Ništa ne mogu da uradim od glupaka koji me okružuju!

Naravno da sam ja najpametniji, jer ja sam Gazda! Ni Njegovo visočanstvo Broj Jedan mi nije ravan! Ja sve znam najbolje da uradim, ja sam najiskusniji, najbolje vodim firmu, najbolje znam da radim u proizvodnji, čak i od čistačice bolje znam da metem, a da ni ne spominjem što bih bio mnogo bolji selektor fudbalske reprezentacije, pa naravno i predsednik države! (Sarkazam!)

Želite da budete zaista uspešan preduzetnik? Možda imate zaista veliko iskustvo, možda ste kroz karijeru zaista prošli sve pozicije u firmi i na svim ste bili jednako dobri, ali da li to znači da sve poslove vi trebate sami obavljati, jer ipak “to znate najbolje”? Ukoliko to mislite, onda zaboravite na to da ćete biti uspešan preduzetnik! Pa da vidimo i zašto.

Kakve gluposti!

“Ovi moji radnici, pa to su potpuni glupaci! Čak su mi ponekada i zabavni sa glupostima koje izvaljuju.” Da li možda ponekada pomislite ovako nešto? Ukoliko je vaš odgovor NE, na dobrom ste putu, ali to još ne znači da ste stigli na cilj uspešnog preduzetništva. Možda čak pomišljate da niko ovako nešto ne misli ili izgovara. Oh, kako li se grdno varate. Sujeta je nezaobilazna stvar kod većine ljudi, pogotovo kod onih na nekim “pozicijama”. Ako tipujete na ljudski ego, nepogrešivo ćete pogoditi u metu. No, možda se pitate da li je poželjno biti egoista u poslu, da li je možda čak i sujeta poželjna? NE, odgovor je potpuno i apsolutno NE! Ono što jeste poželjno je težnja ka zadovoljenju svojih potreba i/ili interesa, što je potpuno legitimno i na čemu vam niko nema pravo zameriti.

Da pričamo malo o sujeti i egoizmu. Biti svestan sebe, bi trebalo da bude glavna odlika svakog ljudskog bića, ali to je tako veoma retko, te se stoga svakodnevno borimo sa sopstvenim egom. Kada smo sujetni, onda su nam oči zatvorene za nove ideje, za dobronamerne kritike, za sve što dolazi od drugih. Ego je taj koji vidi samo sebe, koji voli samo sebe, koji sluša samo sebe. Ako ste privrednik koji sluša samo sebe, ubrzo ćete ostati bez publike, jer će vas svi napustiti, posao će vam brzo propasti i ostaćete sami sa vašim odrazom u ogledalu. Sa druge strane, kada niste sujetni i kada ste se uspešno izborili sa sopstvenim egom, onda postajete otvoreni, prijemčivi, svesni sebe i okoline, svesni novih ideja, potencijala, ljudi i onoga što vam ti ljudi mogu doneti u životu i poslu. S obzirom da ovo nije čas psihologije, nego preduzetništva, neću vam ovde govoriti kako izaći na kraj sa sopstvenim egom, ali vas mogu uputiti na nekoga ko vam može pomoći – ukratko, čitajte OSHO-a.

Blago meni, kakvi genijalci

Ponekada kao poslodavci možemo pomisliti “šta se ovaj pravi pametan, pa valjda ja najbolje znam da napravim strategiju za razvoj sopstvene firme”. Ne zaboravite jednu vrlo jednostavnu činjenicu – različite perspektive pogleda, daju potpuno različite slike kod gledaoca. To znači da se često može desiti da vi, sa pozicije poslodavca i menadžera, možete lako prevideti određene činjenice, situacije, okolnosi, te da bi vam tuđi pogled, izmešteni pogled, često mogao biti od ključnog značaja za prevazilaženje neke krize, za stvaranje ideje kako unaprediti posao, za unapređenje odnosa sa partnerima ili konkurencijom, ili pak za poboljšanje odnosa sa klijentima.

Nesporna je činjenica da će zaposleni u proizvodnji mnogo bolje znati šta ih “muči” i kako da poboljšaju radno okruženje i pospeše proizvodnju, nego što to može direktor koji sedi u kancelariji. Ili, pak, radnici u prodaji, koji direktno komuniciraju sa klijentima, sigurno imaju bolji uvid u to šta bi tržištu odgovaralo i kako da se poboljša imidž kompanije, nego što to može sam preduzetnik, koji se treba baviti drugim stvarima i obično nema vremena za svakodnevno druženje sa klijentima.

Moje ideje su jedine dobre!

Nesumnjivo da vi, kao preduzetnik i poslodavac, najbolje poznajete sopstveni posao, ali to ne znači da je sve što smislite ujedno i najbolje za vaše preduzeće. Niste vi jedini kojima ideje padaju na pamet, ali samo ako ste stvorili zdravu atmosferu u kompaniji. Ukoliko nipodaštavate vašeg zaposlenog, svaki put mu kažete da to što vam je predložio može da zaboravi, da je to glupo i da ste vi jedini koji možete smisliti dobru ideju, tada će svi vaši zaposleni potpuno prestati da razmišljaju o vašem preduzeću, da stvaraju bilo kakve ideje, što vas opet dovodi do situacije da ostajete sami sa vašim odrazom u ogledalu.

Nasuprot tome, ukoliko podstičete zaposlene da vaše preduzeće posmatraju kao svoje i da pokušavaju poboljšati sve što se poboljšati može, a sve uvek može, onda ste stvorili situaciju da će se velikom brzinom stvarati gomile dobrih ideja i posao time neminovno napredovati. Nesporno, stvaraće se i gomile glupih ideja, ali to nipošto ne znači da ljude koji vam te ideje iznesu trebate srezati u startu i zabraniti im da više bilo šta smišljaju. Sasvim suprotno, trebate ih podsticati na dalje razmišljanje i trud, a pri tome im jasno i argumentovano obrazložiti zašto je trenutna ideja loša ili neizvodljiva. Time uče i radnici i vi zajedno.

I radnicima ponekad padne na pamet dobra ideja, mada retko.

“I radnicima ponekada padne na pamet dobra ideja, mada retko”, je opet odraz sujete, kojim kao odajete priznanje radniku za dobru ideju, ali ipak imate potrebu da naglasite da ste vi nešto više od njega, da ste iznad i ipak najpametniji. To je vrlo pogrešan pristup i time ćete opet izgubiti poštovanje i poverenje vaših zaposlenih, te opet završiti sami pred ogledalom. Iskrenost je veoma bitna osobina za jednog uspešnog preduzetnika! Iskrenošću stvarate poštovanje i poverenje vaših kolega i, naravno, osećaj pripadnosti istom timu, timu koji pobeđuje.

Zaključak

Čak ni pored sveg mog iskustva i drugih životnih činjenica, ne bih se nikada mogao usuditi reći da sam okružen glupacima, jer čak da se jednog dana nađem i u ludnici, siguran sam da bih imao šta naučiti od svojih „kolega“ ludaka  To što ponekada zaista izgleda kao da smo se našli u okruženju glupaka, nije greška tih “glupaka”, nego onih koji su ih takvima napravili. Vi ste taj koji u svom preduzeću stvara radno okruženje i vi ste taj koji će ili podstaći ljude na razmišljanje i najednom biti okružen sjajnim radnicima, ili ćete ih na svakom koraku “ubijati u pojam” i time zaista stvoriti gomilu glupaka u svom preduzeću. Da biste bili uspešan preduzetnik, morate biti uspešan psiholog!

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

<< EPIZODA 8 | EPIZODA 10 >>