U startu ovog članka je bitno napomenuti da niko to ne može da učini za vas, niko vam ne može dati instant rešenje i da taj proces prođe umesto vas i da vam samo pokaže – e to je to to ste vi. Niko ne može sem vas proći kroz tu samospoznaju. Taj proces je često vrlo težak, naporan i dugotrajan. Većina ljudi proživi čitav svoj život a nikada zaista ne spozna sebe. Vrlo često se na kraju života pitaju zašto sam ja ovde uopšte bio, zašto sam živeo?

Segment upoznati sebe je jedan od tri koraka za pravljenje temelja za sopstvenu ličnu sreću u životu.

Molim vas, nemojte slepo slušati razne trenere života, gurue, kojekakve magove, motivacione govornike koji vam daju nekoliko internet mudrosti i vi se na taj dan osećate dobro – sve je to sjajno i bajno, sve su to neke božje varijante, neka jastva. Pustimo to, zanemarimo svu filozofiju i duhovnost u ovom trenutku za spoznavanje sebe.  Hajde da spustimo stvar na zemlju, na nivo našeg svakodnevnog života. Jer mi treba da živimo život, a ne da previše razmišljamo o duhovnosti ili, još gore, religiji, jer to nas neće daleko odvesti.

Kada slušate te razne gurue, oni često kažu da samo treba da se pustite, da će sve to doći od sebe, da treba da „vibrirate i privučete stvari“, istinu. Nema od toga ništa, stvari su mnogo prizemnije, neću da kažem materijalnije, nego prizemnije – u tome je stvar.

Moramo da postanemo svesni jedne stvari, a to je uslovljavanje koje smo mi primili u toku našeg odrastanja i interakcije sa drugim ljudima, roditeljima, kao i neke vrste poistovećivanja. Šta znači to uslovljavanja? Nas svaki dan “filuju” društvo, mediji, roditelji, kojekakvim idejama o nama samima, šta mi jesmo. Primera radi poistovećujemo se sa religijom. Neko kaže ja sam pravoslavac, ja ili sam katolik. Ili,  ja sam Srbin, ja sam Hrvat… Sve to ništa ne znači. Ili još gora varijanta – dobro je samo ako sam visok i plav, loše je ako sam nizak i crn; loše je ako sam debeo, dobro je ako sam mršav. Sva ta poistovećivanja niste vi. To može biti pojavni efekat, trenutno ste mršavi ili debeli. Ali to niste vi. To nije nešto što treba da upoznate. To su poistovećenja sa pojavim stvarima.

Treba spoznati dušu ili um a ne fizičko telo. Važno je da tu samospoznaju, taj proces, prati (trebalo bi da prati) prilično hrabrosti. Vi se u toku toga morate suočiti sa nekoliko značajnih stvari. Prva stvar je pojam koji obožavam da upotrebim u mojim predavanjima ali ga kao pojam zaista ne volim – socijalizacija. Ona je ukalupljenje. To je ukalupljivanje vas u društveno-socijalni milje, u neki kontekst u kom ste rođeni. Rođen sam u Srbiji u pravoslavnoj porodici pa sam ja automatski Srbin i pravoslavac. Rođen sam u porodici koja voli da gleda fudbal pa i ja to moram da volim. To nije istina. Ili rođen sam u porodici balkanskih mačo patrijarhalnih shvatanja, pa samim tim ja ne smem da se bavim baletom. Ma ko ti kaže da ne smeš da se baviš baletom ili umetnošću? Kalup ti kaže, socijalne milje ti kaže. Te socijalne miljee, te programe naše treba deprogramirati.

Treba shvatiti koji su to programi koji su nas programirali od rođenja do dana današnjeg, društveni, porodični programi.  Ne mora da znači da su oni loši. Na primer moralni programi kojima su vas naučili roditelji nisu loši, ali postoje mnogi drugi koji nisu nužno dobri. Kada ih spoznamo treba videti koji to programi nisu u skladu sa našim razmišljanjem. Bez obzira na to što smo ih mi prihvatili i što su oni takvi kakvi jesu, uvreženi u naše razmišljanje i um.

Zatim se treba suprotstaviti sopstvenim lažima. Zašto mi govorimo laži nama samima? Jedan od razloga jeste da bismo se bolje uklopili u društvo. Kada sam bio klinac, govorio sam sebi jednu laž – da mi se sviđa tadašnja disko muzika i da volim da izlazim sa svojim drugarima u diskoteke. Ne, nije mi se sviđala ta muzika, nikada. Ali eto izlazio sam i govorio sebi da mi se to sviđa da bih se uklopio u društvo, u  društveni milje. Prestanite da govorite sebi te laži.

Jedna od osnovnih laži koji ljudi kažu sebi jeste – ako ne budem zapalio cigaretu društvo će me odbaciti, ako ne budem popio kafu, društvo će me odbaciti.  Te stvari ja sebi nikada nisam govorio.  Zato danas niti pušim, niti pijem, niti pijem kafu, niti ću ikada išta od toga. Što ne znači da nisam probao. Probao sam i zaključio da je odvratno. Sve što radim radim radi sebe.

Moramo spoznati laži koje nam svet plasira. One mogu biti divne, koje zamazuju oči, laži u koje želimo da poverujemo. Čak smo na nekom nivou svesni da to nije istina, ali se bolje osećamo ako poverujemo u tu laž. Počnite da odbacujete te laži. Pogotovo one koje vam svet plasira o vama samima. Joj kako si ti divan i dobar… a tebi ego raste, kako je super kad me tako hvale. Ne to nije dobro, jer time nećeš napredovati uopšte. Naravno da nije dobro ni ako vas neargumentovano napadaju. Nemojte se uljuljkavati u laži sveta.

Ovo sve znači da ćemo početi da gledamo svet onakav kakav jeste, a ne onakav kakav bismo mi želeli, voleli da bude, kako nam se sviđa. Nama se sviđa pogled na nas same ovakav kakav jeste. A da li je taj pogled ispravan? Uglavnom nije – a ako nije zašto lažeš sam sebe, nemoj to da radiš bez obzira što ti se sviđa.

Kada počnemo jednog dana ili ovog trenutka da malo realnije sagledavamo stvari, u tom momentu postajemo objektivniji, ne posmatramo život i sebe sa toliko emocija već sa racionalnošću, time se naša svest podiže. Poenta jeste podizanje sopstvene svesti. To može da ide do  ogromnih visina. Bukvalno da ide do Boga. Suštinski vi time treba da unapređujete vaše kritičko razmišljanje. Kad kažem kritičko, ne samo negativna kritika. Kritičko razmišljanje znači preispitivanje svakoga i svačega, svake pojave, pa i vas samih, vaših postupaka, razmišljanja, osećanja. Ne u smislu kritikovanja sebe, već kritičkog preispitivanja – to je kritičko razmišljanje.

Kako da upoznate sebe? Postoji nekoliko tehnika za to. Postoje meditacije, hipnotičke regresije i slično, što je sasvim u redu, ali možda nije za svakoga. Ono što je za sve laike jeste „Tehnika postavljanja pitanja samome sebi“. Recimo, vas interesuje da pronađete odgovor za jedan segment vas – ko ste vi, šta ste vi i slično. I u okviru toga napravite listu pitanja koja sve više idu u dubinu te tematike. Vi razmišljate o tome i odgovarate sami sebi na ta pitanja. Kada ih čitate, možete naglas pričati. Kada dajete odgovore nemojte lagati ni sebe ni druge. Odgovarajte što iskrenije, iz dubine vaše duše, srca, vaših iskustava i svega onoga što jeste.

Kako vremenom budete odgovarali dolaziće vam neke ideje kojih do tada niste bili svesni. Onda ćete polako dobijati ukupnu okvirnu sliku vas samih i odgovore na pitanja šta vi zaista jeste. Kako ćete spoznati da su ti odgovori iskreni i pravi ili su to oni odgovori koji smo navikli da dajemo lažući sebe i druge?  Vrlo jednostavno – osećajem. Svi vi vrlo dobro znate kada nešto kažete da li nešto mislite iskreno ili je to samo još jedna laž. Kada dajete odgovore, unutar sebe ćete osetiti da je to zaista izašlo iz dubine vašeg bića. Svi mi unutar sebe imamo odgovore na sva pitanja. Uopšte nema potrebe da tragamo za nekim naukama, guruima… Svi su odgovori već u nama i poenta je da ih pustite da izađu na površinu.

E sad, zašto to radimo? Postoji jedna interesantna rečenica: Istina će nas osloboditi. Istina o nama samima je veoma oslobađajuća, ali, šta kada doznamo istinu koja nam se ne sviđa? Zamislite, recimo živite u patrijarhalnoj sredini, a shvatite da kao muškarac želite da budete baletan. Ili shvatite da ste gej. Šta onda, čitav svet vam se srušio? Nije vam se srušio svet. Šta god da vi jeste, to i budite. Tek kada budete to što jeste unutra, tek tada možete da živite srećan i ispunjen život. Poenta čitave ove priče je da spoznamo zašto smo ovde i sada,  šta je naša misija, zašto smo se rodili, šta to treba da uradimo u ovom životu, koji zadatak treba da ispunimo.

Jedini put vašeg ličnog zadovoljstva je da ispunite te zadatke.

Pogledajte video na datu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević