Tri stuba uspešne komunikacije

U današnje vreme se svet sve više „smanjuje“, dolazimo u dodir sa mnogo ljudi, neprekidno komuniciramo, čak i sa ljudima čije jezike ne poznajemo, ili pak sa pojedincima iz potpuno različitih društvenih miljea ili poslovnih pozicija. Postavlja se pitanje kako možemo da izgradimo dobru i uspešnu komunikaciju, čak i sa onim ljudima koji nisu nama bliski ili slični? To prvenstveno možemo učiniti sledeći ova tri stuba uspešne komunikacije.

Prvi stub uspešne komunikacije, odnosno jezik sporazumevanja svih ljudi jeste zajednički interes. Kada posmatramo komunikaciju kao takvu, zbog čega bi uopšte ljudi komunicirali međusobno, pogotovo ljudi koji se međusobno ne poznaju? Prvenstveno to je pronalaženje neke zajedničke teme, nekog zajedničkog interesa. Naravno, nemojmo shvatiti pojam interesa, kao isključivo interes u smislu novca. Postoje razni interesi komunikacije – bilo da je to prijateljstvo, bilo da je to ljubav, želja za pomaganjem, puka zabava i razbibriga, ili šta god da je u pitanju. Pri tome je temelj, osnov, stub komunikacije definitivno zajednički interes. Bez zajedničkog interesa nema ni komunikacije.

Zbog čega bismo mi uopšte ulazili u komunikaciju sa bilo kim ako nemamo barem neki mali zajednički interes. Čak i kad se nađemo sa ljudima na ulici i tu je neki zajednički interes. Dakle, prvi i osnovni stub uspešne komunikacije ili uspešnog sporazumevanja jeste zajedniki interes. Jednom kada se dođe do zajedničkog interesa onda će ljudi zapravo učiniti sve da bi došli do tog nekog cilja komunikacije. Čak i ako govore različitim jezicima to nije prepreka za komunikaciju, ljudi pričaju i “rukama i nogama” prosto samo da bi učinili ono što im je cilj.

Ali tu nas zapravo priča dovodi do drugog stuba uspešne komunikacije, odnosno do jezika komunikacije, reči koje upotrebljavamo. Danas smo svedoci poplave raznih izraza, koje smo posudili iz stranih jezika pa nam se govore izrazi koji zapravo nemaju nikakvo značenje u našem jeziku nego su to tuđice, koje su malo okrenute na srpski način. Mnogi se danas služe takvim izrazima ne bi li ispali pametniji, inteligentniji, učeniji, šta li? Koriste strane izraze kako bi valjda pokazali neku svoju veličinu, ali zapravo pokazuju sasvim suprotno od toga. Kada koristite strane izraze koji nisu nama bliski i svojstveni vi zapravo time ne pokazujete veličinu, nego pokazujete sasvim nešto drugo. Vi time hoćete da kažete da ste nešto što niste. Potrebno je upotrebljavati bliske izraze, govoriti maternjim jezikom koliko je god to moguće. Naravno, postoje izrazi koje nije moguće prevesti, pogotovo u nekom tehničkom rečniku i tu jedino možemo da prihvatimo izuzetak.

Kada govorimo sa stručnim ljudima u njihovim oblastima ekspertize, onda možemo da govorimo jezikom bliskim njima. Dakle, kada kažemo blizak jezik to ne mora nužno da znači srpski u Srbiji, engleski u Americi itd, nego “jezik” blizak tim našim sagovornicima. Da to bude rečnik koji je adekvatan za naš razgovor, te ukoliko se nađete s ljudima koji čak i vole da upotrebljavaju te potpuno neprimerene tuđice, nije ni problem tada upotrebljavati takav jezik, jer će se oni osećati dobro pošto vi, uslovno rečeno, govorite njihovim jezikom. Dakle, jezik nije samo jezik u smislu srpski ili neki drugi jezik, nego reči i izrazi koje koristimo. Vodimo računa kakve izraze zapravo koristimo da bismo bili najprimereniji, najbliskiji našim sagovornicima.

Na kraju imamo treći stub uspešne komunikacije, odnosno sporazumevanja – to je da u našem govoru budemo veoma određeni. Kada govorimo, pogotovo kada je u pitanju poslovni razgovor, trebalo bi da budemo određeni, da ne lutamo okolo, da ne pričamo ono što se kolokvijalno kaže “šuplje priče”, jer ako pričamo šuplje priče ljudi više prosto ne žele da nas slušaju. Kako da budemo određeni? Jednostavno u toku našeg govora bi bilo poželjno da odgovorimo na šest takozvanih novinarskih pitanja: ko, šta, gde, kada, kako i na kraju pitanje zašto. Zapravo, prvih pet je novinarskih, ali je tu dodato i šesto – pitanje zašto. Od svih ovih pitanja – pitanje “zašto” je najbitnije pitanje i na njega je najvažnije dati odgovor, jer zapravo od toga nam najviše zavisi uspeh komunikacije. Zašto bismo bilo šta činili, zašto bismo zajedno radili neki posao, zašto bismo se družili, zašto bi bilo šta? Dakle, kada budemo konkretni u našem govoru onda nas ljudi slušaju. Čim počnemo da lutamo, lutaju i sagovornici, odnosno njihove misli i više nas niko ne sluša.

Te stoga, ma kakvim jezikom da pričate, bez obzira sa kojim ljudima komunicirate, da li je neko stranac ili je domaći, poznat ili nepoznat, ukoliko se budete držali ova tri stuba uspešnog sporazumevanja i komunikacije, budite sigurni da će se postizati bolji rezultati. Bitno je da nađete zajednički interes, da govorite jasnim jezikom i da odgovorite na sva potrebna pitanja – tada će cilj komunikacije sigurno biti ostvaren.

Pogledajte malo detaljniji video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Tekst napisan za potrebe portala Ekonomski.net

2018-01-15T00:08:59+00:0011.12.2017.|Edukacija, Komunikacija|0 Comments

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.