji na ovom svetu. To nije ni zla osoba, ni moćna osoba, ništa, nego glupa osoba. A zamislite najgoru varijantu kada se sastave glupost i zlo u jednoj osobi. I onda još gore, ako može gore a može, kad se sastave glupost, zlo i moć u jednoj osobi. Zamislite koliko štete može da napravi takva osoba. Glupa, zla a pri tome na nekoj poziciji moći.

Dakle ljudi, kao zaključak samo jedna stvar – kada god vidite glupost sasecite je u korenu, kada god vidite da neko lupa gluposti na fejsbuku, na internetu i tako dalje ostavite komentar, ukažite na tu glupost. Pokušajte osobi, ako smatrate da je dovoljno inteligentna i da će vas shvatiti, da joj objasnite prvo privatnim porukama i slično. Pokušajte da joj kažete da to što čini nije dobro i da joj ukažete na ono što jeste dobro i kako to treba da čini. Ukoliko je to nemoguće i ukoliko vidite da njihova dela, njihove reči, njihova pisanija, njihovo šta god, utiče loše na bilo koga pa i na najmanju okolinu – reagujte. Jer ako ne reagujemo, napravićemo zlo.

Kako je rekao Albert Ajnštajn: Svet neće biti uništen od onih koji čine zlo, već od onih koji to gledaju i ništa ne čine.

Sećate se stihova:

Prvo su došli po komuniste,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.

Zatim su došli po Jevreje,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.

Zatim su došli po sindikalce,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.

Zatim su došli po katolike,

a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.

Zatim su došli po mene,

ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.

Znači ne smemo dozvoliti da dođemo u situaciju da nema nikoga da se bori za nas, da nema nikoga da se bori za civilizaciju, da nema nikoga da na kraju tim glupacima kaže – e dosta je, ne možeš više glupane jedan!

Zbog toga ljudi samo dajte sebi slobodu. Nemojte da se plašite da dignete glas, da glasate drugačije od sive mase naroda, nemojte da se plašite da im kažete u facu šta mislite.

Ne dozvolimo gluposti da vlada!

Ukoliko vam je ovaj tekt predug za čitanje, pogledajte njegovu video varijantu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević