Često pitanje koje dobijam od pratilaca jeste – kako povećati socijalnu, tj. emocionalnu inteligenciju? 

Kada se kaže inteligencija, obično se misli na onaj famozni IQ, a to je isključivo logička inteligencija i o tome ćete čitati u nekom narednom tekstu. Sada govorimo isključivo o toj socijalnoj inteligenciji, iako ima više vrsta inteligencija. Mada, neko kaže ima samo tri – prva je logička, druga socijalna (emotivna) i treća je tzv. duhovna inteligencija. Neki kažu ima ih mnogo, npr – matematička, umetnička, prostorna… Ali ćemo to sada zanemariti. Najvažnije je da pričamo o ovoj emotivnoj (socijalnoj), koja nam je sigurno najbitnija. Često bitnija čak i od logičke inteligencije, za društvene interakcije. Dakle, za naše snalaženje u društvu – kako se doimamo drugima, kako uspevamo u društvenim odnosima itd.

Sada, pitanje – kako povećati nivo te inteligencije? Dakako, nivo emocionalne inteligencije može da se poveća. I to prilično da se poveća, jer to je nešto što može da se uči.

Pre toga ću napomenuti jednu zanimljivu stvar koja se dešava u poslednje vreme u društvu, u svetu. Ljudi sve više gube tu socijalnu (emotivnu, emocionalnu) inteligenciju i sve društvene veštine, iz prostog razloga što sve više vremena provode u virtuelnom svetu. U tom virtuelnom svetu gde sve više vremena provodimo i tamo kao komuniciramo, zapravo nema prave komunikacije, jer vi tu ne vidite prave emocije, ne znate šta čovek zaista misli, morate da stavljate emotikone, smajlije i čuda, da slučajno ne biste pogrešili, da vas neko ne shvati pogrešno, pa i tad vas shvate pogrešno, jer ne mogu da osete šta zaista prenosite tom porukom. Zbog toga što sve više i više mlađi nisu „prisutni“, u smislu – nisu jedni sa drugima, nego su u virtuelnim svetovima, sve te društvene veštine se gube.
Pa hajde da vidimo kako da ih vratimo i kako da povećamo socijalnu (emotivnu) inteligenciju.

Prepoznavanje šablona i dinamike grupe
Šablone, šta šablone? Šablone ponašanja. To je kao – zamislite sad zoologe ili recimo specijaliste u posmatranju određenih vrsta životinja. Recimo oni koji posmatraju primate. Oni stalno vode računa kako se primati međusobno ponašaju, kakve su njihove interakcije… Dakle, oni posmatraju šablone.

I mi treba da naučimo da prepoznajemo šablone u ljudskom ponašanju. Kako ćemo to učiti? Moramo „biti u tome“, moramo biti u interakciji, moramo posmatrati interakcije. Nećemo biti naučnik i istraživač, nego ćemo prosto malo više posmatrati. Potrebno je odrećeno iskustvo, naročito životno iskustvo, da bismo prepoznali te šablone, tj. dinamiku grupe. Odnosno kako se određene grupe ponašaju. Pošto su šabloni ponašanja pojedinaca manje-više isti u svim kulturama, na svim meridijanima itd. Ali dinamika grupe nije svugde ista i zavisi od vremena do vremena, od područja do područja, od grupe do grupe. Jedna grupa, uslovno rečeno kulturnih ljudi u jednom gradu, nije isto što i grupa mangupa u istom tom gradu, u istoj toj ulici. Mi moramo posmatrajući te grupe da shvatimo koja je njihova dinamika i koju interakciju ćemo da učinimo sa njima da bismo postigli neki određeni cilj, određeni rezultat.

Znanje šta je prikladno u datim okolnostima
Kada spoznamo dinamiku grupe, kada prepoznamo određene šablone, mi moramo da znamo koje je naše ponašanje prikladno u datim okolnostima. Zamislite ovako nešto neprikladno – poslovni je sastanak i neki direktor/šef nešto govori, a vi se nešto proderete ili uzmete telefon, listate fejsbuk i počnete naglas da se smejete ili tako nešto. To nimalo nije prikladno. To je očit pokazatelj manjka vaše socijalne inteligencije.

Dakle, moramo da znamo šta je najadekvatnije u datim okolnostima i u datoj grupi činiti. Naravno, to ne znači da se moramo striktno držati nekih ucrtanih okvira i da ne možemo nimalo da izlazimo iz njih. Naravno da možemo, ali to je na neki način ispipavanje, ispitivanje dokle možemo da idemo. Kako možemo da pokrenemo tu grupu možda u nekom drugom pravcu. Uvek je bilo pionira koji su pokretali u nekim pravcima. Da nema njih, društvo ne bi napredovalo – i dalje bismo živeli u pećinama. Dakle, potrebno je malo, blago izlaženje iz okvira, ali ne preterano, zato što će vas onda eliminisati. Vi ćete preteranim delovanjem pokazati da nemate društvenu (socijalnu, emotivnu) inteligenciju, zato što ste eliminisani iz grupe.

Aktivno slušanje
Rekli smo ono posmatranje grupe – vi morate da posmatrate, da biste shvatili i prepoznali šablone, dinamiku itd. Ali ne samo da posmatrate vizuelno. Zato nije dovoljno gledati durbinom iz daljine. Vi vidite da se tu nešto dešava, ali morate i da čujete šta se tu dešava. Morate da slušate pojedinca ili grupu i interakciju među njima i da vidite šta se tu zaista zbiva, i iz toga da učite. Dok se sve ove stvar rade, vi morate aktivno da razmišljate o svemu onome što se dešava. Slušajući i posmatrajući reakcije u tom trenutku, vaša svest se podiže. U tom smislu, vi morate i da slušate i da posmatrate druge ljude.

Stavite se u um druge osobe
Što se kaže, stavite se u cipele druge osobe, stavite se u um druge osobe. Da vidite odakle dolazi ta osoba (ne mislim fizički, iz kog grada). Odakle dolazi njihovo ponašanje, njihova reakcija, njihov stav, njihove želje, njihovo htenje, ono što vole, ne vole…  Dakle, da prepoznate odakle polazi ono što je ta osoba ka vama poslala. I kada to prepoznate, tada ćete znati kako da odreagujete da biste postigli željeni rezultat te društvene interakcije.

Ali naravno, još jedna stvar. Ukoliko polazite isključivo od sebe, vi nemate društvenu (emotivnu) inteligenciju, zaista.  Onda ste egocentrični, gledate samo iz svoje perspektive na čitav svet i samo vas zanima sopstveno mišljenje i sopstvene emocije i zapravo, ne možete da shvatite ništa oko vas što se dešava. Morate da se ubacite u um druge osobe sa kojom razgovarate.

Zanemarite vaša lična osećanja
Nemoguće je ući u um druge osobe, a da pri tome u vama vladaju neka vaša emotivna stanja, vaša osećanja. Zašto je nemoguće? Npr. pričao sam o onome kada nas neko vređa, provocira (pročitajte i taj tekst), postoji nekoliko uzroka tog provociranja drugih ljudi ka nama. Neki uzroci nisu loši, a mi automatski shvatamo da je to loše, zato što nas emocije gone da tako shvatamo, i to je ona naša polazna tačka – On misli meni loše, on misli meni zlo. Ja ne mogu da se stavim u um te osobe jer on meni misli zlo. Hajde da zanemarimo te sopstvene emocije i da bismo dozvolili svom umu (racionalnom pogledu na svet), da spozna šta dolazi iz glave, iz srca te druge osobe. Dakle mi težimo da podignemo socijalnu inteligenciju. Kako? Socijalna inteligencija znači prepoznavanje drugih ljudi, ukratko. Kako da prepozajemo druge ljude ako smo okrenuti sami sebi. Nemoguće.

Naučite da saosećate – empatija
Neki ljudi su prirodno nadareniji, imaju prirodno jači osećaj empatije od nekih drugih ljudi. Naučite da saosećate da biste mogli da prepoznajete šablone drugih ljudi i odakle oni dolaze.

Da biste mogli pravu i ispravnu interakciju da imate sa njima, a ne da biste sad vi bili altruisti i pomagali gladnima u Africi, ili štagod. Nemojte da mislite da sad ovo zvuči sebično. Samo je, prosto, polazna tačka da učimo socijalnu inteligenciju. Kako ćete je upotrebiti, to je već vaša stvar.

Učite neverbalnu komunikaciju
Kad smo sve ove stvari uradili, ono što je od ključnog značaja jeste da učite neverbalnu komunikaciju. Neverbalna komunikacija je strahovito značajna stvar za socijalnu (emotivnu) inteligenciju. Strahovito značajna, jer ćete vi učeći neverbalnu komunikaciju moći da prepoznate suptilne znakove ljudi sa kojima komunicirate. Da tačno prepoznate šta ta osoba oseća i šta misli u tom trenutku, bez obzira šta govori.

Time ste prilično povećali temelj da vaša socijalna inteligencija bude na visokom nivou. Te stvari se dakako uče, ali se uče konstantno i to učenje nikada ne prestaje. I lično nikad neću prestati da posmatram ljude i da učim neverbalnu komunikaciju. Bez obzira što ljudi meni kažu: „Borise, ti nisi normalan, ti nam čitaš misli.“ Naravno da ne čitam misli, nije u pitanju telepatija, nego čitam ljude, kako se ponašaju, tačno nijanse njigovog tona, svaki gest, svaki mig, svaka izraz lica, sve, sve daje jednu ogromnu sliku šta je iza očiju, zapravo – šta je u glavi tih ljudi i srcu tih ljudi. E, to kad naučite, to je socijalna inteligencija.

Ali, ni to nije dovoljno.

Učite govorničke veštine
Nakon toga učite govorničke veštine, verbalnu komunikaciju, javni nastup, kako god. Hajde nazovimo to – govorničke veštine.

Prvo kako da prenesete nešto govorom, jezikom, rečima, da budete adekvatno i dobro, ispravno shvaćeni. Kada učite govorničke veštine, kako vi da prenosite poruku, time vi učite i da u tuđem govoru prepoznajete njihove poruke. Odnosno, kako da prepoznate kad oni nisu znali da artikulišu svoju poruku na ispravan način. I to je dovoljno. Onda možete sugerisati, reći – „Hej, nisam te razumeo.“ ili „Daj to malo objasni.“ ili „Mislim da sam shvatio da ti misliš da kažeš ovo ili ono, a da li to zaista misliš?“ itd.

Dakle, učite govorničke veštine, odnosno verbalnu komunikaciju.

Posle toga imate još jedan fantastičan segment, a to je:

Učite NLP
Učite NLP, tj. neuro-lingvističko programiranje. Kurseve za neverbalnu komunikaciju, javni nastup i NLP možete naći na ovom sajtu.

NLP je jedna savršeno dobra veština kada je dobro savladate, jer vas zaista ubacuje u suptilne, male nijanse društvene interakcije i socijalne (emocionalne) inteligencije. Prepoznavanja stvari i kako da reagujete na određene impulse spolja, od ljudi sa kojima razgovarate, kako da utičete na ljude, kako da utičete na njihove emocije, kako da kontrolišete njihove sopstvene emocije, kako da kontrolišete njihovu podsvest, kako da kontrolišete njihove reakcije i akcije, šta će oni da urade, itd…

NLP je veoma kompleksna i moćna veština. Naravno, da biste to savladali, morate znati sve ove prethodne stvari i još neke druge stvari. Primera radi – vaš nivo inteligencije (logičke IQ) mora da bude dosta visok, da biste mogli da se bavite NLP-om. Kad kažu – da li svako može da savlada NLP tehnike? Ako mnogo, mnogo, mnogo uči, možda svako i može. Ali što ste inteligentniji, to ćete lakše da ih savladate.

Prepoznajte zajedničke osobine, jer jednakosti se privlače
Na kraju jedna zanimljiva stvar jeste da naučite da prepoznate zajedničke osobine sa ljudima sa kojima komunicirate. Zašto? Zato što se jednakosti privlače. Jednakosti se privlače, ne suprotnosti, nikako! Onaj koji vam je rekao da se suprotnosti privlače, taj ili je potpuni diletant i nema pojma o čemu govori ili samo k’o papagaj ponavlja tu debilnu floskulu da se suprotnosti privlače. To nije istina.  Ondnosno, to je istina samo u fizici – suprotnosti u magnetizmu se privlače, ali to je fizika. U društvenim odnosima, u ljudskoj interakciji, u emotivnim odnosima i svemu ostalom – isključivo se zajedničke osobine (jednakosti) privlače. Naravno, ne mislisli se na jednakost ili suprotnost polova, nego karaktera.

Vi se družite sa ljudima sličnim vama. Sa ljudima koji slušaju istu muziku, vole isti sport, imaju iste navike. Vi ste u grupama sličnim vama. Zbog čega dolazi do ratova? Zbog različitih religija, zbog različitih „rasa“, zbog različitih nacija, zbog različitih čega god… Sve te tzv. razlike, koje mogu biti potpuna budalaština ali dovoljno je da ljudi misle da su razlike, nas prave da ulazimo u sukobe sa drugim ljudima. Dok sa druge strane, svi mi volimo jednakosti.

Da biste naučili kako da povećate vašu socijalnu inteligenciju, naučite da prepoznajete jednakosti, tj. zajedničke osobine vas i vašeg sagovornika, društva u kome se krećete… Zbog čega? Zato što ćete, pogotovo ukoliko istaknete te zajedničke karakteristike vašem sagovorniku, postići da budete automatski mnogo dopadljiviji tom sagovorniku. Zato što će on da voli ljude iste kao što je on sam.

Ne samo to što ćete time (ovo može da liči malo na manipulaciju, nema veze) naučiti kako da se dopadnete ljudima, nego što ćete time, kad posmatrate da tražite te jednakosti naučiti kako da prepoznajete osobine, karakteristike pojedinaca. Naučićete to što je slično vama, okej super, ali ćete automatski primetiti i to šta nije slično vama – njihova ponašanja, njihove obrasce, njihove šablone, dinamike grupe i sve ono što smo pričali u početku.

Da zaključim – socijalna inteligencija je nešto što se zaista da naučiti, povećati, usavršiti i to veoma mnogo. To nije nešto sa čim se rađamo. To učimo čitav život i možemo da učimo do kraja života i nikada da ne završimo učenje, iako budemo savršeno dobri u tome, ali uvek može bolje.

Te stoga, nikada nije kasno. Krenite sad, odmah da radite ovo, bar po ovih deset tačaka, da biste podigli vašu socijalnu inteligenciju, jer će vam to mnogo pomoći u životu da postignete bilo šta, da postignete poslovne i društvene rezultate, da se oženite ili udate i sve ostalo što zavisi od interakcije sa ljudima.

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević