Svi vi koji smatrate da vas okolina ne shvata i ne doživljava ozbiljno, pogotovo u starijoj populaciji, ili ako ste vi mlađi pa vas stariji ne shvataju ozbiljno, ili ako samo izgledate mladoliko pa vas stariji ne shvataju ozbiljno, ili ako ste stariji, pa vas okolina ne shvata i ne doživljava ozbiljno, za to može da postoji više razloga. Naravno, ne znači da su svi ti razlozi odjednom prisutni. Neki jesu, neki nisu, a možda i više njih jeste. Prosto, pročitajte i prepoznajte sebe i to na čemu ćete trebati da poradite. Kako poraditi na tome ćete dobiti u narednom tekstu – „Kako da vas ljudi shvate ozbiljno“.

Neki ljudi nisu zainteresovani za vaše mišljenje
Ovo zaista ne zavisi od vas. Ma koliko da imate pametnu ideju, ili ma koliko želeli da pomognete nekome istinski, iskreno, ponekad ljudi jednostavno ne žele da vas slušaju. Ne interesuje ih to što imate da kažete. Prvo, neke ljude ne interesuje ništa što VI imate da kažete. Zanimalo bi ih da neko drugi to govori. A neke ljude ne interesuje u TOM TRENUTKU šta vi imate da kažete, a u nekom drugom trenutku će ih interesovati ista ta stvar. Dakle, nemojte se uzrujavati oko toga. Prosto neke ljude ne zanima, pa dobro, ne mora vas čitav svet shvatiti i doživljavati ozbiljno i kad vi progovorite da se planeta zaustavi i da svi gledaju u vas k’o u Boga. To se neće desiti.

Zato što se trudite da svima udovoljite
Ukoliko se prepoznate da ste vi osoba koja se trudi da svakome udovolji, apsolutno možete da računate na to da vas niko neće shvatiti ozbiljno. Niko, zaista. Koliko god da imate godina, bićete jedan mali potrčko i vaša reč neće imati apsolutno nikakvu težinu.

Zato što ste poltroni
To je, zapravo, skopčano sa ovim prethodnim, ali nije isto. Poltronstvo je želja da se svima ugodi na kvadrat, na višem nivou. Nemojte da budete poltroni. To je odvratno ponašanje. Niko vas nikad neće shvatati ozbiljno ako ste poltroni. Ni mala deca, a vi ste stariji, neće vas shvatati ozbiljno jer se poltronstvo prepozna, to zrači.

Zato što ni sami ne znate šta želite
Vrlo važna stvar. I ovo ne zavisi od godina. Ljudi prožive čitav svoj život, a da nikada ne znaju šta zaista žele. Šta žele od života, šta žele od situacije, šta žele od čoveka koji je pored njih, šta žele od žene koju su oženili… Generalno ne znaju šta žele. Kako da te shvatim ozbiljno ako ti sam ne znaš šta želiš.

Dakle, morate da radite na sebi. Morate da imate svoju viziju života, svoje ciljeve, kratkoročne, dugoroče itd. I u konverzaciji, u razgovoru, ukoliko je neka nova tema, vi morate jasno da se izražavate i da znate šta želite. Nema veze ako ćete i pogrešiti. Možda ne vladate svim informacijama, ali imate mišljenje, znate kako da ga iznesete i znate vaš krajnji rezultat – vaš željeni rezultat.

Zato što se ne borite za svoju ideju
Ne borite se da iskažete i sprovedete vašu ideju u delo. Ako vam neko kaže „E, aj mali ćuti!“, gotovo, pokunjiš se i ćutiš? Ne može tako. Naravno, borba za sopstvene ideje ne znači fizička borba, ali treba znati komunicirati.

Zato što koristite previše „velikih“ reči
Kad smo kod tog komuniciranja, prosto, ne mogu vas ljudi shvatiti ozbiljno ukoliko koristite suviše velikih reči. Ono kao – pročitao  si „Vujakliju“, zapamtio si ne znam ni ja koliko stranih izraza i sad želiš da zvučiš pamento i koristiš te silne tuđice. To ljudi prepoznaju kao nasilnu želju, nametanje kako si ti veliki i kako, eto, znaš neke reči, izraze… Nema potrebe, zaista. Koristite najobičniji, normalan, prizeman rečnik, jezik. Ne uličarski. Bez psovki i slično. Nego običan, prost jezik koristite. Tada će vas ljudi shvatati ozbiljno, zato što će tada videti da vi i bez truda postižete rezultat. Bez truda da zvučite tako pametno.

Zato što podrivate sopstvenu ličnost sa negativnim uvodima
Šta može biti negativan uvod? Ako imate možda neki poslovni predlog ili bilo kakav predlog, recimo, društveni i vi počnete – „Ovo će možda da zvuči loše, ali…“ ili „Ovo možda nije toliko dobro, no da vam ja kažem…“ Nemojte to da radite ljudi. Nemojte da umanjujete sami sebe. Šta god da iznesete, iznesite to sa autoritetom. Sa potpunom sigurnošću u to što govorite, bez obzira koliko je to istinito ili nije istinito.

Zato što se ponašate kao dvorska luda
To znači da vi morate da budete izvor svih šala u vašem društvu, da morate da zabavljate sve, morate da se blesavite, morate da zbijate neke šegačine… Bez obzira da li ste mladi ili stari. Znam primera u životu i kod mlađih i kod starijih ljudi, starijih od mene, koji se ponašaju kao dvorske lude. Dakle, ne može vas niko shvatiti ozbiljno ukoliko se konstantno tako ponašate.

Ne znači da morate biti roboti i da se nikad ne šalite, naravno. Šala je dobra, poželjna i sve ostalo, ali nemojte konstantno da izigravate dvorske lude. To ne vodi ničemu. Niko vas tada neće shvatati ozbiljno.

Zato što ne znate da komunicirate
Naučite da komunicirate. Objašnjavaću u narednom tekstu, tako da neću sada da dužim.

Zato što vi sami sebe ne shvatate ozbiljno
Prosto morate da poradite na sopstvenom stavu prema samome sebi. E ovo ću samo malo dodatno da pojasnim. Znate kako ljudi često postaju „nešto“? Zašto neko postane kriminalac, a neko postane uvaženi građanin, deo društva itd? Da li se to rađa? Naravno da se ne rađa, ljudi to postaju. Dakle, navika i okolina i sve ostalo. Ljudi koji stalno doživljavaju tokom odrastanja od okoline, od roditelja da ih kinje, u smislu – „Ne znaš ti to, ti si gubitnik, luzer. Ti si nesposoban, ti to nećeš moći…“ Onda ti ljudi počinju sami sebe da gledaju takvim očima – „Ja sam nesposoban. Jer ako mi roditelji stalno ponavljaju da sam nesposoban, pa društvo, pa okolina, pa drugari u školi… Onda ja mora da sam nesposoban“ ili pak,  ako okolina govori: „Ti si kriminalac, treba da se baviš kriminalom, treba da diluješ drogu…“ i u tome odrastaš, onda to postaješ.

Dok samo ako ti neko da šansu i ophodi se prema tebi sa poštovanjem, ljudi sami sebe počinju da gledaju drugačijim očima i postaju ono kako sebe gledaju, zaista. Čim ukažeš nekome poštovanje, taj automatski tog momenta sam sebe malo više poštuje. I što im se ukazuje više poštovanja sa strane, to ljudi sebe sve više i više poštuju. A kada ljudi sami sebe poštuju, onda se ponašaju potpuno drugačije nego prethodno.

Ili ukoliko im se daje poverenje, to je vrlo zanimljivo, to je jedan urođeni instinkt (kod većine ljudi, postoje izuzeci) da ljudi vole da opravdaju poverenje. Ljudi žele i vole da opravdaju poverenje koje im je dato, ka potpuno nepoznatim ljudima.

Tako da ukoliko sami sebe cenite i sami sebe shvatate ozbiljno, znajte da će se to odraziti na vašu spoljašnjost, na vaše ponašanje, na vaš nastup, na rečnik i na sve ostalo… I onda će automatski drugi da vas shvataju mnogo ozbiljnije nego, bukvalno, do dan pre toga.

Ukoliko ste sebe prepoznali barem u jednoj od ovih osobina, potrudite se da je rešite, da to isključite, jer vas zaista ničemu ne vodi. Da se vratim na onu tračku – poltronstvo; Poltroni misle da će time postići nešto i da će olakšati sebi život. Ali to nije istina. To je kontraproduktivno. Nijedan poltron nikada ništa posebno ne uspeva. Naravno, opet postoje izuzeci. Znamo ih, znamo čak među javnim ličnostima, u politici itd. Oni koji žele da se okružuju poltronima, generalno ti sistemi ne uspevaju na kraju jer ako se okružujete poltronima znači da isključujete sposobne ljude, jer sposobni ljudi, uglavnom, ne žele nikada da budu poltroni. A sistem u kome su nesposobni, na kraju ne uspeva.

Nemojte vi da doprinosite sopstvenom neuspehu, niti neuspehu bilo čega oko vas. Poštujte sami sebe da bi vas drugi poštovali.

Pogledajte i video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević