Dok nešto učite potrebno je da prepoznate onaj trenutak kada nešto zaista znate, kada ste nešto zaista naučili i kada ste u nečemu zaista sposobni. Ovaj put ću govoriti o 4 nivoa učenja, odnosno o tome da prepoznate stepen znanja na kojem se nalazite u toku učenja.

Prvi nivo učenja, odnosno prvi nivo stepena znanja je takozvana podsvesna nesposobnost, odnosno nespremnost, nekompetentnost. Kada podsvesno nešto ne znamo mi zapravo uopšte ni ne znamo šta je to što ne znamo, dakle u tom trenutku smo mi potpuni početnici u nečemu. Zamislite situaciju da vas je neko ubacio u neki projekat u kome vi treba da se snađete da nešto uradite, a da apsolutno ništa ne znate o tome. Čak ne znate ni šta je to što biste trebali da naučite, a kamo li kako to nešto da uradite. Naravno, ovo je apsolutno najgori trenutak za sve nas u poslu ili u životu kada se nađemo u takvoj situaciji. To je onaj trenutak kada nas hvata panika – šta sad uraditi, kako uraditi, kako se spremiti itd.

Zatim dolazi sledeći nivo učenja, odnosno stepen znanja, a to je svesna nesposobnost. Dakle imali smo podsvesnu nesposobnost, sad prelazimo u svesnu nesposobnost – nivo više. Zapravo zašto je ovo nivo više? Mi smo u tom trenutku postali svesni šta je sve to što ni ne znamo, gde pre toga uopšte nismo ni znali šta je to što mi ne znamo, šta treba da naučimo. Ovog trenutka postajemo svesni: “Aha, gle postoje ove stvari, ove stvari, ove stvari koje tek treba da naučim. Ne znam ih, trenutno sam nesposoban, nekompetentan, ne znam ništa od toga, ali bar znam šta je to što trebam da naučim.”. Već se osećamo nekako bolje, zar ne, iako naravno i dalje nismo spremni da kvalitetno uradimo to nešto, da odradimo neki projekat.

Zatim dolazi treći nivo – već kada smo počeli da učimo dolazimo do nivoa svesne sposobnosti. Šta znači svesna sposobnost? To znači da kada radimo nešto, u tom trenutku mi zapravo na neki način moramo da upotrebimo sav naš mentalni kapacitet da bismo to nešto odradili. Ovo možete da zamislite bukvalno u bilo čemu, da li je u pitanju posao, da li je u pitanju neko teoretsko znanje koje trebate da date nekome, da ispredajete, da li je u pitanju recimo kretnja, u pitanju je ples ili borilačke veštine i tako dalje, potpuno je svejedno, mi tada moramo da razmišljamo o onome što radimo, kako ne bismo pogrešili. Čitavu ovu priču možete da uzmete u bukvalno bilo kojoj životnoj situaciji i važi za bukvalno bilo kakvo učenje, bilo kakvo znanje kada mi znamo nešto da uradimo, naučili smo to da uradimo ali i dalje moramo da budemo u potpunosti u tome, u smislu da dok to radimo moramo da razmišljamo o tome, da možda pratimo neke procedure, neke korake koje smo naučili, kako nešto uraditi i na neki način se u potpunosti predajemo. To iako može da možda zadovolji nekoga da radi neke obične poslove i da kaže: “Dobro, ja sam tu stao u učenju i to je ono što mi je potrebno da bih obavio zadatak”, ali znajte da vam ta treća faza oduzima veoma mnogo energije. Oduzima vam energiju, jer tada nije samo posao u pitanju da vi nešto odradite, nego i onaj mentalni proces, onaj napor koji morate da uložite u praćenje i kontrolisanje vam troši duplo više energije nego sam rad.

I na kraju dolazimo do četvrte faze, četvrtog nivoa učenja, a to je podsvesna sposobnost – kada vi više uopšte ne razmišljate o onome što radite, odnosno o onome što govorite, onome što trebate da interpretirate itd. Kada ste došli do tog nivoa da vaša podsvest preuzima stvar. Nekoliko puta sam u tekstovima spominjao kako to podsvest preuzima. U NLP-u često pričamo o toj podsvesti, jer činjenica je da je podsvest neuporedivo moćnija od svesti. Podsvest obuhvata 90 i preko 90% svih naših životnih procesa, razmišljanja i tako dalje. Sve se to odvija u podsvesti i kada jednom nešto što smo naučili pohranimo u podsvesti i kada ta podsvest može sama da odradi stvari, dakle sama da preuzme taj proces, tada smo prešli u takozvanu rutinu. Dakle, mi smo tu postigli onaj nivo kompetentnosti, onaj nivo sigurnosti da uopšte više ne moramo da razmnišljamo o onome što činimo. To ne znači da ćemo bezglavo ići kroz neki posao ili projekat, naravno, ali ćemo raditi zadatke koji su nam prosto svojstveni, nešto što smo u potpunosti uvrežili u sebe, ubacili u svoje biće bez da razmišljamo o tome i naravno automatski uporedivo manje energije trošimo na obavljanje zadatak.

Zbog čega uopšte ova današnja lekcija? Iz prostog razloga da biste shvatili da je najadekvatnije i najpoželjnije da u bilo čemu što radite, u bilo čemu što učite, u bilo čemu čime se bavite dođete do ovog četvrtog nivoa podsvesne sposobnosti, zato što ćete tek u tom četvrtom nivou, podsvesne sposobnosti postati ono što se kaže “pravi ekspert”, pravi stručnjak na neku temu, ali pri tome ćete trošiti najmanje energije da biste obavili to nešto što treba obaviti jer se to prosto u vama odvija prirodno i spontano.

No, da li je lako doći do toga? Nije lako. Kada gledamo korake 1, 2 i 3, dakle prvo podsvesna nesposobnost, što je najlakše, jer svi smo mi podsvesno nesposobni u bilo čemu u početku, takvi smo se rodili. Zatim ide svesna nesposobnost – u redu shvatili smo šta trebamo da naučimo, to se može prevazići vrlo brzo, prosto nam neko pokaže. E onda ide malo teži zadatak, u zavisnosti koliko je zapravo materija teška, da mi zaista učimo te veštine. Ako to posmatramo kroz određene korake, odnosno stepenike kje trebamo da pređemo, od 1 do 2 je jedan stepenik, od 2 do 3 je možda 10 stepenika, ali je od 3 do 4 stotinu stepenika. Kako sad pa to, zar ne bi trebalo da je ta razlika mnogo manja od 3 do 4, od svesne sposobnosti do podsvesne sposobnosti, jer zapravo sposobni smo, šta je sad tu problem, samo preskočiti taj jedan mali korak? Ne, ne, ne, taj korak je najteži, a upravo je taj korak ono što vama apelujem da morate da pređete da biste se pokazali u najboljem mogućem svetlu u bilo čemu što radite.

Kako se taj korak prelazi i prevazilazi? Tako što ono što svesno znate, ono na šta ste svesno sposobni, naučeni, kompetentni, spremni i tako dalje, to trebate da ponavljate i ponavljate i ponavljate toliko puta i toliko puta da uradite u praksi, da to u potpunosti uđe u vaše sopstveno biće, da se stvori, recimo u sportu, ili u plesu, ili u borilačkim veštinama ono što se zove “muscle memory”. To je memorija mišića, pokreti ruke i tako dalje, gde mišići sami znaju kako da se pokrenu da bi uradili neku tehniku – vi više ne razmišljate o tome. Zapravo recimo u nekoj borbi, često se vraćam na to zbog mog treniranja aikidoa i drugih borilačkih veština, vi nemate vremena da razmišljate o tome: “Joj šta ću da uradim”, dotle ćete dobiti po nosu. Dakle vi trebate automatski da uradite neku tehniku potpuno podsvesno, neku kretnju ne razmiljajući o noj. Isto tako je u znanju, u poslu. Pređite u fazu podsvesne sposobnosti da biste bili zaista sposobni.

Postavlja se pitanje kako mi znamo u kojoj smo fazi? Jednostavno u suštini. Da vidimo primer za prvu fazu – ne znamo ništa, ne znamo čak ni šta ne znamo. Recimo, neko od čitalaca ovog teksta je nuklearni fizičar, ali ja to nisam, i sada mi neko kaže bavi se nuklearnom fizikom. Apsolutno nemam pojma o tome, ne znam ni šta ne znam, znači ne znam ništa. Sa druge strane, znaćemo kada znamo svesno ono što ne znamo – aha imam to, to i to da naučim, prilično je lako. Ali šta sa poslednje dve faze 3 i 4? Treća faza – znam nešto da radim, prilično sam dobar u tome, mogu da to uradim tako da nikada ne pogrešim, ali moram da dajem dosta energije i razmišljanja u to. Četvrta faza je faza unutrašnjeg osećaja. Niko vam ne može reći da ste vi podsvesno sposobni, niko vam ne može reći: “E sad si dosegao fazu 4”, to morate da osetite, to je nešto kao ljubav. Niko vam ne može reći da vi volite ili ste zaljubljeni, to morate da osetite u sebi. Tolika sposobnost, tolika sigurnost, toliko samopouzdanje da imate da kažete: “U redu, ja ovde više ne moram da učim, savladao sam sve.”

To doduše nikada ne znači da učenje zaista ikada prestaje. Učenje nikada ne prestaje u bilo čemu što radite, te stoga i ovaj tekst služi da biste naučili još nešto, a to je zapravo kako treba učiti, odnosno kako prepoznati fazu vašeg sopstvenog znanja, nivoa vašeg sopstvenog učenja.

Pogledajte i video:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević