U prethodnom tekstu smo govorili zašto da prestanemo mariti šta drugi ljudi misle o nama, dok u ovom govorimo o tome kako da prestanemo brinuti šta drugi ljudi misle o nama.

Prihvati sebe onakvim kakav jesi – postani samosvestan
U suštini, možda možemo to da prevedemo na nešto drugo, a to je – da postanete samosvesni. Prihvatiti sebe onakvima kakvi mi jesmo. Kakvi mi to jesmo? Debeli, mršavi, glupi, pametni, ovakvi, onakvi, oblačimo se ovako ili onako, volimo ovu ili onu muziku? Shvatite, boga nema da zadovoljite svačije mišljenje i stavove oko vas. Nekome ste debeli, a nekome ste taman, jer neko voli deblje a neko voli mršavije.

Dakle, prihvati ono što jesi. Upoznaj sebe, prvenstveno. Pomiri se s tim što jesi. To ne znači da ne moramo i ne možemo neke stvari menjati u životu. Naravno da možemo, ako želimo. A ako ne želimo, „dvojka si“, uopšte me ne zanima što gledaš moj stomak, ne interesuje me. 🙂

Živi u skladu sa sopstvenim vrednostima
Šta su to sopstvene vrednosti? To nije ono što smo pričali, izgledam ovako ili onako. Nego sopstvene vrednosti, sopstveni moralni kodeks, sopstveni pogledi na život, na svet, itd.

Ukoliko živite u skladu sa sopstvenim vrednostima, onda ne marite za to da se uskladite sa svim tuđim vrednostima. Jer, koliko god ljudi, toliko različitih vrednosti, različitih moralnih kodeksa, itd. Dakle, prosto, ne možete se uskladiti. A ukoliko pokušavate, proteći će vam vreme i protratićete život.

Prestanite da udovoljavate svakome
Na planeti danas ima sedam i po’ milijardi stanovnika. Apsolutno je nemoguće udovoljiti, ne svakome, nego nemoguće je udovoljiti vašoj najbližoj okolini od stotinak ljudi s kojima komunicirate svaki dan. Nemoguće! A vi treba da misitie šta oni misle o vama? Pa shvatite jednu stvar – ukoliko udovoljite jednom od tih stotinu ljudi, ta ista stvar koju ste uradili da biste udovoljili toj osobi će smetati onoj drugoj ili petnaestoj ili dvadeset petoj. Ako udovoljite onoj dvadeset petoj, smetaće sedamdeset prvoj. Dakle, nema šanse da možete udovoljiti svima. Imaj svoje nazore života, svoja pravila i živi po njima.

Prestanite da se poredite sa drugim ljudima
Generalno, nemate potrebu za time. Naravno, to ne znači da u sebi isključite takmičarski duh. To znači da hoću da poboljšam svoj život, da sagledam – „Aha, on je uspešan u poslu, uradio je to i to. Ima ovakvu kuću, ima ovakva kola… Okej, hoću i ja to!“ To je u redu. Ali to nije u smislu – „Jadan ja, vidi njegovu kuću, vidi njegova kola, a ja vozim fiću.“

Nemojte se porediti sa drugim ljudima. U tom slučaju vi automatski više ne marite za mišljenja onih trećih. Jer ako se vi poredite sa drugima, onda mislite da je trećima stalo do toga gde ste vi i u kom ste odnosu sa onima s kojima se vi poredite. Jednostavno, prestanite da se poredite.

Moj život – moja stvar
Znate onaj izraz – „Svaki čovek je ostrvo za sebe.“ ili suprotno „Svaki čovek nije ostrvo za sebe.“ Nije u tome poenta. Nismo mi samoživi, nismo mi egocentrični, nismo narcisoidni, ali da – Moj život, moja stvar. Šta se tebe tiče kako ja živim. Šta se bilo koga tiče kako vi živite.

Drugi ne znaju šta je najbolje za vas
Ukoliko tražite mišljenja drugih, u redu je ako su to mišljenja pametnih ljudi, vaših mentora, možda vaših roditelja, itd. da bi vam pomogli, da biste dobili više informacija ili više različitih mišljenja, ali na kraju vi treba da budete oni koji biraju šta će preuzeti od toga za sopstveni život i po čemu će onda delovati.

Ali znajte da drugi ne znaju šta je za vas dobro. Čak ni oni vama najbliži, vaši roditelji, vaša braća, sestre, vaše žene, muževi, vaša deca… Oni ne znaju šta je za vas dobro. Ne u smislu – roditelj vidi da mu se dete drogira, pa ga nekako natera da se odvikne od droge, pa sad „Pusti roditelj glup, ne zna šta je za dete dobro.“ Naravno da nije u tome poenta, ali ukoliko biramo, kad smo mlađi, šta će biti naša karijera ili fakultet koji ćemo da učimo, itd. pa roditelj kaže „Treba da ideš na ekonomiju. Treba da ideš na prava…“, a vi kažete „Ja neću! Ja ću da idem na muzičku akademiju.“, „Da idem na glumu“, bilo šta, nebitno je, imate pravo na to, jer vi najbolje znate šta je to što je vama dobro. Na kraju krajeva možete reći „Neću da idem ni na šta, hoću da se bavim tenisom. Neću da završavam fakultet.“ Briga Đokovića što nema fakultet. A njegova žena je doktor nauka.

Dakle, pošto drugi ne znaju šta je za vas dobro, vi ste ti koji treba da odlučite šta je za vas dobro i da idete tim putem.

Druge suštinski nije briga za vas
Ovo možda zvuči vrlo grubo, ali je apsolutna životna istina. Svakoga na ovom svetu je suštinski baš briga za vas. Izuzmimo nama najbiže ljude koji nas vole. Ali znajte da su i nama najbliži ljudi koji nas vole ipak sami sebi na prvom mestu, u većini slučajeva, a vi ste im tek na drugom mestu. A svi ostali, sve stotine i hiljade i desetine hiljada ljudi koje upoznamo u životu, njih suštinski baš briga za nas.

Pa zašto onda tražimo i patimo zbog njihovog mišljenja? Zašto marimo za njihovo mišljenje? Zašto brinemo zbog njihovog mišljenja?

Imajte poverenja u sebe
Imati poverenja u sebe jeste skopčano i sa onim – imati sigurnost i prosto znati neke stvari, moći neke stvari, itd. Dakle, to samopouzdanje koje treba da steknete u životu vam pomaže da imate poverenja u sebe.

Imati poverenje u sebe apsolutno ne znači da ćete vi biti bezgrešni i da vaš sopstveni izbor nikada neće biti pogrešan. Da, bivaće pogrešan, dešavaće se. Pašćete, ogulićete kolena, u bilo kom smislu. Recimo u poslovnom – bankrotiraćete. Izabraćete pogrešan fakultet, pa ćete posle godinu dana zaključiti da to nije za vas – idete na nešto drugo. Ljudi, nije problem, uopšte nema veze. Zašto se uopšte, što kažu mladi „tripovati“ oko toga da li ćemo nešto da pogrešimo? Hoćemo, pa šta! Jednostavno nemojte da mislite o tome. Ako imamo poverenja u sebe, šta god da odaberemo, u tom trenutku je dobro. Makar kao lekcija života. Jer ako ćemo nakon godinu dana nekog fakulteta zaključiti da to nije za nas – okej, to je dobra lekcija u životu, idemo dalje.

Definišite sopstvenu sreću
Kad već imamo poverenja u sebe i kad biramo neki svoj put, treba da definišemo našu sopstvenu sreću. Šta je to pojam naše sreće? Ići na fakultet? Ne ići na fakultet? Ići na ovaj ili ići na onaj? Baviti se sportom? Ne baviti se sportom? Oženiti tu ženu? Ne oženiti tu ženu?

Ne zbog toga „šta selo misli“. Ma nemojte nikada ništa da radite „radi sela“, ništa! Isključivo radi sebe. Baš vas briga za mišljenje „sela“, prevaziđite već jednom to. I njih je briga za vas i vas treba da bude briga za njih.

LAO TZU – Ako brinete šta drugi ljudi misle, zauvek ćete biti njihov zatvorenik
Moj dodatak na to je samo ovo – Nemojte dozvoliti da budete ičiji rob.

Nadam se da je ovo dovoljno načina da vam pokaže kako da se oslobodite tog zatvora tuđih mišljenja, tog strašnog sputavajućeg bedema, okvira koji nas pritiska sa svih strana – „Bože kako li ću da izgledam u očima sveta.“ Jednostavno, zamislite kako ta opna puca i kako se oslobađate toga i kako se to raspršuje oko vas i kako ste odjednom slobodni da udahnete punim plućima i kažete: „Hey, I don’t give a fuck!“ Ne, neću se izviniti zbog ovog načina izražavanja koji nije politički korektan. Zabole me, baš me briga, ne marim šta drugi ljudi misle, ja živim svoj sopstveni život. 🙂

Pogledajte i video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević