Kako izaći iz lične zone komfora

Ukoliko sami sebi postavljate ovo pitanje, onda ste već na dobrom putu. A to pitanje glasi: „Kako izaći iz sopstvene zone komfora?“

Prvo da vidimo – zašto uopšte da izađemo iz te neke lične, sopstvene zone komfora?

Odgovor je zaista jednostavan:
👉 sve što zaista želite nalazi se van toga.

Ili obrnuto – sve što ste do sada već iskusili, sve što znate, sve što poznajete, nalazi se unutar te zone komfora.

Ali, da li je to dovoljno za život? Da li to znači da je „to to“? Koliko god da imamo godina, da li to znači da sad možemo da prestanemo da živimo, jer – iskusili smo sve?

Naravno da ne. Ne, nismo iskusili sve. Želimo da živimo dalje i želimo da postignemo nešto, želimo da učinimo nešto, želimo da osetimo nešto, želimo da doživimo neke stvari. Ali, gle čuda – sve te stvari se nalaze napolju, izvan kruga te naše zone komfora.

🧠 Šta je uopšte zona komfora – i sa čim je „skopčana“?

Sad, šta i kako da uradimo da bismo, prosto, izašli iz te zone komfora? Hajde prvo da vidimo neke stvari – šta je zapravo ta zona komfora i sa čime je to skopčano?

Zona komfora je, najkraće rečeno, skopčana sa strahom, tj. najčešće sa tri vrste straha:

1️⃣ Strah od postavljanja visokih ciljeva

Dakle, morate dozvoliti sebi da postavljate visoke ciljeve.

Kreiranje ciljeva je tehnika koja može da se nauči. Imate moj kurs „Kreiranje ciljeva“ – dakle, to se da naučiti. Morate da postavljate sebi visoke ciljeve. Ne možete sebi odmah reći: „Jao, ja to nikada ne mogu da dosegnem, to je nemoguće za mene…“

To je unutar vaše zone komfora – to mišljenje, to razmišljanje „ja to ne mogu“. Sve što je u realnosti objektivno moguće, sve to možete da uradite.

2️⃣ Strah od potpune posvećenosti nečemu

Morate da prevaziđete taj strah od potpune posvećenosti. Zapravo, morate potpuno da se posvetite nečemu.

To može biti sport, posao, projekat, učenje nove veštine, lični razvoj – svejedno. Na kraju krajeva, roditelji su posvećeni svojoj deci. Nekada su posvećeni u potpunosti, na ispravan ili pogrešan način, svejedno – ali su posvećeni.

Isto važi i za ono što vi želite u životu. Dakle, morate biti posvećeni tome.

3️⃣ Strah od izlaska iz komfor zone

I treće – tu je strah od izlaska iz same komfor zone.

Hajde da vidimo kako da prevaziđemo taj strah od izlaska iz komfor zone, tj. da probijemo tu opnu, taj balon, taj krug koji nas steže i koji nam ne dozvoljava da, prosto, idemo u život.

🤝 Shvatite da su „svi“ nečega uplašeni

Kažem „svi ljudi“ uslovno rečeno, ali većina ljudi je nečega uplašena. Dakle, hajde da shvatite za početak – niste jedini, niste sami. Eto, sad se već bolje osećate jer shvatate: „Nisam usamljen u tome da se nalazim u komfor zoni.“

Ma kakvi usamljen – većina ljudi se nalazi u komfor zoni. Kad kažem većina, to je nepojmljivo ogromna većina ljudi u odnosu na one koji su van komfor zone. Dakle, ne brinite, niste sami.

Već time, onako psihološki, možete da shvatite: „Okej, ako su tu i drugi, znači mogao bih i ja da izađem iz toga. Ako su i drugi izlazili, mogao bih i ja da izađem iz toga.“

🔍 Spoznajte koji je VAŠ strah

Postavite sebi vrlo konkretno pitanje:

👉 Koji je tačno taj strah koji vas zadržava u zoni komfora?

Strah od čega konkretno?
Nije dovoljno reći samo „bojim se“ – važno je da konkretno pronađete koji je strah u pitanju i da zatim o tom strahu racionalno razmislite.

Imate moj video „Kako prevazići strahove“, pa ovde neću da ponavljam detaljnu priču o tome. Možete da napravite referencu, da odete tamo i da pogledate kako da prevaziđete strahove generalno.

🎯 Zbog čega vam je važno da prevaziđete baš taj strah?

Sljedeći korak je:

👉 Shvatite zbog čega je vama lično važno da prevaziđete taj konkretni strah.

Zapitajte se:

Zbog čega mi je to važno?
Kada prevaziđem taj strah, šta će se onda desiti?
Koji će mi se put otvoriti?
Ka kom cilju, recimo?
Šta ću moći da uradim što do tada nisam mogao, jer sam imao taj strah?
Šta ću moći da iskusim?
Gde će moj život da ode?

Dakle, prosto, da sami sebi date racionalni argument zbog čega bi bilo dobro da pokorite taj strah koji trenutno vlada vama.

🚶‍♂️ Odredi mali korak koji možeš odmah da uradiš – i zakorači

Odredite jedan mali korak, potpuno svejedno u čemu je, koji možete odmah sad da uradite i da, prosto, zakoračite.

Mali korak ka nečemu – zaista je svejedno ka čemu. Ali nemojte da bude preveliki korak, jer taj preveliki korak vam može stvoriti još veći strah.

Jer, kako nekoga ko se plaši da se popne na prvi sprat, jer se plaši visine, naterate da skoči iz aviona sa padobranom? Nema šanse.

Prvo morate da ga naviš na to:

prvo se popni na tri stepenika,
pa na šest,
pa na dvadeset osam,
pa dođi na prvi sprat,
pa dođi na deseti sprat…

Pa onda idemo polako da gradimo do tog momenta kad možeš da skočiš iz aviona.

Dakle, odredi sebi mali minijaturni korak koji možeš ovog trenutka da uradiš. To može da bude bilo šta.

⏱️ Pravilo 3 sekunde – oseti strah i uradi to svakako

Bez obzira što osećaš strah – uradi to nešto, za 3 sekunde. Šta to znači?

Mi, kao ljudska bića, skloni smo prevelikoj racionalizaciji stvari. Racionalizaciji u smislu razmišljanja. Recimo, treba da skočite u vodu – na moru, na reci, bilo gde – sa svega 3 metra visine. Bednih 3 metra, znači ništa.

I vi gledate sa te stene 3 metra visinu i racionalizacija tu počinje:

„Jao, ovo mi izgleda kao da je 30 metara, a ne 3…
Šta ako pljesnem na stomak ili na leđa, ima da se sav razbijem…
Ima da mi se ljudi smeju, da pokvarim čitav svoj odmor…“

Ta preterana racionalizacija – šta bi bilo kad bi bilo. Hajde da zaboravimo tu racionalizaciju i, prosto, za 3 sekunde uradimo to. Blokiraj svoj mozak i samo kaži: „Idem!“

Zakorači.
Jedan, dva, tri – skok!
Nema razmišljanja.

Naravno, nemojte skočiti u ambis – ipak imajte malo kočnica, u smislu:

„Idem avionom i nisam ni dobro vezao padobran, ali ja ću da skočim za tri sekunde.“

To je ludost.

Ali skočite u nešto što je iole normalno i racionalno. Pa neće ti se ništa desiti kada sa 3 metra skočiš na vodu. Makar i da pljesneš, neće ti se ništa strašno desiti.

🔁 Prosto probaj nešto – i onda probaj ponovo

Probaj nešto novo, nešto što je van zone komfora, makar to bio i onaj mali korak koji smo spomenuli.
Nešto novo. Šta može biti to novo?

Plašite se da se vozite liftom?
👉 Zakoračite u taj lift i provozajte se makar jedan sprat.
Jedan sprat, hej!
Racionalno – zaista vam se neće ništa desiti.
Ja ne znam kada je poslednji put neki lift pao pa da je neko poginuo. Morao bih da pretražim čitav internet da bih našao takvu vest negde u Bangladešu…

Dakle, zaboravite na to.
Zakorači samo i uradi to.

Osećaš se neprijatno da razgovaraš sa ljudima, recimo?
👉 Samo priđi čoveku i počni da razgovaraš sa njim.
Šta god da će ispasti od tog razgovora – nema veze.

Dakle, prosto, uradi nešto novo i uradi to ponovo i ponovo i ponovo. Drugu stvar, treću stvar, petu stvar… Možete da izmislite mnogo takvih stvari koje su male, ali su ipak izlaz iz vaše lične zone komfora.

Vaša lična zona komfora kaže:

„Ja neću nikada da se vozim liftom i nikada neću da se vozim liftom.“

Bezveze.

Ili:

„Ja ne volim da razgovaram sa ljudima, stoga bolje da nikada ne razgovaram sa ljudima.“

Dakle – uradi to, i ništa se ružno neće desiti.

🎮 Budite aktivan igrač života, ne pasivni posmatrač

Vi morate da budete aktivni igrači i učesnici vašeg sopstvenog života.

Jer, ukoliko samo posmatrate život, taj život će proći, desiće vam se nešto, a da ga vi nećete uopšte proživeti.

Postavite sebi pitanje:

„Da li zaista želim da na kraju svog života shvatim da uopšte nisam živeo?
Da li mi to zaista treba?“

Odgovor je prilično jasan – ne treba vam.

🖼️ Vizualizujte vaš život unapred

Ne mislim ovde samo na klasičnu „vizualizaciju ciljeva“ itd. Ne to – ovde pričamo o čitavom životu.

Vizualizuj svoj život unapred. Makar neki period: 5 godina unapred, 10, 20 godina unapred, ili, još bolje, – na kraju čitavog života.

Vizualizuj i reci sebi:

„Čekaj, ako ne izađem iz svoje sopstvene zone komfora, znači da neću iskusiti ovo, ovo, ono, ono…
Pa zaboga, što sam živeo?
Šta sam napravio od svog života?
Da li je ovakav život uopšte vredan življenja, ako ga neću iskusiti?“

Nasuprot tome,

„Ako izađem iz svoje zone komfora, iskusiću to, to, to, to – i biću nešto.“

Znači – vizualizuj, vidi sebe unapred i onda prosto razmisli:

„Čekaj, da li zaista želiš da budeš ovo, ili želiš da budeš ono?“

Dakle, kada sebe suočimo sa slikom samih sebe za deset godina, to može da bude prilično snažno guranje van te naše blesave zone komfora.

🚫 Nemojte smišljati izgovore

Nemojte beskonačno smišljati izgovore zašto nešto ne radite. Izgovora je beskonačno – i svi su i dalje izgovori. Nema razloga – sve su izgovori.
Sve su izgovori zašto nešto ne pokušavate.

„Pa neću uspeti.“

Pa šta ako nećeš uspeti?!

„Neću uspeti“ nije razlog za „ne pokušati“ – zapamtite to za sva vremena.
Svaki uspešan čovek će vam to reći.

Pokušaj, pa ako ne uspeš – pa šta?
Koga briga?

Ali sama radnja, pokušaj, jednom, drugi, dvadeset peti put… To će vam u potpunosti srušiti te bezvezne zidove zone komfora i onda ćete shvatiti:

„Hej, pa ništa se strašno nije desilo. Nisam poginuo. Nisam ništa izgubio!“

💥 Budite spremni da prihvatite neprijatnost, odbijanje, pritisak, neuspeh, strah…

Budite spremni da prihvatite neprijatnost (ulazak u lift koga se plašimo je neprijatnost).

Budite spremni na odbijanja (ako su u pitanju neke društvene interakcije ili tako nešto).

Budite spremni na pritisak (vaš sopstveni pritisak ka vama, pritisak okoline itd.).

Budite spremni na neuspeh. Da, neuspesi se dešavaju. Neuspesi se dešavaju bezbroj puta. Najuspešniji ljudi na svetu su ljudi koji su najveći broj puta neuspevali. To vam niko ne govori.

Ne znam ko je rekorder (neko od NBA igrača) u trojkama – kao, on je najviše trojki ubacio u svojoj karijeri. Da, ali pored toga stoji još jedan zanimljiv podatak koji se obično ne spominje, a to je da je on ujedno najviše puta i promašio trojku u svojoj karijeri od svih drugih igrača. To je fenomenalna činjenica. On je najviše puta bio i neuspešan u tome.

I na kraju – budite spremni da prihvatite strah. Kad kažem da prihvatite sve ovo, nije to u smislu:

„Pomiriću se sa tim, neću raditi ništa na tome. Jadan ja, biću neuspešan, plašiću se svega…“

Ne, ne, ne.

Prihvatite samo kao činjenicu da će se te stvari dešavati:

da ćete osećati neprijatnosti,
da ćete neuspevati u nečemu,
da ćete u toku rada toga osećati strah…

Sve je to OK i sve je to u redu i ništa vam se zbog toga loše na kraju neće desiti. Sasvim suprotno – kada sve te stvari spoznate i prihvatite i kada zakoračite van te zone komfora, počeće da se dešavaju dobre stvari.

🔓 Probijte zid straha i osetite slobodu

Ljudi, ne možete da verujete kolika sloboda vlada van zone komfora – ogromna sloboda.

Sloboda da učinite nešto.
Sloboda da komunicirate sa nekim.
Sloboda da flertujete.
Sloboda da radite poslove.
Sloboda da odete na neki put.
Maksimalna sloboda.

Sloboda delovanja.
Sloboda razmišljanja – što je jedna od najvećih sloboda.

Ljudi neverovatno sebe skučavaju u slobodi razmišljanja. Ne dozvoljavaju sebi da vide neke stvari, da budu otvorenog uma itd. Jer, komfor zona je i skučenost uma, ne samo delovanja. Osetite tu slobodu van komfor zone.

Pazite, mi kažemo „komfor zona“ – komfor znači „osećam se fino“. Ma ne osećam se ja fino – komfor zona je jedan zlatni kavez. Zapamtite – i zlatni kavez je i dalje kavez, bez obzira koliko su te rešetke od zlata i dijamanata – to je i dalje kavez. Vi ste i dalje u zatvoru vaše komfor zone.

Morate da probijete to, da izađete van tog zatvora. Razbijte te rešetke, zlatne rešetke.

Vi se dobro osećate u vašem dnevnom boravku, gledajući Pink televiziju, gledajući Farmu ili šta ja znam, ne radeći ništa u životu, jer:

„Ako nešto budem radio u životu, možda će mi se desiti da ne uspem.“

Probijte taj zlatni kavez i izađite u život.

🧩 Jedna ilustracija za kraj – „Don’t talk to strangers“

Završiću ovo sa jednom jednostavnom rečenicom.

Sve ovo sagledavši, može se zaključiti jedna stvar:

Život počinje tamo gde komfor zona prestaje.
Vaš život počinje onog trenutka kada izađete iz komfor zone.
Do tada, u toj čauri, ne dešava se apsolutno ništa.

Jedna mala ilustracija:

Postoji ona rečenica koja je meni prilično suluda, koju stalno čujemo po raznim filmovima, ili ako je neko putovao, recimo u Ameriku. Amerikanci imaju jednu famoznu rečenicu koju govore svojoj deci, a to je:

„Don’t talk to strangers.“ – „Nemojte da razgovarate sa nepoznatima.“

A ja na to odmah postavljam kontra pitanje, a to je:

„Kako da upoznamo bilo koga ako sa njima ne razgovaramo?“

Naravno, to njihovo je proizašlo iz njihovog suludog društva gde ima puno otmica i ko zna čega, ali svejedno – to je i dalje suluda rečenica.

Da bismo iskusili nešto – moramo to da uradimo.
Da bismo upoznali nekoga – moramo da pričamo sa nepoznatima.

🏁 Zaključak: Počnite da živite

Počnite da živite – to je moj odgovor.

Zona komfora je jednako smrt.
Zona komfora je jednako ništavilo – ništavilo posmatranja sopstvenog života umesto življenja sopstvenog života.

👉 Počnite da živite svoj život.