Kako tražiti povišicu plate

Potpuno sam siguran da većina vas o ovome s vremena na vreme razmišlja. I zapravo kada vidite naslov, a naslov je kako tražiti povišicu plate, verovatno se mnogima od vas već sad znoje dlanovi i već sad vas hvata nervoza. Verovatno ste tu-i-tamo razmišljali i sigurno čak i danas razmišljate kako da se obratite svom šefu i kako da tražite povišicu svoje plate, jer naravno vredite više, vaš rad vredi više. Svako od nas to misli, gotovo bez ikakvog izuzetka.

E dobro, ako već mislimo da vredimo više i ako već mislimo da treba da tražimo povišicu plate, da vidimo kako to učiniti.

Izabrao sam 16 koraka kako pravilno tražiti povišicu plate. Nekoliko prvih koraka je zapravo priprema za sam razgovor, a većina ostalih koraka je tok razgovora sa vašim šefom, poslodavcem, direktorom, ili ko je već taj ko vam treba dati povišicu.

Tema jeste veoma važna, te stoga moramo u početku shvatiti jednu stvar – bez obzira što ću ovih 16 stavki napisati i naravno svih 16 važe u svakoj situaciji, ali moramo biti svesni da nisu sve situacije iste. Ne samo što imamo posla sa različitim ljudima, u smislu vaš šef i šef od onoga nisu iste osobe, različito se sa njima može razgovarati, neko je razumniji neko nije i tako dalje. Neko ima užasnog poslodavca i svašta tu može da bude. Ali to nije samo razlika u ljudima, nego razlika je u korporativnom miljeu. Neko radi u malim privatnim firmama, neko radi u velikim kompanijama, neko radi u multinacionalnim kompanijama, neko radi u društvenim, državnim preduzećima. Za ovaj poslednji slučaj odmah da kažem da najverovatnije neće vredeti ništa od ovoga što ću vam predočiti, jer zapravo plate i visine plata u tim preduzećima uglavnom određuje država, i šefovi i direktori se tu ništa ne pitaju.

Ali, sve ostalo, dakle za privatni sektor, i u zavisnosti od toga u kakvoj ste vrsti kompanije, da li je to malo porodično preduzeće ili velika kompanija koja ima više nivoa, zavisi kako ćete sa kim razgovarati. Da li je osoba sa kojom razgovarate, taj vaš šef, ujedno i osoba koja uopšte može da donese odluku da vam se poveća plata ili ne. U velikim kompanijama šefovi koji su vam neposredno nadređeni vrlo često ne odlučuju apsolutno ništa nego i oni moraju da pitaju nekog iznad da se vama poveća plata. Dakle to je dupli korak, pa tako i od toga zavisi vaš razgovor koji ćete imati sa tom osobom.

Elem, da vidimo konkretno šta vi tu treba da radite.

Odaberite pravo vreme
Dakle prvo morate da odaberete pravo vreme za traženje povišice. Šta je to pravo vreme za traženje povišice?

Zamislite da je kompanija u ovom trenutku ostvarila neki gubitak, realan gubitak na tržištu, šta god da se desilo, ili se pak vašem direktoru/poslodavcu lično nešto desilo, recimo izgoreo mu je automobil, a vi ćete da mu tražite povišicu u tom trenutku. Zaboravite na to, nećete je nikada dobiti. Štaviše tada ćete izgledati vrlo sebični i neko ko ne vodi računa o kompaniji i zapravo ćete na vrlo loš glas izaći kod vašeg šefa ili poslodavaca.

Dakle, bitno je uzabrati pravo vreme kada se traži povišica. Pravo vreme može biti recimo kada se formira budžet za narednu godinu, pred taj period za pravljenje budžeta. Kada se pravi taj budžet? Zavisi od kompanije. To je negde od novembra, oktobra, decembar, a neko pravi u januaru ili februaru, mada tada idu završni računi ali zavisi od firme do firme. Zatim, pravo vreme može da bude kad idu godišnje analize učinka radnika. Neke firme to rade, neke ne. Jer pogotovo tada ćete imati više argumenata da biste tražili povišicu i to će biti pravo vreme, dobar period kada se o tim stvarima razgovara. Ali postoji tu još nešto interesantno, šta je to odabrati pravo vreme. Do sada smo govorili vreme u godini ili vreme u nekom biznis trenutku vaše kopanije, ali nije ni svejedno u toku dana kada ćete da tražite ili u toku sedmice recimo. Primera radi, nemojte da tražite povišicu plate, odnosno da zakazujete sastanak za petak popodne za kraj radnog vremena. Ili za ponedeljak ujutru. Prvo ponedeljak ujutru kada šef dolazi na posao sačeka ga gomila obaveza, nema od tog razgovora ništa. Petak popodne – želi da ide kući, nema vremena da razmišlja o vašem poslu odnosno vašoj plati.

Kada je najbolje vreme? Obično utorak, sreda, četvrtak kada nema gužve. Možda je to baš upravo ujutru a možda je to i pred kraj radnog vremena. Sami znate kako se to kreće u vašoj firmi, kada možete imati malo vremena nasamo sa šefom, tada i tražite razgovor.

Zakažite sastanak
Konkretno, traženje povišice ne može da bude ad hoc razgovor, onako u prolazu „e šefe sačekaj malo da te pitam nešto“. Apsolutno ne ide tako. Tražite sastanak sa svojim šefom, tipa – „šefe ja bih morao nešto sa vama da porazgovaram, treba nam 10-15 minuta, pa ako možete kada imate vremena da sednemo da porazgovaramo“. To je najbolji način zato što se tada već automatski pravi fokus, šef će biti skoncentrisan, pitaće možda šta želite, odmah mu recite da nije ništa strašno, da nemate nikakvih problema, nego prosto treba da porazgovarate nešto. Nemojte to predočiti kao ko zna kako burno i strašno. Već kao – „sve je okej ništa ne brinite, nego samo čisto da porazgovaramo“.

Sve ovo što budem govorio svih ovih 16 stavki sve to je skopčano sa znanjem komunikacije. Ja vama hoću reći 16 stavki šta treba raditi ali te neke nijanse, finese kako se nešto govori, jer to ne mogu da vas naučim u jednom tekstu. Dakle, bilo bi poželjno da imate znanja komunikacije, možda NLP-a i tako dalje.

Zaslužite povišicu

Treća stavka, koja je od svih ovih stavki generalno najvažnija a zvuči možda najprostije a to je: Zaslužite povišicu.

Dakle zaista, ljudi ako niste radnik koji obavlja svoj posao vrlo konkretno i vrlo prilježno, sa punom pažnjom, koji ne kasni na posao, nemojte se ni obraćati za povišicu plate. Plata se mora zaslužiti, jer to je zarada. Često ljudi kažu plata, koja je moja plata, ali hajde da platu ne posmatrate kao platu, jer plata može da znači – radio ne radio ne radio ja treba da dobijem tu platu. Iako je u javnim preduzećima obično tako. Ali ne, hajde da od danas platu posmatrate kao zaradu. Plata je vaša zarada. Dakle, da biste dobili povišicu zarade morate da zaslužite povišicu zarade, što u prevodu znači morate više da zaradite. Da bi vas kompanija više platila, morate, trebate da više zaradite. Možda je vašem slučaju vi već mnogo više zarađujete nego što ste kompenzirani, nego što ste plaćeni, te stoga tražite povišicu plate i to je u redu.

Uradite istraživanje tržišta
Istraživanje da vidite u vašem gradu ili okolici koliko inače zaposleni dobijaju za taj nivo obrazovanja, za taj posao. Primera radi živite u Beogradu, Subotici, Zagrebu ili u Njujorku, nebitno, i onda istražite tržište da vidite koliko ljudi u toj branši zarađuju, ali ne u smislu ako ja živim u Subotici da vidim koliko zarađuju oni u Njujorku. Zaboravite to, od toga nema ništa. Pa čak i ako živim u Leskovcu da vidim kolike su plate u Beogradu. Nažalost ni od toga nema ništa, jer su leskovčani za isti ili sličan posao plaćeni i duplo manje nego beograđani. Treba da vidite kako se stvari kreću u vašoj poslovnoj okolini, vašoj okolini stanovanja i rada, i branše, i nivoa posla, i obrazovanja. Te ukoliko zaključite da je prosek zarade vaših kolega u struci veći za bilo koju nijansu ili mnogo veći od vašeg, onda imate veoma valjan argument da tražite povišicu vaše zarade. Naravno, ta istraživanja ćete predočiti u toku razgovora.

Isplanirajte i vežbajte razgovor
Za razgovor, pre nego što zakažete sastanak, je potrebno da isplanirate kako će to da izgleda i da vežbajte razgovor. Isplanirajte ga napismeno, šta i kako biste mogli reći. Vežbajte ga sa vašim ukućanima ili prijateljima. Taj sa kim vežbate neka bude malo „nadrndan“, da glume da su radi da vas odbiju, pa da vidite kako ćete vi reagovati na odbijanje i kakav argument imate protiv. Vežbajte prosto taj razgovor da biste, kada dođete na razgovor, mogli brzo da razmišljate, da biste imali odgovore na sva pitanja i tako dalje. Trebate da imate spremne argumente koji trebaju da potkrepe to što upravo činite, tražite povišicu plate, zarade.

Dajte do znanja da ste tu dugoročno
Kada započinjemo razgovor sa šefom, poslodavcem, dajte mu do znanja da ste vi tu dugoročno, za stalno. Šta to znači? Otprilike da ste vi zadovoljni sa vašim poslom, da vam je tu fino, da volite što radite tu, da vam je čitav ambijent dobar i da želite da ostanete tu dugoročno. To je jedan vrlo dobar znak prvo za početak razgovora, ali i generalno dobra podloga za traženje povišice, jer poslodavci žele da čuju da je osoba željna da ostane kod njih i da radi kod njih, da bude tu dugoročno.

Vi trebate da date do znanja da ste tu, da ste zahvalni na neki način, ali ne ulizički tipa – joj šefe kako je meni dobro, meni je predivno ovde, eto hvala vam do neba, da nema vas ja bih umro. Ne, to nikako. Već naprosto – fino mi je tu, hoću da radim dugoročno.

Povišica je poslovna transakcija
Povišica vaše zarade je jedna tipična poslovna transakcija. Traženje povišice je poslovno pregovaranje. Dobro zapamtite nije lično, nego poslovno. Dok budete razgovarali, apsolutno nema spominjanja nikavih ličnih razloga zašto bi trebao neko da vam da veću platu. „Znate imam kredit koji me muči uzeće mi kuću – znate treba da kupim kola – baba mi je u bolnici na operaciji – rodilo se dete pa imam troškova“. Zaboravite to, nema od toga ništa. Nećete ništa na te emocije dobiti, baš ništa. Pogotovo ne smete prenositi negativne emocije, sa patetikom.

Traženje povišice je poslovna transakcija i ništa više. To je jedini način da osigurate, da dobijete rezultat te poslovne transakcije. Sve lično, sve emotivno zaboravite, pogotovo sa negativnim emocijama. Ako i budu neke emocije prikazivane, moraju biti prikazivane pozitivne emocije one prethodne stavke – volim da sam tu, dobra je firma – te emocije su dobre, ove ostale zaboravite.

Pitajte (kažite) – ne pretite
Kada već razgovarate treba da pitate, odnosno da kažete da tražite povišicu, bez ikakvih pretnji tipa – „ako ne dobijem povišicu daću otkaz“, Ili „ja sam školovani programer, i odličan sam i ja sam vam napravio firmu, bez mene neće biti ništa, bez mene ćete propasti, nedate li mi povišicu ja odoh“. Na tako nešto jedini odgovor poslodavca je – doviđenja majstore. Znači, istog milisekunda ja bih kao poslodavac rekao – tamo su ti vrata. Koliko god da je možda nestašica takvih dobrih radnika, ili te struke, tog istog sekunda bih mu pokazao vrata. Nemojte da pretite bilo čime. Iako bih se kao poslodavac pomučio ko zna koliko da bih našao adekvatnu osobu koja bi mogla da zameni tu, ali istog momenta je priča završena.

Istaknite vaše vrednosti
Trebate sve kod kuće da pripremite, da stavite na papir i onda da u toku razgovora istaknete, iskažete vaše vrednosti koje pružate kompaniji. Prvo vaše vrednosti kao zaposlenog, vašeg kvaliteta, šta vi to umete. Recimo, vi ste IT inžinjer koga je u deficitu kod nas i radite taj posao toliko vremena, znate ga, imate toliko iskustva, sve držite u malom prstu. Vi ste doneli toliko i toliko priliva, novca, prodali ste toliko robe i tako dalje. Prosto imajte sve vaše vrednosti napisane. Ali znajte jednu stvar – to što dolazite svaki dan na vreme na posao nije nikakva posebna vrednost. Pa naravno da dolaziš, da ne dolaziš, dobio bi otkaz svakako. To što sve uradiš na vreme od dokumentacije nije nikakva vrednost, to ti je u opisu radnog mesta. Nego stvarne vrednosti koje imate i kojima doprinosite kvalitetu rada vaše firme, vaše kompanije i generalno zaradi, prihodima vaše kompanije. Rekao sam povišica je poslovna transakcija. Unapredimo tu poslovnu transakciju time što ćemo dati argumentovano koliko vaš rad doprinosi. Istaknite te vrednosti.

Ali, zanimljivo, takođe ta stavka može da se krene i malo obrnuto. Ne da vi istaknete vaše vrednosti, nego da pitate. Kad ste ono na početku rekli „zadovoljan sam, ja bih da ostanem tu dugoročno“, nastavljate razgovor sa šefom tako što ga pitate – „koje je vaše gledište, koje su moje vrednosti u kompaniji, koliko ja doprinosim kompaniji“. To je odličan način za nastavak ili početak razgovora, jer ćete tako dobiti veoma mnogo dobrih odgovora. Ne mislim dobrih u smislu pozitivnih u odnosu na ono što vi radite nego dobrih da saznate mnogo informacija. Na osnovu toga ćete shvatiti koliko vas cene u firmi, koliko oni zapravo vide šta je to što vi doprinosite, pa ćete onda u onom spisku koji ste napravili shvatiti da su možda nešto prevideli, pa ćete to moći da istaknete kao dodatak vaših vrednosti. Dakle, pitate koje su vaše vrednosti, jer kada je šef već sam istakao vaše vrednosti, biće mnogo prijemčiviji na to da te vrednosti i plati, sa povišicom.

U tom isticanju vaših ličnih vrednosti i kvaliteta izbegavajte, odnosno apsolutno nikada se ne poredite sa vašim kolegama. Pogotovo ne sa kolegama u samoj firmi. Čak ni ne sa kolegama iz drugih firmi koji rade vaš posao. Nikada se ne poredite sa kolegama u smislu – „ja radim duplo više od onog tamo Marka i ja zaslužujem veću platu – vidi je ona, po čitav dan turpija nokte, a ima istu platu kao ja“. Nikako to ne smete da radite. Vi u tom razgovoru za povišicu polazite isključivo sa svoje strane, u razgovoru jedan na jedan, i nema nikakvog spominjanja drugih ljudi. To kakvu platu oni imaju vas ne zanima. To se vas ne tiče. Pazite, nije šef ni blesav ni lud, zna da ona po ceo dan turpija nokte ali direktor je tražio da ona bude zaposlena i rekao mu je da je nebitno šta ona radi ili ne radi, samo da joj da platu i da nešto tamo da radi. Te situacije su takođe česte. Nemojte to da spominjete jer možete da zađete u stvari u koje bolje da ne zalazite, a i nema ništa da se poredite sa drugima, vi samo treba da ističete vaše kvalitete.

Odgovorite na pitanje ZAŠTO
Pronađite kući odgovor, zapišite ga na papir, a onda taj odgovor i kažite bez da vas šef pita a možda će i da vas pita, na pitanje – zašto bi bilo dobro za kompaniju da vama da povišicu plate. Zapravo je to fantastično pitanje zato što vas tera da se vi postavite u kožu, cipele onih drugih ljudi, vaših šefova, poslodavaca. To vam vrlo dobro daje do znanja, kada razmišljate iz šefove glave, šta je ključna vrednost te poslovne transakcije zvane povišica, koja njemu ide u prilog da vam je da. Ako imate argument za to, ako imate odgovor na pitanje zašto bi bilo dobro da ti ja kao poslodavac dam povišicu, to je valjda najbolje od svega.

Zašto može da bude dobro? Par primera: može da bude da ćete vi dati još više od sebe, da ćete biti lojalniji firmi, imate nameru da ostanete tu veoma dugoročno… Prosto osmislite odgovor, jer ima tu bezbroj stvari koje možete da kažete. Recimo dobar argument je da ljudi kada su nezadovoljni sa platom onda prosto nisu dovoljni orni da daju sve od sebe, dok ako ste kao radnik zadovoljani, onda ćete sigurno moći bolje da obavljate posao.

Spremite se na primedbe
Kada dajemo odgovor na to pitanje zašto bi trebali da nam daju platu, spremite se i na primedbe. U smislu – ne može zbog toga i toga, sad je ovako i onako – šta god da su primedbe. Primedbe mogu biti i realne, racionalne, razumne, da jednostavno ne može da se dâ povišica. Primera radi da je nedavno uloženo dosta novca u novi pogon i stvarno nemaju mogućnosti da vam daju povišicu u narednom periodu. Vaš odgovor na tu primedbu može da bude – u redu je, shvatam, kada bi bilo dobro vreme da ponovo razgovaramo, da li je u redu za šest meseci, za godinu dana?

Ukoliko je odgovor decidno ne, onda je potrebno pitati zašto ne. Moguće da ćete čuti prave, racionalne, razumne argumente zašto ne može da se poveća plata. Ako su odgovori nerazumni onda možete dati neke svoje argumente za to. No, ukoliko su odgovori potpuno toliko nerazumni da vidite da prosto čovek ne želi sa vama da razgovara, e pa onda već razmislite o planu B koji možete da imate, a to je napuštanje tog radnog mesta i odlazak u neku drugu firmu. Dakle gledajte koliko možete da se osigurate ukoliko dođe do najgore varijante.

Kada je bila poslednja povišica
Kada govorimo o adekvatnoj plati, govorili smo kada tražiti povišicu, ali jedna od stavki, argumenata za traženje povišice može biti kada je bila poslednja povišica. Svesni smo da inflacija pojede našu platu i da inflacija utiče na našu kupovnu moć i ako nije bilo povišice u prethodnih dve godine ili više, onda je definitivno vreme za traženje povišice, čak samo po sebi. Dakle taj argument može biti dovoljan i jedini za traženje povišice. Jer kada se ta inflacija dešava, naravno da je firma povećala cenu svojih proizvoda da bi imala dovoljno novca. E sad ukoliko je firma povećala cene da bi imala dovoljnu novčanu masu da može da isplaćuje plate, svoje troškove i tako dalje, pa zar nije onda logično da i dobijete povećanje svoje plate, jer firma je svoje namirila povećanjem cena. Dakle prosto vidite kada se desila poslednja povišica i to može da bude jedina i dovoljna stvar da biste tražili vašu povišicu.

Tražite konkretnu cifru
Osnovna stvar je da tražite konkretnu cifru, dakle iskazujete konkretnu cifru koju želite da imate. Ukoliko posmatramo prosečnu platu u Srbiji, ili barem onako kako je na papiru, to je sada kako neki kažu 45.000 dinara ili 420-430 evra, recimo da je tako. Onda šta bi bila cena koju biste vi tražili, odnosno cifra koju biste vi tražili za željenu platu? To bi u ovim okvirima moglo da bude primera radi 60.000 dinara, što je prilično fina povišica, te onda vi tražite cifru od 60.000 dinara. Ali zašto baš 60.000 dinara? Recimo da je cifra od 60.000 dinara vaša idealna cifra, odnosno idealni broj, vi trebate da postavite idealni broj. Svesni ste da taj idelani broj najverovatnije nećete ostvariti, jer ovo su pregovori, poslovna transakcija. Šta je taj idealni broj i koliki treba da bude? Taj idealni broj treba da bude unekoliko veći od realnog broja. Znači ne preterano veći gde je to potpuno besmisleno tražiti, ali ne ni premali jer nećete puno postići u pregovorima. Realni broj je ona cifra koja je zaista realna da vi dobijete za to radno mesto za vaš trud, za ono što radite. Na 45.000 dinara plate realni broj je recimo 53.000, vi tražite 55 ili 60.000, onda šef može da kaže dobro nismo u stanju da vam damo sad 60.000, da li bi bilo u redu da vam damo 53 hiljade. I vi kažete da, u redu je. Time ste dobili zapravo ono što ste tražili.

Zašto se ne traži raspon? Zato što ako vi kažete – pa dobro šefe je l’ može između 50 i 60 – a inače dobijate 45, znajući da je 60 hiljada previše, vi računate da će on doći na pola, odnosno onu vašu idealnu cifru – neće! On će vam dati onaj minimum koji ste rekli, dakle 50, a vama to ne odgovara jer vam treba 53. Od spominjanja raspona nema koristi.

Šta ako vam ponudi baš onih 47 kojih sam spominjao. Pa bolje nemojte prihvatiti. Vrlo, vrlo važno. Sada vam ovo možda izgledaesuludo pa čovek ti daje 2 hiljade dinara više pa kako da ne prihvatim, naravno da ću prihvatiti. Jer to su mi ne znam, patike detetu koje ide u školu. Nemojte. Zato što ako danas dobijete 2 hiljade, nećete moći da tražite novu povišicu ko zna koliko godina. Bolje sačekajte pravi period, pa za 6 meseci dobijte pravu povišicu od 6,7 hiljada koja će da vam traje narednih godina nego da danas dobijete te 2 hiljade, to nije to. Nemojte pristajati na bilo šta. Bolje kažite pa dobro izgleda da stvarno možda nije dobar trenutak da danas tražim tu povišicu pa nema veze, razgovaraćemo ponovo za možda 6 meseci ako je to u redu. Tada dajete i tom šefu malo onako lakoće da ne mora da razmišlja o tome.

Osmislite više načina kompenzacije
Osmislite više načina kompenzacije, dakle da nije samo gotovina, keš jedini način povećanja zarade odnosno plate. On kaže ne može, čak i da je argumentovano i realistično da vam kaže žao mi je Borise ali u ovom trenutku nismo u mogućnosti da vam damo povišicu plate jer imamo to i to. Na to kažete primera radi – dobro, šta mislite o ovome, da li mi možete platiti putne troškove? A vama putni troškovi od tih 45 hiljada pojedu nekoliko hiljada, što nikako nije malo. Onda on može da kaže – ali ne možemo ni to jer na to se plaća porez i to nam je izdatak, i to je zapravo novac iako vam ne dajemo konkretno novac. Onda vi kažete – dobro a šta mislite šefe da mi date više slobodnih dana, da mi povećate plaćen godišnji odmor za 7 dana? Znači ne daje vam više novca, nema veći izdatak, samo vas kompenzira tako što vas pusti 7 dana plaćenog odmora. Dakle prosto imajte više načina kompenzacije koji mogu da vam uđu u obzir i da na neki način budete zadovoljni tim poslom i dalje.

Nastupite samopouzdano
Sve u svemu čitav ovaj razgovor, sve što se dešava, čitava komunikacija, morate, trebate da nastupite samopozdano. Dakle razgovor sa šefon za platu mora da odiše samopouzdanjem. Naravno ne smete da budete ni drčni, kao ono sad ste vi neki frajer, ne može ni tako. Budite kulturni, ali budite samopouzdani. Čak i ako je odgovor ne, pa okej ne i šta sad.

U pregovorima ne smete da pokazujete da vam je suviše stalo. Žao mi je, naravno, to je emotivna stvar zato što od te plate zavisi život vas, vaše porodice i sve ostalo, ali ne smete da pokazujete da vam je suviše stalo. Naravno ne smete ni ono kao – ma baš me briga. Mora se naći pravi balans.

Pripremite i ostavite pisani dokument
Za kraj, sve ovo što ste govorili, kući pripremite napismeno, najbolje otkucajte na računaru i odštampajte i onda taj dokument ostavite šefu. Kada se to ostavlja šefu? Ne ako radite u buregdžinici, jer šta ima da ostavljaš to kad imaš jednog šefa koji je tu i koji će odmah da donese odluku – može, ne može i gotova stvar. To obično ostavljate u većim kompanijama. Pogotovo ako šef nije taj koji može da donese tu odluku. Ostavite šefu papir gde stoje argumentovane stavke, sve ono što smo nabrajali do sada, gde će on moći tim papirom da predoči svom šefu, nadšefu, da oni razmatraju to i kažu – e vidi ovaj Boris stvarno daje nam toliku i toliku prednost u poslu, benefite i tako dalje, bi bio red da mu damo povišicu. Na kraju krajeva, taj list može vama pomoći u samom razgovoru kako biste imate tok, da pratite kako ćete da razgovarate sa vašim šefom.

Znajte da bez obzira na sve ove stavke, odluka ipak zavisi od osobe sa kojom razgovarate. bez obzira na sve realne argumente, racionalne razloge zašto bi nešto trebalo ili ne bi trebalo, ljudi su ti koji donose odluke. Da mi pričamo sa robotom koji donosi odluku to bi bilo lako. U program ukucaš koji su benefiti, razlozi, program izračuna i dobijaš – ne dobijaš. Ali ne, razgovaramo sa ljudima te stoga bez obzira nas sve, moj savet je da učite komunikaciju, učite prepoznati šta ta osoba oseća, koji pristup je najbolji da bi došli do rezultata.

Ono što je najbitnije – tražite. Previše vidim ljudi koji se zadovoljavaju bilo čime, zadovoljavaju se sa kontejnerom i kažu ma pusti može biti gore. Ma nemojte da to bude argument u životu. Sve može biti gore, ali to nije argument. Dajte da bude bolje. Svi tražite. Dobro, ne mogu svi dobiti, nema se ni mogućnosti, ali tražite ako ste to zaslužili i zaradili.

Kada tražite možete i da dobijete!

Ako vam je mnogo da čitate, pogledajte video na ovu temu 🙂