Kako postati stručnjak (ekspert) u bilo čemu

U prethodnom članku sam govorio o tome kako da utičemo na druge ljude, na njihovo mišljenje i ponašanje. Rekli smo da postoje 4 načina uticaja na druge ljude – prvi od tih načina jeste da postanemo stručnjak odnosno ekspert u nečemu, u nekoj oblasti, jer ljudi naravno više vole da pitaju stručne ljude i to mišljenje mnogo više cene, nego mišljenje laika. No, da mi vidimo kako zapravo postati stručnjak, kako postati ekspert u nečemu, bilo čemu.

Prvenstveno ono što je veoma bitno jeste da definišemo šta je to uopšte stručnjak, šta je to ekspert? Definicija glasi: stručnjak je osoba koja poseduje veliko znanje, odnosno veštinu u određenoj oblasti. U određenoj oblasti – to je veoma važno.

Postoji nekoliko koraka kako biste postali stručnjak u nečemu, da bi ljudi počeli da cene vaše stručno mišljenje, te time da utičete na mišljenje tih drugih ljudi, odnosno na ponašanje tih drugih ljudi, odnosno na izbore tih drugih ljudi. Prvenstveno pitanje je u čemu mi to treba da budemo stručni – vi, bilo ko od nas? Ne možemo, ne smemo i nemoguće je da budemo stručni u mnogo oblasti. Možemo da budemo stručni u jednoj ili eventualno par, dve – tri oblasti. Eventualno, ali bolje nemojte težiti tome da budete stručni u više oblasti.

Ako želite od sada da postanete stručnjak u nečemu, prvo što treba da uradite jeste da odaberete konkretnu nišu, konkretnu oblast vaše ekspertize. Konkretnu oblast u kojoj ćete se vi obučiti da postanete stručni i u kojoj ćete vi imati vaše validno, jako, čvrsto mišljenje i stavove na osnovu kojih će ljudi suditi o vama, te na osnovu kojih, naravno, ide taj vaš uticaj ka njima. Da vidimo kako.

Stručne knjige koje sam bio prisiljen, uslovno rečeno, da pročitam, da naučim u toku mog školovanja na fakultetu broje tačno 50 knjiga. Pedeset knjiga, sa dva raličita fakulteta, koje sam ne samo pročitao, nego naučio, položio ispite i tako dalje, da bih se mogao nazvati stručnjakom iz neke oblasti. Ali da li to onda znači da ćete vi biti stručnjak samo i isključivo ako završite neki fakultet? Da li morate da završite višu školu, zatim fakultet, posle toga idu master, pa doktorat i tada se zovete stručnjakom? Ne naravno, to uopšte nije slučaj, uopšte to ne mora da bude tako.

Pazite sada – dovoljno je da od svega ovoga pročitate samo 5 knjiga, ne 50 iz te oblasti, već samo 5 knjiga iz određene konkretne oblasti da biste vi već postali stručni u tome. Zašto? Zato što pročitavši 5 knjiga iz te oblasti vi već posedujete znanje koje je veće od znanja 99,9% ljudi na čitavoj planeti o toj konkretnoj temi. Dakle, već time vi postajete stručnjak za 99,9% ljudi, zamislite. Ne 50, samo 5 knjiga. To je prva stavka kako da postanete stručnjak.

Druga stvar jeste – dok čitate tih 5 knjiga, dakle dok savlađujete tu materiju, trebalo bi da pišete određene, nazovimo ih podsetnike. Da li je to u vidu skripte, što smo obično radili na fakultetu, ili pak nekog dnevnika, bilo šta da je u pitnju u smislu podsetnika. Što se mene lično tiče, moji podsetnici su uglavnom u elektronskom obliku. Uvek ih držim online, trajno dostupne tako da im mogu pristupiti u bilo kom trenutku sa bilo kog mesta. To možete da činite tako ili možete da pišete. Dakle to ćete uraditi u nekom fizičkom pisanom obliku da biste imali u svakom momentu podsetnik, odnosno siže, sažetak tog vašeg znanja. Zašto je to bitno? Zato što vi na takav način sažimanja znanja lako dopirete do odgovora na svako pitanje, jer vam možda nije Google baš dostupan u svakom trenutku, ili pak možda je traženje te informacije, tog podatka na Googlu preterano komplikovano ili neadekvatno.

Treći korak jeste da materiju koju savlađujete, materiju koju učite, materiju koju sagledavate u toj vašoj odabranoj niši, ne sagledavate kao učenik. Ovo sad možda zvuči apsurdno. Nemojte materiju koju sagledavate, savlađujete, savladavati kao učenik, nego kao učitelj. Naime, kada materiju sagledavate kao učenik, vaš mozak se formira na određeni način, vaše znanje, vaša memorija se slaže na određeni način – na način obične reprodukcije. Kada vam neko postavi pitanje vi ćete, odgovarajući kao u školi, pronaći negde u vašoj memoriji odgovor na to pitanje i dati odgovor i to je to. Ali to nije ekspert, to nije stručnjak. Stručnjak tako ne funkcioniše. Stručnjak daje znanje bez toga da ga neko mora nužno pitati o tome. Dakle, da biste davali to znanje lako, jednostavno, kao pravi ekspert, treba da mu pristupite iz ugla profesora, iz ugla predavača, iz ugla nastavnika, učitelja, a ne iz ugla učenika.

Kada razmišljate o materiji, o sadržaju tih knjiga, razmišljajte o tome kako biste vi taj sadržaj predočili nekim vašim slušaocima, vašim učenicima, kako god da ih nazovemo. Tek tada ste u potpunosti sagledali na pravi način tu materiju, tek tada ste u potpunosti postali stručni jer ćete moći stručno da prenesete to znanje. Znamo jednu stvar – bez obzira koliko neko znanja poseduje, bez obzira koliko je neko informacija memorisao, on se ne može nazvati stručnjakom ukoliko ne zna to znanje da prenese na druge ljude. Džaba mu znanje u njemu ako nema način i sposobnost da ga prenese. Dakle, da biste bili stručnjak morate znati da prenosite znanje, ne samo da imate znanje, da posedujete znanje.

Evo još jedan korak, četvrti korak da biste bili stručnjak – možemo da posmatramo ekspertizu i stručnost kroz svakodnevni naporan rad i učenje. Dakle, obično se kaže da, morate svaki dan da odvojite sat, dva, tri, nebitno je koliko već vremena, da učite. U jednu ruku mogu da se složim sa tim zaista jer to i sam radim. Doduše, ne odvajam baš toliko vremena, bilo bi za mene preterano, ali svakodnevno gledam da još nešto naučim, da još nešto saznam iz oblasti kojima se bavim. Bitno je samo da obnavljate ono što posedujete, ukoliko je u pitanju materija koja nema stalne promene kao što su recimo medicina, IT tehnologije i slično. U tom slučaju zaista morate da učite svaki dan, jer u protivnom ćete prosto ispasti iz koloseka. U slučaju da je to materija koja je opšteg karaktera i uvek će važiti ista, jednom kada je savladate prosto povremeno, ne mora to biti svaki dan, obnavljajte to znanje, ali svejedno i tada to možemo nazvati napornim radom, ali ne mora da bude toliko naporan da se “ubijemo od posla”. Ne volim ni ja toliko da radim, da budem najiskreniji.

Ono što je veoma važno – da bi vas neko smatrao ekspertom, stručnjakom vi trebate, morate da postanete lider. Biti stručan i biti lider nije ista stvar, to nisu sinonimi. Za lidera važe sasvim druge osobine u odnosu na stručnjaka. Postanite lider. Da biste postali lider pročitajte moj drugi članak “10 osobina dobrih lidera” i sve će vam biti jasno.

I na kraju imamo poslednju stavku koju vi morate da prosto odradite da biste postali stručnjak, odnosno da bi vas ljudi smatrali stručnjakom, a to je da morate da postanete zapaženi u vašoj okolini. Bilo kakvoj okolini. Ne mora to biti stručna okolina, to može biti u potpunosti laička okolina, ali morate biti zapaženi na neki način. Kakav način? U ovoj današnjoj eri interneta to je najlakše tako što ćete pisati blog o nečemu, praviti videe, držati govore gde god je moguće, nastupati u medijima, ali ako ne možete u medijima ili ne možete na fakultetima, nastupajte tamo gde vi možete, u vašoj okolini, vašem društvu. Prosto dajte sebi za pravo da iskažete vaše mišljenje kad god je to adekvatno, kad god je to moguće i kad god je to pristojno. Bez toga da se baš previše namećete ljudima.

E sad, sve ovo što sam predočio, pogotovo spominjući gomile knjiga, izgleda strašno – ko će ovo postići? Možda sebi sada kažete: “Pa ja neću biti stručnjak nikada, jer potrebno je da kao Boris pročitam samo iz jedne oblasti 50 knjiga”. Što zaista jesam uradio iz jedne oblasti, a ne bavim se samo jednom oblašću. Onda zamislite šta još stoji sa strane u policama sa knjigama. Dakle, kažete sebi: “Potrebno je da čitam gomilu knjiga i onda ću biti stručnjak i tek ću onda se usuditi da izađem u javnost i da nekome nešto kažem”. Ne, to nije tako. Nemojte uopšte misliti da morate da postanete neki vrhunski stručnjak pre nego što uopšte izađete u javnost, pre nego što počnete da učite druge ljude, pre nego što drugi ljudi počnu vas da smatraju stručnjakom. To ne ide tako.

Evo vam jedna “mala tajna vrhunskih majstora kuhinje”, što bi rekao Stevo Karapandža, odnosno vrhunskih majstora biznisa – vi ste stručni u odnosu na druge ljude samo time što posedujete određeni viši nivo znanja, ne vrhunski viši nivo znanja, nego samo određeni viši nivo znanja. Da vam to ilustrujem: nekada, dok sam bio aktivan u sportu, trenirao sam aikido 10 godina i više. Kako je to izgledalo? Trenirajući aikido, pre toga i džudo i karate, imate pojaseve za nivoe, znate već kako to ide, od belog do crnog pojasa, pa onda prvi dan, drugi dan i tako dalje. Neko ko počne sa treninzima on nosi taj početni beli pojas. Kada napredujete, kada položite za žuti pojas, niste li vi tog trenutka stručniji od onoga koji je tada došao prvi put na trening  i nosi taj beli pojas? Niste li vi tog trenutka u mogućnosti da pokazujete nešto onom drugom? Da, naravno, jeste, jer vi ste već nešto uradili, vi već nešto znate. Dakle nije uopšte neophodno da samo neko ko ima crni pojas nužno uči one sa belim pojasom ili bilo koga ispod. Ne, dovoljno je da samo imate određeni viši nivo znanja, a to može biti veoma mali određeni viši nivo znanja, i vi već postajete stručnjak u odnosu na onog početnika. I tako svi koraci između toga, plavi, zeleni ili bilo koji pojas se ugleda na crni pojas, a na te zelene ili plave ugledaju se žuti ili narandžasti i tako dalje.

Dakle, u tome je fora, caka. Biti stručnjak ne znači pokupiti sve znanje sveta, već biti stručnjak znači “samo” pročitati 5 knjiga, savladati određeni nivo veštine i znati tu veštinu preneti na druge ljude. I zato, vi ukoliko imate volju pronađite sada nišu koju ćete učiti i pronađite prvu knjigu koju ćete pročitati danas i da već sada postanete bolji nego što ste bili juče.

Pogledajte video, da vidite kako fizički u realnosti izgleda tih 50 knjiga 🙂

Veliki pozdrav,
Boris Teodosijević

2018-02-19T03:52:24+00:0024.12.2017.|Edukacija, Poslovne veštine|0 Comments

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.