Uspešan preduzetnik – epizoda 2 “Ja odlučujem o svemu”

Tipičan “gazda” kaže „Ja odlučujem o svemu“.

Da li ste vi gazda ili preduzetnik?

Ako ne znate odgovor na ovo pitanje, ili pak, šta je razlika između to dvoje, možda će vam Uspešan preduzetnik – epizoda 2 pomoći.

Naš junak, Broj Jedan, je tipičan gazda, a tako se i ponaša u svim situacijama. Jedino mu se Klodovik (Clodoveo) ponekada suprotstavlja, ali može mu se, jer je on ipak samo papagaj.

Da li se i vi ponašate kao Gazda, pa da niko ni ne može da vam se suprotstavi?
Da li i vi odlučujete baš o svemu što se događa u vašoj firmi?
Da li imate poverenje u bilo koga da će uraditi posao jednako dobro kao vi, možda čak i bolje?

E pa Gazda, odmah da znaš, crno ti se piše!

Neke od razlika između gazde i preduzetnika:

Gazda zapošljava gluplje i nesposobnije od sebe, da bi se on sam istakao, ili pak prikrio sopstvenu nesposobnost ili glupost.
Preduzetnik zapošljava pametnije i sposobnije od sebe, kako bi napravio dobar tim i ostvario što bolje poslovne rezultate.

Gazda je uvek najpametniji i nikada ne dozvoljava svojim radnicima da mu kažu da nije u pravu.
Preduzetnik zna da nije najpametniji i uvek sasluša svoje uposlenike, jer se nikada ne zna kada će neko da mu ukaže na važan propust u razmišljanju i spreči potencijalnu štetu.

Gazda uvek i o svemu odlučuje sam.
Preduzetnik se trudi da što pre pronađe osobu od poverenja, obuči ga dobro za posao i delegira mu zaduženja, dajući mu određena prava odlučivanja. Time sa sebe skida nepotrebno opterećenje, ubrzava radni proces i stvara dobar radni tim.

Gazda uvek drži napetost na poslu, misleći da će time osigurati da ljudi bolje rade. (Kakva budala)
Preduzetnik se trudi da stvori pozitivnu radnu atmosferu i ugodan ambijent svojim radnicima, znajući da ljudi koji nisu napeti i ne osećaju se stalno kao lovina, mnogo bolje mogu da se skoncentrišu na posao i postižu bolje rezultate.

Ovako bismo mogli nabrajati u nedogled, ali nema potrebe zadržavati se na tome, pogotovo što ćemo neka od pitanja svakako posebno obraditi.

Ali da vidimo šta obično Gazde kažu na sve ovo:

Preuzimam svu odgovornost
znam_sta_radim_preuzimam_na_sebe_svu_odgovornost

Eh, te Gazde, kao neku mantru stalno ponavljaju “Znam šta radim! Preuzimam na sebe svu odgovornost!”, kao da će to eto odmah da ih opravda za sve gluposti koje čine. Šta time Gazde misle, da će neko da ih žali, jer eto oni jadni preuzimaju svu odgovornost na sebe? Još jedna glupost.

Ali ovo ne samo da je glupost, nego i notorna laž! Jer Gazde nikada ne preuzimaju odgovornost na sebe! Za Boga, oni su nepogrešivi, što znači da mora da je neko drugi kriv. Ko? Pa naravno, radnici!

Sestra od mog prijatelja je svojevremeno radila u jednom butiku. Tamo je bila zaposlena nekoliko godina i imala “odlično” iskustvo sa Gazdom.

U jednom trenutku su ih ponovo pokrali. Kažem ponovo, jer to im se „redovno“ dešavalo. U po dana dođu „mušterije“, jedna zamajava prodavačicu, dok druge trpaju stvari u torbu, ili pak jednostavno dođu, zgrabe što žele i trk napolje. Ako radnica potrči za njima, onda drugi čeka i iskoristi njeno odsustvo, da nastavi kupovinu „sa velikim popustom“.

Šta bi svaki dobar preduzetnik tada učinio? Naravno, ono što mu radnice odavno govorile. Montirao bi par kamera u radnju, koje su inače izuzetno jeftine, te time prilično rešio stvar.
Šta ovaj Gazda, o kome je reč, čini? Naravno, kažnjava radnice i skida im sa ionako mizerne plate, onaj iznos u kojem je vrednost pokradene robe.

Drugi primer, isti Gazda. Mada, sve su Gazde iste, pa je svejedno čiju sliku tu upravo umećete.

Pošto Gazda ima više butika u gradu, od kojih je jedan na prilično nezgodnom i malo prometnom mestu, Gazda je jednom prilikom za novogodišnje praznike uradio sledeće.
Da bi se pokazao dobrim i plemenitim, rešio Gazda da radnicama dâ novčanu stimulaciju u iznosu od 2.000 RSD (20 EUR u tom trenutku), što, kada se sabere sa njihovom platom, dođe jedno veliko ništa.

Nego, sve bi to još i bilo u redu, da nije radnici iz onog butika sa manjim prometom, a kojoj je uzgred zbog porodičnih okolnosti pomoć bila najpotrebnija, pred svima rekao “Tebi nema ništa, ti nisi zaslužila, kod tebe je promet najmanji”.
Naravno, Gazda “zna šta radi i preuzima svu odgovornost”!

Zapanjujuće, ali istinito.

Preduzetnik bi pak, u ovom slučaju, porazgovarao sa zaposlenima, pitao ih šta oni misle, zbog čega je u tom butiku manji promet, šta one predlažu da se učini po tom pitanju i slično. Pri tome, naravno, ni u ludilu ne bi napravio takvu diskriminaciju i pravio zazor među radnicima, jer preduzetniku ni na kraj pameti nije da radnici počnu međusobni rat i jedni drugima smišljaju smicalice, zbog kojih posao neminovno trpi, a sve u cilju da ne bi one naredni put ostale bez “stimulacije”.

Da li gazda time misli da će stvoriti lojalne radnike, zadovoljne, srećne što rade kod njega, koji ga nikada neće napustiti? Ko zna šta taj misli? Verovatno uopšte ni ne misli.

Dakle, kada konkurišete za neki posao i poslodavac vam kaže “Ne brinite, ja preuzimam svu odgovornost”, znajte da taj ustvari misli “Ja odlučujem o svemu, a ti ćeš biti kriva i za moje propuste”. Bežite od takvog glavom bez obzira.

Banda štrajkača
broj_jedan_i_vi_ste_ovde

Za Gazdu, radnici su svakako samo jedna obična banda štrajkača i nesposobnjakovića i on zbog toga stalno mora da im „visi“ nad glavom. Gazda se tada petlja u sve, o svakoj gluposti i sitnici mora on da donese odluku, a pri tome neprestano kinji svoje radnike.

Dok u isto vreme, preduzetnici se postaraju da daju dobru obuku svojim zaposlenima i jednostavno im prepuste da sami donose svakodnevne rutinske odluke, time im jasno dajući do znanja da su i oni važan segment u firmi, te da im se nadasve veruje da će posao obaviti kako treba. Radnici to znaju da cene.

Zaključak

Dakle, Gazda, zaista ti se crno piše, jer ćeš, kao što to stalno biva, konstantno menjati radnike, s obzirom da se niko kod takvih ne zadržava dugo. Time nikada nećeš stvoriti dobar tim, uspešnu ekipu. Nikada nećeš napredovati u poslu, onoliko koliko bi moglo, jer nikada ne dozvoljavaš pametnijima od sebe da progovore i daju ti dobar savet, jer, dakako, ti odlučuješ o svemu. Pa neka ti, samo ti odlučuj i dalje. Ili pak shvati, da ipak nisi ti uvek najpametniji.

Ali, možda ste zaista rešeni da postanete preduzetnici. U tom slučaju potrudite se da stvorite dobru atmosferu u kolektivu, gde će zaposleni moći da preispituju vaše odluke i otvoreno se s njima ne slažu ukoliko su loše, jer time će vas spasiti propasti. Delegirajte posao, što više, ali naravno ne toliko da se vi više ni o čemu ne pitate i ni u šta ne mešate. Dopustite vašim saradnicima da o ponečemu sami odlučuju, videćete koliko to zapravo vama olakšava posao, a čitavom preduzeću povećava poslovni učinak. Vi se pri tome bavite drugim pitanjima, stvarajte preduzeće!

Moja je sreća što nikada nisam radio pod nekim Gazdom, mada sam svojevremeno imao ponekog Gazdolikog šefa 😀

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

<< EPIZODA 1 | EPIZODA 3 >>

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.