Kako postati osoba od autoriteta? E sad, osoba od autoriteta nije isto što i autoritativna osoba. Autoritativnost obično podrazumeva neku despotovinu, neko grubo vladanje. Dok je osoba od autoriteta prosto osoba koja je poštovana na određeni način, čija reč se poštuje. I u suštini bi se moglo reći da je autoritet kada imate određenu moć, naročito moć uticaja, tj. pravo da  kontrolišete i da odlučujete – tad ste osoba od autoriteta.

Ne moramo to baš striktno shvatiti, ne mora biti u pitanju nikakvo odlučivanje, već „samo“ da se doimate kao osoba od autoriteta. Naravno, moramo da znamo da autoritet nije isto što i arogancija. Imati autoritet nije isto što i biti arogantan, drčan i slično.

Zašto bismo želeli da budemo osoba od autoriteta? Zavisi od situacija u kojima se nalazimo, šta želimo da postignemo – da li se bavimo javnim poslom gde je potrebno da budemo autoritet ili smo možda lekar u lekarskoj ordinaciji. Te ako smo pri nekoj operaciji glavni hirurg, moramo da imamo autoritet nad našim osobljem. Prosto, moramo. Kada kažemo nešto, da se to posluša.

Autoritet je u vrlo često potreban u mnogim situacijama. Naravno, opet ga moramo znati dozirati u pravoj meri. Stoga da vidimo desetak stvari šta možete da radite da biste vi imali autoritet:

Izgledajte kao osoba od autoriteta
Naprosto izgledajte tako. Da vam pojasnim kroz primer, recimo – idete na neki poslovni sastanak i pojavite se u „razdrljanoj“ trenerci. Kako možeš tako da se pojaviš na poslovnom sastanku?! Možda odelo ne čini čoveka, ali i te kako govori o čoveku šta je i ko je. Dakle, morate da izgledate kao osoba od autoriteta da biste i uživali određeni autoritet.

Budite samouvereni i samopouzdani
Samouverenost i samopouzdanost je nešto bez čega autoritet nikako ne ide. Džaba vam sve ostale stavke i sve o čemu budem govorio ako to ne iznosite sa dovoljnom samouverenošću ili samopouzdanjem. Samouverenost u ono što pričate, pa taman i da niste baš sigurni šta pričate, ali ako to iznesete na samouveren način, svako, ili gotovo svako, vas doživljava kao autoritet.

Prebacite sopstveni stav sa „mislim“ na „znam“
Prebacite sopstveni unutrašnji stav sa pojma „mislim“, na pojam „znam“. Ne u smislu da to kažete, nego da vi tako razmišljate, da se vi već sami tako postavljate i prema sebi i prema okolini. Kada govorite, polazite iz pozicije „ja znam“, a ne iz pozicije „ja mislim“. Bez obzira, kao i kod prethodne stavke, da li zaista nešto znate, svakako polazite iz te pozicije. Tako se doimate, tako izgledate, tako govorite, tako zračite sa opštim utiskom „znam!“.

Sledeća stavka je logična i nadovezuje se na ovu, a to je:

Znajte
U redu, može to ponekada i da se „isfolira“. Vi možete neko određeno vreme pred nekim ljudima, pred nekom publikom da glumite da polazite iz pozicije „ja znam“, bez obzira što ne znate i „ja sam samouveren i iznosim to samouvereno, bez obzira što ne vladte činjenicama“, ali to se u nekom momentu prepozna, pogotovo ako je stručna publika u pitanju. Neko će vas uhvatiti u neznanju, u laži.

Stoga, nemojte sebi to dozvoliti i ako želite da budete osoba od autoriteta, onda naprosto znajte. Znajte ono o čemu govorite, znajte ono čime se bavite, znajte materiju koju obrađujete, koju iznosite. Znajte ono što pričate ljudima da bi zaista i zvučalo i izgledalo kako treba. Da bih zaista imao autoritet u ovome što iznosim vama, moram to da znam, vrlo jednostavno.
Kada znate stvari, onda možete i da se ponašate kao da imate autoritet. Zapravo, onda ga i zavređujete, na kraju krajeva.

Koristi završnu intonaciju glasa na dole
Završnu intonaciju reči i rečenica, pogotovo ako su rečenice bitne i važne. Da ilustrujem, recimo – živim u Subotici i subotičani (neki krajevi Subotice, ne svi) imaju zanimljiv naglasak. Taj naglasak je zapevanje zadnjeg sloga na rečima, odnosno rečenicama. Oni bukvalno pevaju zadnji slog i podižu ga u visinu. Time u potpunosti ubijaju svoj autoritet u govoru.

