Taj problem pogotovu imaju ljudi koji su mladi ili ljudi koji izgledaju mladoliko u nekom odraslom svetu. U redu je kada su mladi sa mladima, onda je tako kako je, svima je isto. Ali ako mladi žele da prenesu nešto svoje i žele da dođu do nekog rezultata i to moraju da čine u svetu odraslih, onda to zna da im pravi teškoće jer su prosto mladi i ljudi ih onda ne shvataju ozbiljno. Ili pak, nisu toliko mladi, imaju sasvim dovoljno godina ali izgledaju mnogo mladoliko i to im stvara problem.

Stvorite kredibilitet i autoritet
Stvorite kredibilitet i autoritet vaše sopstvene ličnosti. Vi budite kredibilni i imate neku vrstu autoriteta. E sad, lako je meni pričati o tome jer sama moja pojava, glas koji je dublji, krupniji sam, visok sam, seda kosa, dakle sama moja pojava i neverbalna komunikacija i govor i sve ostalo već samo po sebi izgleda autoritativno i stoga nemam problem sa time.

Ali šta da rade oni ljudi koji su mladoliki ili nemaju dovoljan snažan nastup itd? Dakle, morate stvoriti svoj sopstveni autoritet. Autoritet se definitivno ne stvara silom, to je nemoguće. Niko vas neće poštovati zbog sile. Ne može se nametnuti poštovanje. Stoga morate sami da zaključite kako da stvorite sopstveni kredibilitet, kako se ponašati po pravilima…

Ne ponašajte se kao dvorska luda
Ovo stvarno ne volim da vidim. To može da bude simpatično. Imate one osobe koje su kao kučići, stalno vrckaju guzom i mašu repom i isplaze jezik i budališu se i sve je to simpatično donekle. Do neke granice to može da bude, onako, mladalački fino i simpatično, ali dosadi. Pogotovo ukoliko želite da kao takva osoba nešto postignete, nećete moći nikako. Nemojte da budete dvorska luda u društvu. Čak i ako ste dvorska luda samo u društvu mladih, pa onda želite da takvi nešto postignete u društvu odraslih, prosto je nemoguće.

Oni koji su takvi, oni su simpatičniji, istina. Ali bez obzira na to, vi budite nešto drugo.

Budite dostojanstveni
Kao što sam rekao – dvorska luda, to su kučići, simpatični su, mašu repom… A šta su ovi dostojanstveni? To su mačke. Mačke su dostojanstvene životinje. One vas gledaju s visine. Svi koji imate mačku i psa znate kakva je razlika u jednima i drugima. Dakle, morate da budete dostojanstveni.

E sad, problem kod te dostojanstvenosti jeste što ljudi sa autoritetom i dostojanstvom kod drugih ne stvaraju dopadljivost. Da, to stvara poštovanje, ali ne i dopadljivost. Ovi ljudi koji su kučići i dvorske lude oni su dopadljivi.

Bilo bi potrebno da nađete način kako da to dvoje da spojite u jedno. Da budete dovoljno dostojanstveni, ali i dovoljno dopadljivi. (Imate tekst „Kako povećati dopadljivost“)

Odelo (ne)čini čoveka
Zapravo, odmah da vam kažem – da, odelo čini čoveka. Naravno, odelo ne kaže šta ste vi zaista ali pokazuje šta ste u tom trenutku. Pokazuje vaše namere. Pokazuje kako ćete se dojmiti drugima i kako će se drugi prema vama ophoditi. Da, apsolutno isključivo na osnovu vašeg odela.

Vodite računa kako se oblačite. Naravno, oblačite se u skladu sa situacijom. Nećete kada idete na basket sa drugarima nositi odelo i kravatu, logično.

Izgledajte ozbiljno
U ovom slučaju ne mislim na odelo i na taj spoljni izgled, nego da vodite računa o vašoj sopstvenoj neverbalnoj komunikaciji. Neverbalna komunikacija je strahovito važna i treba je učiti. To nije tako lako, to se zaista uči i uči se dugo da bi se savladalo na pravi način. Kako se ponašate, kako gestikulirate. Da imate stav koji odiše ozbiljnošću.

Ostvarujte kontakt očima
Uvek ostvarujte kontakt očima sa sagovornicima, pogotovo sa starijim ljudima. Sve ovo što govorim ne odnosi se samo na mlade, ali njima je najteže. Odnosno one mladolike. Važi za apsolutno sve i u odnosu sa bilo kim. Kontakt očima sa vašim sagovornicima pokazuje vašu sigurnost, vašu ozbiljnost i ljudi vas automatski ozbiljnije shvataju i pomnije slušaju kada ostvarite taj kontakt.

Neučite da se rukujete
Sad pomišljate: „Pa šta to znači? Pa naučio sam kad sam imao četiri godine.“ Ne, niste naučili. Ne, niste. Kratko i jasno. Po svom velikom iskustvu koje imam od brojnih treninga neverbalne komunikacije – ljudi jednostavno ne znaju da se rukuju. Zato što ih nikada roditelji nisu učili kako se to zapravo radi. Nego samo ono – pruži ruku i to je to. Nije to to.

Ne mogu da vam objašnjavam sada kako se to radi, to morate da nađete u mom kursu neverbalne komunikacije.

Samo jedna stvar, nemojte da se rukujete onako mlitavo, kao mrtva riba. To je najgora stvar, koja vam ubija autoritet tog sekunda.

Naučite da govorite
Opet zvuči budalasto, je l’? „Pa naučio sam da govorim kad sam imao dve godine, tri.“ Pa opet – ne, niste. Naučite da se izražavate kratko i jasno. Izbacite sve moguće poštapalice iz vašeg rečnika. Izbacite ružne reči, nema potrebe za njima. Neće vas ljudi shvatati ozbiljno ukoliko konstantno psujete. Izbacite tuđice koje zaista nisu potrebne – pravite budalu od sebe. To što ste pročitali „Vujakliju“ uopšte ne znači da morate da je citirate u svakoj vašoj rečenici.

Znajte kako da govorite tečno, kako da to izgleda kompaktno i kako da zaista prenesete vašu misao da vas ljudi s druge strane shvate. Dakle, naučite da govorite. Mnogo ovih stavki su iz kursa javnog nastupa, naravno.

Naučite da slušate aktivno
Imate teks kako aktivno slušati. Šta je zapravo bitno i kako se aktivno sluša? Nije dovoljno samo slušati, tj. čekati svoj red da vi pričate, a pravite se da slušate. Ne. Morate znati kako da zaista, zaista slušate.

Dopadljivost + autoritet = harizma
Pričali smo o onom – pas i mačka. Zapravo, vi trebate na neki način da dopadljivost spojite sa tim autoritetom, jer se time dobije rezultat harizme. Treba da budete harizmatični.

Da li se harizma dobija rođenjem? Nekada se možda i dobije, ali nije to baš tako. To se dobija i vaspitanjem, a možete i da radite na harizmi. Zapravo, to je spoj dopadljivosti i autoriteta. Što znači, naučite kako da budete dopadljivi, naučite kako da podignete svoj autoritet i „voila“ eto harizme.

Ne pričajte previše
Mladi ljudi i oni ljudi koje drugi ne shvataju ozbiljno, znači i stariji ljudi, vrlo često je moguće da pričaju previše. Ljudi koji pričaju manje, njihove reči se više cene. Koja je roba skuplja, pa ona koje ima manje. Što ima manje neke robe (zlata, dijamanata, bilo čega), ona je skuplja, čega inače ima više, to je jeftinije. Pa tako i sa rečima. Neka vaše reči budu skupe.

Kada nešto govorite, nije dovoljno da nešto znate, nego i način kako to predstavljate
Kada već govorite, nije dovoljno da nešto znate, da tu materiju koju ćete da govorite znate vrlo dobro i želite da je prenesete, već je pored toga veoma važno kako to nešto prenosite, kako to nešto predstavljate. Opet stvar iz javnog nastupa – kako izričete nešto, kako se ponašate u toku toga… Jer da bi vas ljudi slušali, oni prvo moraju da vas prihvate kao pojavu.

S kim si – takav si
Pri tome, ovu izreku sad posmatrajte kroz budućnost, kroz plan. Pošto hoću da budem „nekakav“ (od autoriteta), hajde da se družim sa ljudima od autoriteta. Hajde da vi, prosto bivajući sa ljudima koji su nešto, se „ogrebete“ za jedan deo autoriteta od njih. Jer samim druženjem sa njima drugi ljudi vas posmatraju tipa – „Čuj, ako je onaj od autoriteta, onda i ovaj pored mora da je nešto.“ Da, ali to morate da opravdate. Dakle, i ako se ogrebete malo za tuđi autoritet, morate da ga opravdate svim ovim stavkama. Recimo da ste vi pored nekoga sa autoritetom, a ponašate se kao dvorska luda, nikako ne ide. Prvo, verovatno ni ta osoba neće to dugo trpeti i odbaciće vas.

Budite osoba od poverenja – od reči
To je ekstremno važno da biste bili shvaćeni ozbiljno. To vrlo često govorim – lično veoma retko dajem bilo kakva obećanja. Bukvalno na prste mogu da izbrojim koliko sam obećanja dao u svom kompletnom životu. Jer se ponašam na takav način da ako sam dao neko obećanje, poginuću, ali ću to obećanje da ispunim. Nema šanse da ga ne ispunim. Sve ću uraditi da bih uradio to što sam obećao, i zato vrlo retko dajem obećanja.

E pa i vi morate da budete osoba od reči i onda ćete biti veoma ozbiljno shvaćeni od čitave vaše okoline.

Budite ljubazni
Nemojte biti drčni, nemojte provocirati. To ne znači da ćete biti neke mlakonje. Prosto – budite ljubazni. Nema tu šta da se dalje objašnjava.

Kontolišite emocije
Veoma bitno u komunikaciji – kontrolišite vaše emocije. Ako ste mladi, recimo, pa vas neko provocira, a vi planete, onda znajte da će vas iznova i iznova i iznova provocirati jer vide da se primate na to. Kontrolišite emocije i nemojte reagovati.

Čak i ako niste u direktnoj komunikaciji tog momenta. Recimo, sedite u društvu i, kako to već mladi rade često, gledaju u telefone, listaju i onda se smeju glasno na nešto „kao lud na brašno“. Pa dobro, što se smejete naglas? Kontrolišite tu emociju. Ako je nešto smešno, smej se u sebi. Ako se smeješ naglas, e onda podeli sa drugima oko čega se smeješ. Dakle, nemoj da se smeješ naglas, to je nešto što strašno iritira i smeta.

Štitite sopstvenu reputaciju
Reputacija je veoma važna stvar. Dakle, ako želite zaista da budete poštovani i da vas ljudi shvataju ozbiljno, onda ne možete dozvoliti da se o vama priča baš bilo šta. Na kraju, ne možete dozvoliti sebi ponašanje koje će narušiti vašu reputaciju u perspektivi. Dakle, vodite računa o sopstvenom ponašanju u odnosu na sopstvenu budućnost.

Sami sebe shvatajte ozbiljno
U prevodu – ako sami sebe ne shvatate ozbiljno, zašto bi vas drugi shvatali ozbiljno? Jednostavno. Razmislite o tome kako sami sebe doživljavate? Da li sami sebe shvatate ozbiljno? Odnosno, pogledajte sebe u ogledalo i razmislite „Čekaj, da li ova osoba zaslužuje da je shvatam ozbiljno? Zašto kad je takav blesav, nikakav, dvorska luda itd, pa neću da ga shvatam ozbiljno?“ Ako sami za sebe to kažete, pa šta mislite kako će vas onda drugi gledati? Nema šanse da će vas drugi shvatati ozbiljno.

Ovo je važna tema za one koji žele nešto da postignu u životu, koji žele da imaju neki uticaj na okolinu, koji žele da naprave neki rezultat, jer ne zaboravimo, mi živimo u društvu, ne živimo sami za sebe. Nismo na pustom ostrvu. Stoga morate zaista, zaista da vodite računa kako se ponašate da bi vas drugi shvatali ozbiljno, jer od toga vam može mnogo zavisiti u životu.

Pogledajte video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević