Kao što Alan Ford pita “Šta ćemo učiniti”, to je prvo i osnovno pitanje jednog preduzetnika.
Da bi neko uopšte pomislio da se uvrsti u kategoriju preduzetnika, on/ona prvenstveno mora ispred sebe da postavi neki cilj.
Ciljevi
Uobičajena podela ciljeva je na kratkoročne, srednjeročne i dugoročne (iako lično imam drugačiju vremensku podelu ciljeva), ali tu se prvenstveno misli na ciljeve konkretnih zadataka u okviru nečijeg poslovanja, dok je CILJ o kojem ovde govorim, nešto sasvim drugo i prethodi svim drugim troslojnim ciljevima, zadacima, projektima. To je Osnovni Cilj.
Osnovni Cilj, zvezda vodilja, jeste IDEJA!
Ideja je ono što preduzetnika odvaja od sledbenika. Sledbenici prate one ljude koji imaju ideju i koji tu ideju sprovode i njoj teže. Preduzetnici su oni koji stvaraju ideju, koje ta ideja vodi kroz život, ali i koji često sve u životu podređuju toj ideji. Često samo jednoj jedinoj velikoj ideji u životu, vrlo retko više ideja. Lično, imam samo jednu životnu ideju, ali, žao mi je, nikada vam je neću javno otkriti 😉
Originalnost
Pitanje je da li ta ideja neminovno mora da bude originalna, nova, da je se niko pre vas nikada nije setio? Ne, to uopšte ne mora da bude niti nova, niti originalna ideja. To čak može da bude ideja koju već hiljade njih radi sa manjim ili većim uspehom.
Možda je vaša životna ideja vodilja spašavanje kitova Atlantskog okeana. Što ne, i to je sasvim dobra ideja i u njoj se možete u potpunosti ostvariti i kao čovek i kao preduzetnik, iako to rade već hiljade ljudi. Priključite se GreenPeace-u i samo napred!
Dakle, ako prepoznate tuđu ideju kao nešto što vama odgovara, slobodno se bacite na posao i ne brinite da li će vam neko prebacivati što niste originalni. Bitno je da uspete u vašem naumu, sve ostalo su sporedne sitnice.
Dakako, ako razmišljamo o preduzetništvu na klasičan način, onda je poželjnije da ta ideja zaista bude originalna, ali morate znati da u poslovnom svetu originalnost najčešće znači i propast. S tim da, na sreću, originalnost je ujedno i jedan od najvećih faktora velikog uspeha.
Sada sebe upitajte: “Da li ja (ime i prezime) imam ideju vodilju?”.
Ako je odgovor NE, žao mi je, vi ne spadate u preduzetnike, još uvek.
Pleasure or business
Znate, kada sletite avionom u neku stranu zemlju, recimo Ameriku, službenik na pasoškoj kontroli vas pita “Zadovoljstvo ili posao”, odnosno, zbog čega ste došli u njegovu zemlju.
To isto pitanje možete sami sebi postaviti pri odlučivanju čime ćete se to vi baviti, čemu ćete posvetiti svoj život, koja je to vaša preduzetnička ideja?
Opa, sada dolazimo do nečeg pomalo čudnog, pa se možda pitate, kako mogu da biram između to dvoje, nije li preduzetništvo samo posao, stvaranje kapitala, zgrtanje novca?
Naravno da nije, odakle vam samo ta ideja?!
Moja preduzetnička ideja, ona koju vam nikada neću javno otkriti, uopšte nije poslovna, nije stvaranje kapitala ni u kakvom obliku, nije zgrtanje novca ni na koji način. Ne, moja preduzetnička ideja je nešto sasvim drugo. Ali avaj da bih mogao uopšte i prići ostvarivanju te lične preduzetničke ideje, potrebne su mi, moglo bi se slobodno reći, abnormalne količine novca. Da se razumemo, ne mora taj novac neminovno biti moj 😀
Stoga, eto bavim se biznisom, iliti preduzetništvom u klasičnom smislu te reči.
Takođe, jednu stvar koju u razgovorima sa prijateljima često pominjem, moram da iznesem i svima vama koji tek stvarate vaše sopstvene ideje.
Neka ta ideja slobodno bude što luđa, cilj što veći, neka vam oni, sa kojima slučajno podelite vašu ideju, kažu da ste potpuno ludi, utoliko bolje 🙂
Tada ćete imati doživotnu zabavu i nećete se zadovoljavati sitnicama i mrvicama.
Vežba
Hajde sada svi koji još nemate ideju, sagledajte ukratko svoj život, ali iz samo jednog ugla, a to je da gradirate sve oko vas po težini (komplikovanosti).
– Uzmite list papira A4 i olovku.
– Povucite jednu vertikalnu liniju sa krajnje desne strane, tako da desno od linije ostane mesta za jednu brojku.
– Sa leve strane napišite listu od 25 do 30 zadataka, od onih svakodnevnih “običnih”, pa do nekih mnogo većih, težih, dugoročnijih, luđih, šta god.
– Svakom od tih zadataka, sa leve strane one vertikalne linije, dodelite ocenu težine (koliko ih je teško ostvariti) od 1 do 10. Potpuno po sopstvenom nahođenju, želji, shvatanju, potpuno subjektivno (kako drugačije i može). Tu levu stranu nazovite “Bez ideje”.
– Sada dolazi ključni momenat: smislite vašu preduzetničku ideju. Što luđa i teža za ostvarivanje, to bolje!
– Kada ste smislili vašu ideju, sa desne strane vertikalne linije ponovo ocenite iste te zadatke. Tu desnu stranu nazovite “Sa idejom”.
Kada to učinite i uporedite ocene, bićete iznenađeni, jer će svima ocene težine ostvarivanja zadataka sa desne strane, biti manje od onih sa leve strane.
To je tako iz jednog prostog razloga. Ljudi kada nemaju neki pravi veliki životni cilj, preduzetničku ideju, sve što rade im izgleda nekako teško, nedostižno, daleko. Čak i najmanje životne sitnice. Ali, kada jednom imate pred sobom cilj i preduzetnički ideju, onda vam sve ostalo najednom postaje malo, banalno, manje bitno, prava sitnica. Sve ostalo počinjete da radite sa lakoćom, jer u poređenju sa vašom idejom, sve ostalo je dečija igra. No, o ovom segmentu neću duže, jer ću to obraditi u posebnoj epizodi Uspešnog preduzetnika.
Ali, sada dolazi neminovno još jedno pitanje.
Da im kažem ili da im ne kažem?
Sad mi možete reći, Boris baš si bezobrazan, jer ti nama nećeš da kažeš koja je tvoja preduzetnička ideja.
U jednu ruku ste u pravu, u drugu niste.
Bili biste u pravu u slučaju da ja tu svoju ideju ostvarujem radeći na tome zajedno sa nekim drugim ljudima, a da pri tome nekima od njih uopšte ne kažem za šta to oni ustvari rade. Ali ne biste bili u pravu ako mislite da svoje ideje trebate naširoko saopštavati svima na koje naiđete.
No, hajdemo redom.
Prvi korak, smišljanje ideje.
Od momenta stvaranja vaše ideje počinje njena samostalna razrada, pa sve do početka ostvarivanja. U tom prvom koraku nikome ne govorite ništa o vašoj ideji! Čuvajte je kao najveću tajnu! Osim u slučaju da pored sebe imate jednu osobu od izuzetnog poverenja, ali to poverenje mora biti vrhunsko, potpuno i apsolutno. Ako imate ikakve i najmanje sumnje, ne delite svoju ideju ni sa tom osobom. Ja lično imam takvu osobu od poverenja, pa delim svoje ideje. Srećom, jer se čovek oseća mnogo lakse kada ima sa nekim da podeli svoje “tajne” 😀
Drugi korak, ostvarivanje ideje.
Od momenta kada počnete praktično da ostvarujete svoju ideju, tada je potrebno da se aktivno bacite na posao potrage za osobom/osobama od većeg ili manjeg poverenja. Ako ne nađete odmah osobu od vrhunskog poverenja, kojoj možete saopštiti sve i najmanje detalje vaše preduzetničke ideje, onda makar nađite one osobe koje možete upoznavati bar sa nekim segmentima te ideje. Dakle, počnite da stvarate tim!
Malo je takvih ideja koje čovek može da ostvari potpuno sam. To ili su zaista veoma male ideje, ili su pak veoma sulude ideje, koje verovatno čovečanstvu nisu preterano potrebne. Palo bi mi na pamet nekoliko, ali bi ih radije zadržao za sebe. Kada stvorite tim, podelite sa njima ideju, ili segmente ideje, te zajedno pristupite daljnoj razradi i ostvarenju te preduzetničke ideje. Nadalje, stvarajte „vojsku“ za ostvarivanje ideje i onih troslojnih ciljeva, ali dakako, ta vojska ljudi uopšte ne mora biti upoznata niti sa jednim jedinim segmentom ideje. Mada, ukoliko ideja nije suviše tajna, poželjno je da i ljudstvo bude upoznato sa njom, jer će mnogo prilježnije i bolje raditi na njenom ostvarenju.
Treći korak, objavljivanje ideje.
tek kada ste ideju potpuno razradili, mnogo i nepovratno napredovali ka ostvarivanju te preduzetničke ideje, onda tu ideju javno i svima saopštite. Što više ljudi čuje za nju, to bolje, jer će se desiti da će vas preplaviti talas pojedinaca koji vrlo iskreno i sami žele da se priključe vašoj ideji i da postanu vaši sledbenici.
Mali zaključak ovog segmenta jeste, svoju ideju čuvajte za sebe samo u početku. Kasnije, malo po malo, počnite da je delite sa drugima, prvenstveno sa najbližim saradnicima, zatim sa ostalim “saučesnicima” i zaposlenima, a zatim sa celim svetom. kada ideju tajite od svojih najbližih saradnika, oni vas slede samo jedno vreme, dok ideja ima privid mistike, ali kada se taj privid izgubi, izgubili ste i saradnike. Ljudi mnogo bolje rade kada znaju za šta rade. Ljudi mnogo bolje rade kada imaju osećaj da i sami učestvuju u ostavernju ideje. Ljudi mnogo bolje rade kada i sami doprinose razradi ideje. Dakle, prepoznajte momenat kada vašu preduzetničku ideju treba poveriti i drugim ljudima.
Zaključak
Zaključak prve epizode serijala Uspešan preduzetnik, jeste to da bi ste uopšte postali preduzetnik, prvo morate da osmislite, stvorite soptvenu preduzetničku ideju, ili pak da tuđu ideju prihvatite kao svoju. Zatim tu ideju postepeno razrađujte, prvo sami, a zatim sa drugima. Stvorite oko sebe tim ljudi od poverenja. Podelite sa njima ideju i dozvolite im da slobodno daju svoj doprinos u razradi i sprovođenju ideje.
Srećno!
Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević
Leave A Comment