Koliko poslodavci treba da budu prisni sa zaposlenima?
Broj Jedan je nadaleko poznat po svojoj velikodušnosti i mekom srcu. Hm… Ne baš.
Zato, kada vidimo blage reči od nekoga takvog, odmah možemo znati da su potpuno lažne i da se iza njih krije nešto sasvim drugo.
U prošloj epizodi smo govorili o potrebi kažnjavanja, a u ovoj epizodi ćemo pričati upravo o toj lažnoj prisnosti sa zaposlenima.
Da li dobar (uspešan) preduzetnik može da bude prisan sa zaposlenima?
Odgovor na ovo pitanje najbolje definiše Eddard Stark, gospodar Zimovrela (Igra prestola), gde svoje sinove uči: “Lord može da voli ljude kojima zapoveda, ali im ne može biti drug. Jednoga dana će možda morati da im sudi ili da ih pošalje u smrt.”
Često pravim paralele između vladanja državom i upravljanja preduzećem, jer suština je potpuno ista, samo je skala različita. Mi nećemo našim zaposlenima suditi, ali im možda hoćemo nekada odrediti neku zasluženu kaznu. Mi nećemo naše zaposlene poslati u smrt, ali im hoćemo nekada dati otkaz. Preduzetnik, ako želi da bude uspešan, ne sme podleći sentimentalnosti, time što će sebe dovesti u situaciju da se suviše zbliži sa svojim zaposlenima, pa da kasnije ne može objektivno da ih kazni, kada se desi da mora, a desiće se sigurno.
Sa druge strane, ako ne želimo da, kao poslodavci, budemo prezreni od strane naših radnika, nikako se ne smemo ponašati kao Broj Jedan i pokazivati lažnu prisnost, jer ljudi to odmah vide i samo će čekati trenutak kada će moći da vam se osvete na neki način. Ovo vam zvuči grubo? Možda nemoguće? Paranoično? Verujte, u većini slučajeva, ako se prema ljudima odnosite sa nepoštovanjem, pokušaće da nađu način kako da vam uzvrate. To mogu biti sitnice, male diverzije, zalutala porudžbina, pogrešan alat stavljen u mašinu, slučajno prosuta vreća sa skupom hemikalijom, trač i ogovaranje van preduzeća, poslovna tajna data konkurenciji, namerno odugovlačenje u izvršenju zadatka, krađa pazara…
Šta god da vam padne na pamet, verujte, već se dešavalo nekome pre vas. Zato, budite korektni prema ljudima i mnogo je manja verovatnoća da ćete proći tako.
Kajem se
Zapamtite jednom za svagda, vi niste ničiji gospodar, time što ste nečiji poslodavac!
Nemojte u vašem preduzeću stvarati atmosferu dvora, u kojoj vaše radnike smatrate podanicima, koji strepe od svakog vašeg pogleda i pred vama puze, ne bi ste li vi pokazali vašu milost prema njima, time što ćete im navodno oprostiti neki njihov “greh”, koji naravno ni ne postoji.
Ako već, kao preduzetnici, uglavnom ne možemo biti mnogo prisni sa našim radnicima, da bi smo bili uspešni, onda nemojmo ni da pokazujemo neku lažnu prisnost. Potrebno je biti iskren i pravičan, ali pri tome ne biti budala, pa svoju iskrenos pretvoriti u “dobrotu” iz one izreke “dobar i lud dva rođena brata“.
Nekada, kada sam radio u velikom javnom preduzeću, sa ogromnim brojem zaposlenih, imao sam priliku da viđam situacije kada se šefovi, upravnici, direktori, ponašaju upravo na ovaj lažno prisni način, pa se možemo pitati zašto to neko uopšte radi?
Ono što sam mogao da primetim, jeste u stvari da takvi rukovodioci takvim ponašanjem oko sebe stvaraju jedan krug poslušnika, koji će samo klimati glavama, skakati na svaki njegov mig i potvrđivati svaku njegovu misao, a sve zarad nekoliko ciljeva. Prvenstveno, takvi ljudi sebi na taj način hrane ego, svoju ogromnu sujetu i patološku narcisoidnost, a sa druge strane, time stvaraju ekipu doušnika i ulizica, koji će im verno prenostiti sve što se dešava u preduzeću, a pogotovo sve o njihovoj stvarnoj ili umišljenoj konkurenciji, a koja je najverovatnije ista kao oni.
Budite sigurni, tako se ne postaje uspešan preduzetnik!
Dobar sam, ali vas držim na oku
Ah, ovaj Broj Jedan. Pravi primerak za našu priču. Sa slike prosto možete da čujete taj ton kojim pokazuje “svoju dobrotu”, ali eto, samo da uzgred napomene da ih ipak drži na oku.
Ako želite da budete uspešan preduzetnik, nemojte svojim ljudima govoriti niti kako ste dobri, niti kako vi imate moć da ih kaznite, ukoliko oni “ne budu dobri”. To jednostavno ne treba da se izriče, jer takve reči kod ljudi samo stvaraju odbojnost i gadljivost prema vama. Budite vi zaista dobri, a kada je potrebno zaista ih kaznite, ali nemojte o tome da govorite.
Kada sam bio mali, pa sam znao da učinim poneki nestašluk, naravno, tu i tamo sam dobio batina od moje majke. Da, to je bilo vreme kada su deca dobijala batine, pa su od njih mogli postati ljudi. 😀 Nego, ono što je moja majka činila, valjda kao i sve majke, bilo je da dok me lupa po stražnjici obično glasno ističe sve mane mog nestašluka, ili, drugim rečima, galami na mene ponavljajući mi da to više nikada ne smem da učinim.
Verujte mi, mnogo mi je gora bila verbalna kazna, nego fizička. Stalno sam molio Boga da me mama istuče duplo, ali samo da pri tome ćuti 😀
Zaključak
Ako već treba da imate odnos poslodavac-radnik, nemojte to isticati na svakom koraku. Nemojte hvaliti svoju dobrotu ili isticati svoju moć. Pustite da to ide spontano i sigurno će vas zaposleni više ceniti.
Budite sa saradnicima i kolegama prisni onoliko koliko to možete, mada ne biste trebali previše, ali nikada ne budite lažno prisni. Budite iskreni u svojim postupcima prema ljudima, čak i kada ih kažnjavate i ljudi će to znati da cene.
Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević
Leave A Comment