Ono što je veoma važno kada mi, treneri poslovnih veština komuniciramo sa vama, učenicima, jeste to i da vi učenici znate da dobro izaberete trenera koji će vas podučavati, učitelja za ono što je vama potrebno. Stoga sam vam pripremio 10-ak kriterijuma za biranje dobrih trenera, dobrih koučeva, dobrih učitelja, dobrih mentora ili kako god da ih zovete.

Kada o tome razmišljamo, vi kao učenici, kao polaznici, kao privrednici, neko ko želi da se edukuje da bolje radi svoj posao, naravno da uvek razmišljate o tome da dobijete pravu vrednost, jer na kraju vi dajete neki novac za to što će vas neko učiti. Kad već dajete novac – želite da vas uče prave i primenjive stvari.

Idemo redom – 10 kriterijuma za biranje dobrih trenera, dobrih koučeva.

Prva stvar – ono što je vaš zadatak, jeste da vi zapravo napišete kriterijume koje želite da vaš učitelj zadovolji, odnosno kvalitete koje želite da vaš trener, vaš kouč (coach) poseduje. Nemojte tek tako izabrati u smislu: „Okej, idem da biram nekog kouča, trenera samo zato što se on bavi time”. Ne, vi prethodno napišite da znate jasno šta je to što taj coah, taj trener mora da zadovolji da bi bio vaš trener. No, evo vam narednih devet stvari koje vam ja dajem kao predlog šta bi vaš budući učitelj, dakle vaš kouč, vaš trener trebao da zna, da ume i kakav zapravo da bude.

Druga stavka – taj učitelj, taj trener, taj kouč mora da ima lično iskustvo u radu u privredi, ako vas već uči poslovnim veštinama. Dakle ovde ne govorim o učiteljima u osnovnim i srednjim školama itd, s tim da bismo mogli govoriti o učiteljima, odnosno profesorima na fakultetu, ali prvenstveno govorim o učiteljima, trenerima u poslovnom životu. Taj trener ako nema iskustva u privredi kako on može da vama prenosi neko praktično znanje? Da, on poseduje određeno znanje, ali to njegovo znanje je teoretsko. Možda je i dobro, verovatno i jeste dobro, ali čak i ako je dobro naučio nešto od nekih drugih trenera ili iz nekih knjiga, udžbenika, njemu tom, takvom treneru, učitelju, kouču, nedostaju one nijanse, finese, gde će vam moći odgovoriti na svako vaše pitanje i potpitanje za neku konkretnu poslovnu situaciju. To je bio prvi kriterijum, odnosno druga stavka.

Treća stavka – trener mora da zna u praksi uraditi ono što vas podučava u teoriji. Recimo ako su u pitanju veštine proidaje, pa vam kaže: „Okej, te tehnike prodaje funkcionišu, one rade tako i tako”. Onda kažete: “Sve je to u redu. No, dajte da mi vidimo kad ste vi, kako i koliko koristili te tehnike prodaje? Da li ste se vi kao učitelj, trener koji nas podučava, bavili prodajom? Koliko ste se bavili prodajom? Šta ste prodavali, kakva su vam iskustva?” Te onda da znamo da odlučimo – aha, ovaj zaista zna šta priča, jer on je to radio i on zaista zna šta funkcioniše u praksi, a šta je samo teorija.

Četvrti kriterijum – nikada za sebe ne uzimajte trenere koji i sami nisu spremni i nemaju naviku da stalno dodatno uče. Dakle, ako imate profesora, recimo, u školi ili na fakultetu koji nije spreman da svoja znanja dopunuje, nego jednom ono što je naučio, dobio neki doktorat i onda to isto do penzije podučava svoje studente. To nije dobro. Stvari se menjaju u praksi, stvari se menjaju u privredi, vi stalno morate da učite. Te stoga, ako imate trenera koji i sam nije spreman da uči i za koga ne znate da i sam pohađa svako malo neke kurseve, neke škole i tako dalje – to verovatno nije dobar trener. Dakle, slobodno pitajte vašeg budućeg trenera kad je on poslednji put bio na nekom treningu, kad je on poslednji put od nekog učio, pa možete da pitate i od koga, te na osnovu toga možete dodatno da ocenite kvalitet vašeg trenera.

Peti kriterijum – trener mora da bude entuzijastičan, mora da bude pristupačan vama kao učenicima. Mora da bude dobronameran. To su već neke lične osobenosti, karakteristike tog trenera. Entuzijazam – zašto? Entuzijazam da bih ja kao trener mogao da vam prenesem sve to sa jasnom željom, da vam prenesem energiju, da vam dočaram to što se radi. Pristupačan – da bi uvek vi mogli da me pitate bilo šta. Znate, ima i onih učitelja, profesora, trenera, koučeva koji, je l’te, imaju veliko znanje, oni su veliki, oni imaju neke velike diplome itd. i potpuno su odbojni. Odbojni u smislu: pa šta vi imate da sumnjate u ono što oni govore, šta vi imate da preispitujete to, šta vi imate na kraju njih bilo šta da pitate. E to vam ne treba. Treba vam pristupačnost, treba vam entuzijazam od tih ljudi. Naravno, trebaju vam dobronamerni ljudi, ljudi koji nisu došli da kao “koučevi” vam samo uzmu neki novac, a da pri tome daju ništa ili vrlo malo.

Šesti kriterijum – trener mora da bude prilagodljiv vama i okolnostima, odlučan u onome što radi, strpljiv, od poverenja, ali i skroman. E sad – prilagodljiv. Opet se vraćam na one profesore fakulteta koji čitav život, čitavu svoju karijeru potpuno jednako drže predavanja. Bez obzira koja grupa je ispred njih uvek su isti, nimalo se ne prilagođavaju. Trener, kouč poslovnih veština mora da bude prilagodljiv i da prilagođava i svoj pristup, i način učenja, i način pokazivanja svog znanja, praksu i sve ostalo tome ko stoji/sedi ispred njega. Dakle od vas, učenika, zavisi i moj pristup, a ne obrnuto da se vi kao učenici morate prilagođavati mom načinu rada. Dakle, ja ako hoću da budem dobar trener moram da se prilagođavam vama. Pored prilagođavanja tu su i poverenje i strpljenje. Ja ne mogu da očekujem od vas da ćete vi odmah nešto savladati – moram da budem strpljiv. Moram da izgradim poverenje ka vama, odnosno vi da verujete meni. Taj odnos učitelj – učenik, kouč i neko koga mentorišete, neću da kažem da treba da bude posebno prisan ali mora da bude direktan, neposredan. Skromnost, zašto skromnost? Kada imate neke profesore i “koučeve” oni su “veliki”, nabusiti – automatski rad sa njima nije toliko dobar, jer vi ne dobijate tu dobru i pozitivnu energiju, bez obzira koliko je njihovo praktično znanje.

Zatim, sedmi kriterijum – trener mora da prenosi znanje koje vama govori jasnim i razumljivim jezikom. To je doduše blisko vezano sa onom prilagodljivošću, jer jezik, ne mislim jezik tipa srpski, engleski, nego govor, vrsta reči koje upotrebljavamo dok predajemo su veoma važni. Kao trener moram tačno da ocenim kojoj grupi se obraćam, da li ću govoriti više tehničkim izrazima ili više narodskim jezikom, da li ću govoriti stručno, ili “običnim” rečima, da li je naglasak bitan ili nije, sve to treba znati. Ja kao trener moram da znam kako se prilagoditi vama iz prostog razloga da bi vi ono što govorim odmah shvatili bez imalo razmišljanja. Ako naiđete na trenera koji prosto ne zna da prilagodi svoj rečnik vama – kakav će biti taj odnos? I o tome vodite računa.

Osmi kriterijum – dobar trener mora da vam prenese praktično znanje, ali i one teoretske informacije koje su u praksi primenjive. Opet se vraćam na fakultete – prečesto je kod nas situacija da u mnogim fakultetima učimo stvari koje su potpuno zastarele i to pre 30, 40, pa čak i 50 godina, a mi ih i dalje učimo. Ovde govorimo prvenstveno o privredi. Vi kao privrednici, kao poslovni ljudi, nemate vremena da učite stvari koje više ne funkcionišu, to vam uopšte ne treba. Za tako nešto možete da učite istorijat nekog predmeta, ukoliko vas tako nešto zanima. Vi treba da učite konkretne stvari, gde vam taj učitelj automatski mora prenositi ono što ovog trenutka funkcioniše, ono što funkcioniše na terenu, opet povezano sa onim iskustvom u praksi. Takođe učimo i ono što i jeste teorija u okviru tog predmeta izučavanja, ali ta teorija koja je direktno vezana za ono što sad radi, a ne ono što je nekada bilo.

Deveti kriterijum – dobar trener daje sve od sebe da biste vi ostvarili svoj pun potencijal. Pazite, mnogim ljudima koji se bave “podučavanjem” je najvažnije samo kako će njima biti dobro, u smislu: “daj da ja dobro zaradim, da odem tamo da ispričam nešto nekim ljudima, da uzmem neki novac i idem kući, baš me briga”. Ne, meni kao dobrom treneru je veoma stalo da podražavam sve ono što vi jeste, ono što vi možete da postanete, da od vas napravim kvalitetne, obrazovane pojedince u tome u čemu vas podučavam. Ima za to višestrukog razloga naravno. Prvo moje lično zadovoljstvo je da vidim da moji učenici napreduju i da savladaju i da znaju ono što sam im govorio i čemu sam ih učio i da to mogu u praksi da primene. Ali šta se tada dešava? Vi kada to počnete u praksi primenjivati i vidite da to funkcioniše, narodski rečeno „usta su vam puna hvale“ za moj rad – samim tim i lično imam neku korist od toga, osim onog zadovoljstva što samo po sebi jeste korist. Imam korist što ćete me preporučiti drugima. Dakle, dobar trener, učitelj, kouč, mora učiniti sve da bi od vas napravio kvalitetne i dobre učenike.

Deseti kao poslednji kriterijum – dobar trener mora da voli ono što radi! Potpuno sam siguran da ste bezbroj puta u toku vašeg školovanja bilo koje vrste, formalnog ili neformalnog, naišli na učitelje, nastavnike, profesore, trenere, koučeve itd. koji ne vole to što rade – rade to zato što, eto, moraju nešto da rade. Takav pristup se prosto oseti, to prosto nije ista energija. Lično veoma volim ono što radim, volim da prenosim ta znanja i volim da prosto vlada jedna pozitivna energija dok radim sa svojim učenicima.

Ovo bi bilo 10 kriterijuma kako biste vi mogli da prepoznate i da birate dobre učitelje, trenere, koučeve za poslovne veštine kojima vi želite da ovladate. I završiću ovaj tekst sa jednom izrekom Nelsona Mandele koji kaže: „Edukacija je najmoćnije oružje koje možete da iskoristite da promenite svet“. E sad ja bih tu dodao „da promenite vaš lični svet“. Aako baš ne težite tome da menjate svet u global, možete da promenite vaš mikrokosmos, vaš posao, vaš način rada, vaše osećanje, dobrobit vaše porodice – za sve to je temelj edukacija. Edukacija koja vam daje konkretna znanja koja su primenjiva tog trenutka u praksi, na osnovu kojih ćete vi postići dobre poslovne rezultate.

Ako vam je ovo mnogo za čitanje, onda pogledajte video na istu temu 🙂

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Tekst napisan za potrebe portala Ekonomski.net