Uspešan preduzetnik – epizoda 10 “Preko veze”

Zapošljavanje preko veze

Ne računajući to što se matoro gunđalo, Njegovo visočanstvo Broj Jedan, na sve i uvek žali, da mi ipak vidimo do čega uglavnom dovodi zapošljavanje “vezista” i da li je to suštinski dobar potez? Da pristupimo ovom fenomenu od samog korena i prođemo kroz sve njegove faze i manifestacije.

Za početak, ko su to “ljudi sa vezom”?
Obično je to nečiji sin, nečiji brat, komšijin mali, partijski “drug”, cica sa odličnim spoljim atributima, sekretaricine tetke sestrić od šuraka…
Ovo bi se još i dalo podneti, ali šta kada je to vaš rođeni brat, vaš rođak, vaš sused, vaš drugar iz razreda iz osnovne škole?! Kratko i jasno, onda ste ga nagrabusili!

Neverovatno veliki broj slučajeva takvog zapošljavanja “njegovih ljudi” od strane raznih direktora sam video lično, a za još veći broj slučajeva sam čuo od drugih.

Zajednički imenitelji za sve njih su uglavnom sledeći:
– “vezista” ne zna da radi posao za koji je primljen,
– “vezista” nikada nije spreman da uči,
– “vezista” je uvek u lošim odnosima sa kolegama,
– “vezista” sebi daje za pravo da kritikuje rad drugih kolega,
– “vezista” je najveća tužibaba u preduzeću,
– “vezista” nikada ne trpi kritike kolega, niti direktno nadređenih,
– “vezista” uživa zaštitu direktora koji ga je doveo i još mnogo toga.

Zanimljivo, neki će se pitati da li je to baš zaista uvek tako. Naravno da nije. Ali za one pozitivne slučajeve obično i ne čujemo, oni su nam “nevidljivi”, dok nam ovi negativni svima i te kako bodu oči. Potpuno sam siguran da nema nikoga od vas, ko je radio u velikim preduzećima, naročito društvenim, a da nije iskusio neke zanimljive primere ovoga.

No, da ne pomislimo da je sve tako crno, sada ćemo da vidimo da može biti još i crnje.

Lažne diplome

Da računamo ovako: vi ste preduzetnik, sa težnjom da budete vrlo uspešan preduzetnik, pa tu i tamo zaposlite nekog rođaka, da biste ga uhlebili. S obzirom da imate poveću firmu, to i nije neki problem. Nije ni važno što rođak nije baš naročito sposoban, neka nešto raducka u kancelariji (naravno, u proizvodnji ne može, jer nema pojma o poslu), još i najbolje da bude neki referent za nešto, šef nekog odseka, jer, na kraju krajeva, radnici kojima rukovodi će već svakako sami odraditi posao, kao što su to ionako do sada radili. Uobičajen scenario zaista.

Uglavnom su direktori svesni da im takav radnik neće doprineti poslu, od njega neće imati naročite koristi, ali isto tako uglavnom nikada nisu svesni da im takav radnik dugoročno može doneti ogromnu štetu. Da nepotrebno ne ulazimo u sve varijante mogućih scenarija, kako jedan, na primer (zaista se desilo), od gazde postavljen direktor prodaje jedne velike domaće konditorske industrije, može da svojim neznanjem upropasti samu prodaju, rasturi do tada uspešan prodajni tim i ugrozi čitavo poslovanje kompanije, pa se onda gazda hvata za glavu i na kraju mora da ga skloni sa pozicije na koju ga je stavio. Ali šteta je već učinjena.

Šta biste vi učinili na tom mestu? Izgalamili biste se na rođaka koga ste doveli i pitali ga kakvu je to on školu završio? Šta ako se ispostavi da nije nikakvu, da ima kupljenu diplomu, da su drugi za njega polagali ispite? Od galame nema ništa, nego se prihvatite malo američkog poslovnog pragmatizma. Ne zapošljavajte rođake sa diplomama, nego one ljude koji znaju da rade posao, makar ne imali nikakvu diplomu. Ako tako budete razmišljali od starta stvaranja sopstvenog biznisa, sigurno ćete napraviti dobar tim oko sebe i u perspektivi postati uspešan preduzetnik.

Još „lažnije“ karijere

No, šta se desi kada ste zaposlili nekoga čija radna biografija uopšte nije tako loša, ko ima dosta iskustva na više rukovodećih pozicija, a na kraju se ispostavi da je karijeru gradio vezama, pa i nekim manje moralnim načinima probijanja na ljestvici uspeha? Svi smo svesni da takvih ima mnogo, čak previše. Često smo čuli onu rečenicu: zabrljao je na jednom poslu, pa onda dobio unapređenje na drugi. Takve karijere su nam svima poznate, naročito u jednom vrlo javnom segmentu društva.

Zaista, tada se ne može reći da ste krivi zbog lošeg izbora, ali ćete biti krivi ako ne odreagujete brzo i takvu osobu ne udaljite iz vašeg preduzeća.

Na početku rekoh da ste nagrabusili ako je “osoba sa vezom” iz vašeg ličnog tabora. To je stoga što ćete takvoj osobi mnogo teže dati otkaz, nego da je to nečija tuđa veza. Teže zato što ćete neminovno osećati neku emocionalnu zadršku da to učinite, a još teže zato što znate da ćete najverovatnije biti kasnije ispljuvani od te iste osobe kojoj ste želeli da pomognete i to tako da sva rodbina, svi prijatelji, sav komšiluk, čitav grad, sazna da ste vi “najgori čovek na svetu” i da se “vama ništa ne može verovati”.

Zato, ne zapošljavajte vaše bližnje, sem ako zaista znaju posao, da ne biste došli u takvu situaciju. Ako li, pak, ipak dođe do toga, naučite da stvari sečete po kratkom postupku i bez emocija. Svakako ćete biti “najgori čovek na svetu”, ali bar ne dozvolite da vas iko zafrkava.

Zaključak

Da ne pomislite da je sve tako crno, moram Vam odmah reći da postoje i veliki izuzeci od ovog uobičajenog pravila da od “vezista” uglavnom retko dolazi nešto dobro. Meni najbliži primer je upravo moj primer, gde sam jednu od svojih firmi vodio sa prijateljem iz srednje škole. Na ključnim pozicijama su nam bili kumovi, prijatelji, stari drugari. Mnogi od zaposlenih su bili poznanici od ranije. Sve u svemu, jedna velika mešavina starih poznanstava, kao i novih, od ranije potpuno nepoznatih ljudi.

Možda je u ovom slučaju stvar u tome što sam prvo, još davno, naučio kako da u životu biram kvalitetne prijatelje, a onda je lako te prijatelje pretvoriti u saradnike. Ali bez obzira na to, moram vam reći i onu krajnju istinu, iskrenu, racionalnu i lišenu svake sentimentalnosti: kada svi ti prijatelji ne bi bili kvalitetni u onome što rade, sigurno ne bi ni radili sa mnom!

Ne morate po pravilu isključiti mogućnost da zaposlite nekoga “vašeg”, ali gledajte da to nikada ne činite samo zato što je taj nekome nešto, već zato što taj zna znanje ili je makar spreman da se odmah i bez odlaganja potrudi da savlada i nauči ono što ste stavlja pred njega.

Doduše, nakon svega rečenog ipak uvek možete da se vodite onom starom narodnom: Sa svojim jedi i pij, ali nikada ne radi posao!

Uspešan preduzetnik mora razmišljati racionalno, a sentimentalnosti ostavite za plakanje uz neki simpatičan igrani film 🙂

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

<< EPIZODA 9 | EPIZODA 11 >>

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.