Kada govorimo tako da podižemo glas, onda ne zvučimo autoritativno. Nasuprot tome, treba naučiti kako da snizite ton na kraju reči, na kraju rečenice, pogotovo na kraju nečega što želite da naglasite. Tako se stvara dojam, utisak autoriteta.

Govorite dubljim glasom
Imate ljude koji imaju piskutav glas, ali možete se izveštiti da imate dublji glas. Može se vežbati. Jer taj dublji glas, ta „muževnost“, čak i kod žena, odiše autoritetom i sigurnošću.

Ako se sećate crtanog filma kad stari lav govori svom malom Simbi kako će on jednog dana da preuzme kraljevstvo, i duboki glas naratora. Zato se za radio spikere ili naratore u filmovima gde se govori o nekim autoritativnim likovima, uzimaju ljudi sa veoma dubokim glasom.

Usporite govor
Ukoliko ste osoba koja govori veoma brzo, koja samo sipa reči, tada drugi ne mogu da pohvataju ono što govorite. Iako vi to možete da ispričate veoma brzo i sami sebe da razumete, ali drugi ništa od toga nisu shvatili.

Takav govor ne odiše bilo kakvom sigurnošću, nego ’ajde samo da što pre izblebetam da bih pobegao odavde. Prosto, to nije način na koji treba da govorimo.

Nasuprot tome, može se otići u drugu krajnost, kada se ide u potpunu patetiku, kada se govori toliko sporo… Pa se razmišlja… Pa se prave dugačke pauze… To je užasno. Jednako užasno kao i ovo prethodno.

Dakle, nađite pravi balans, pravu brzinu vašeg govora. Dovoljno sporije da bi dali vremena ljudima da shvate, da pojme šta je to što vi govorite, ali ne toliko sporo da biste im postali dosadni i naporni.

Naučite da gestikulirate
Naučite neverbalnu komunikaciju jer je izuzetno važna za to kako se doimate ljudima. Ljudi koji su sigurni u sebe i koji žele da utiču na druge, oni ne smeju da imaju skučenu neverbalnu komunikaciju i gestove.

Ne, ako želite da budete osoba od autoriteta, vaši gestovi treba da budu širi, veći, jači, slikovitiji. Dakle, da prosto čitavim svojim bićem, gestovima, rukama, pokretima, dajete mnogo više nego što dajete samo vašim glasom. Jer to je ono što se vidi, to je ono što se prepoznaje, to je ono što publika pamti i što ostavlja utisak.

Nemojte da budete previše skromni, niti drčni
Ne možete da budete skromni, prosto, ali ne možete da budete ni drčni, jer to nije fino. Skromnost je ta koja ubija autoritet. Skromnost svakako može da bude i vrlina, ali ne skromnost u  svakom trenutku i svakoj situaciji. Dakle, želite autoritet – u tom trenutku nema skromnosti.

No, želite autoritet i pri tome ste drčni – i to ubija autoritet. Drčnost nije autoritet, time se ne dobija ništa. To je ona autoritativnost, koju želiš silom da nametneš nekome.

Ne može autoritet da se zahteva. Autoritativnost – da, ali autoritet ne može da se zahteva, kao ni poštovanje. Ja ne mogu da zahtevam poštovanje od vas. Mogu samo da ga zaslužim.

Vodite računa o upotrebi reči
Vodite računa koje reči upotrebljavate u vašem govoru, jer apsolutno nije svejedno koje izraze koristite, šta govorite, kako to govorite itd. Kao primer toga, možemo da navedemo izraze – „mislim“, „možda“, „probaj“… „Ja mislim da bi to bilo dobro“, „Možda bi to bilo dobro“, „Hajde probaj ovo da uradiš“, zamenite sa izrazima „znam“, „sigurno“, „preporučujem“. „Znam da je ovo dobro“, „Siguran sam“, „Preporučujem ti da ovo uradiš“. Vidite kako ovo potpuno drugačije zvuči i potpuno se drugačije doima kod slušaoca.

Naravno, upotreba tih izraza nije u smislu – „Ma valjda ja znam, šta se ti tu mešaš, govoriš gluposti, samo slušaj mene.“

Pri tome, nemojte da me pogrešno shvatite da preporučujem da se u svakom momentu ponašate kao osoba od autoriteta, da morate da nametnete sebe drugima. Nije u tome poenta kod autoriteta. Nije poenta u nametanju, ali jeste u pozicioniranju. Ukoliko sebe želite da pozicionirate u nekom društvenom nivou/statusu gde je autoritet nužan, u takvim momentima budite osoba od autoriteta.

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Pogledajte interesantan video na ovu temu: