Jedno strašno, strašno zlo se nadvija nad Srbijom. Ovde moram da vas upozorim na nešto što se dešava već poslednjih 10-15 godina kod nas, 30-ak godina u svetu. Nešto što sam pomenuo u jednom od prethodnih tekstova kada sam pričao o gluposti i glupim ljudima i da se moramo boriti protiv njih, jer ovo je nešto što tu glupost ovećava na ekstremno visok nivo i što zapravo tu glupost pravi ekstremno opasnom. E pa to zlo je danas došlo nama. To zlo je nešto što nas može bukvalno uništiti. To zlo se zove „politička korektnost“.

Šta je zapravo ta politička korektnost, iliti PC kako je to popularno govoriti. Politička korektnost podrazumeva da se iz rečnika, upotrebe, govora izbacuju takozvane loše reči, fraze, ideje, loša razmišljanja. Politička korektnost izbacuje ono „loše“ iz rečnika.

Da vidimo o čemu se tu zapravo radi. Pazite oni koji propagiraju političku korektnost kažu da mi ako koristimo te „loše reči“, ako imamo „loše misli“, mi smo već automatski po njima rasisti, fašisti islamofobi, seksisti, antisemiti, bigoti, transfobisti i svi ostali „…obi“ i „…isti“. Po tome, mi smo odvratni ljudi i kao takve nas treba najradije likvidirati, ali najpre nas treba ućutkati. Ako mislite da se to dešava samo u nekim ekstremističkim režimima ili tako nešto, veoma se varate.

Možda ste čuli za knjigu Salmana Ruždija – „Satanski stihovi“. Odmah za one koji nisu, knjiga nema veze ni sa satanizmom ni sa stihovima. Nije u pitanju knjiga poezije. No, bitnije je da je na Salmana kada je napisao tu knjigu automatski izrečena „fatva“ (presuda) od strane islamskog sveta. I to takva da je njega slobodno ubiti. Ne samo to nego ga je slobodno ubiti, nego ga je i poželjno ubiti i morate ga ubiti ako ste dobar musliman. Zašto? Zato što se on u knjizi „nije dobro“ izražavao o proroku Muhamedu. Mi bismo pomislili – pa dobro to se dešava na nekom tamo istoku, oni su zaostali, primitivni i oni tako određuju da treba ubiti nekog čoveka koji ne govori dobro o njihovom proroku. Jao kako se varate. Ako ste to pomislili maksimalno se varate. Zapravo, situacija je sledeća. Na zapadu danas je apsolutno najgore stanje. Da, da na zapadu. I što više na zapad to je mnogo gore stanje nego što je na bilo kakvom istoku. Čak može da se poredi sa Saudijskom Arabijom, gde ne možete da kažete bilo šta jer će vam odseći glavu, ali pri tome tamo otvoreno znate šta je taj režim i protiv čega možete da se borite, a ovo ovamo je nešto što vam se nameće i polako i neprimetno vam ulazi u kulturu, razmišljanje, školstvo.

Na zapadu je najgore stanje. Ne govorimo o istorijskom stanju nego današnjem. Sećate se sigurno šta je uradio treći rajh kada su masovno palili knjige jer nisu bile knjige koje govore u prilog njihovoj ideji. Danas se ne pale knjige nego se to radi mnogo perfidnije, onako kao kada se kuva žaba pa ako je bacite odmah u ključalu vodu ona će iskočiti, ali ako je polako kuvate ona će se skuvati. E tako na zapadu kuvaju narod, kuvaju nas. A pošto smo i mi deo tog zapada iako smo na Balkanu i odatle nam sve dolazi. Odatle nam dolazi ova opasnost o kojoj vam govorim.

Par primera, za koje verovatno i ne znate, ili možda znate ukoliko pratite tu tematiku:

U Francuskoj u školama kada učenici popupanjavaju obrasce o porodičnom stanju nekada je pisalo u obrascima mama i tata, e pa sada je politički nekorektno da piše mama i tata jer to, zamislite, vređa one osobe koje imaju dve mame ili dve tate, u slučaju istopolnih brakova. I zbog toga je ta opcija izbačena iz obrazaca i sada piše roditelj 1 i roditelj 2.

U Kanadi postoji predlog zakona ili je već ušlo u zakon da je zabranjeno pljeskanje, odnosno aplauz. Pljeskanje postaje zabranjeno zato što nije politički korektno! Zašto pljeskanje nije politički korektno? Zbog toga jer postoji određen broj ljudi kojima pljeskanje stvara anksioznost. I kako ne bismo njih time uzrujavali odmah ćemo svima da zabranimo pljeskanje.

Takođe po njihovom zakonu koji je pre par godina izašao, morate se osobama obraćati rodno neutralnim jezikom. Sad je politički nekorektno nekoga nazvati boy ili girl, muško ili žensko, već morate rodno neutralnim jezikom jer vi ne znate da li se on oseća muško ili žensko iako mu nešto među nogama visi, te morate da vodite računa o njegovim osećanjima i ne smete ga nazvati muškarcem da ga slučajno ne uvredite.

Ljudi mi smo počeli da živimo „1984.“ od Džordža Orvela. Knjiga koja pokazuje jedan apsurd vremena, apsolutne kontrole jednog velikog brata. Čini mi se da se tamo prvi put pojavljuje taj pojam velikog brata koji kontroliše sve, vaše misli, vaš govor vaše apsolutno sve. Tamo su prvi put uvedeni pojmovi poput „novo-govor“. To je upravo ova politička korektnost. Malo ću da objasnim šta to znači. Zatim pojam „duplo-mišljenje“. To je kada vi imate potpuno kontradiktorne ideje, te i za jednu i za drugu smatrate da su potpuno ispravne u isto vreme. To je potpuno nemoguće, ali videćete kako se to danas sprovodi u delo. Zatim pojam „zlomisao“ ili „zločin mišljenja“ recimo. Politička korektnost vam brani da mislite „nepodobne“ misli. Mi živimo naučnu fantastiku. To je neverovatno. Orvel je tamo uveo i pojam policije za misli. Policija za misli još uvek nije zvanično uvedena nigde, ali mi zapravo imamo policiju misli jer na svakom koraku nas vrebaju da nas ulove šta ćemo da kažemo, kako će to da zvuči da mogu da nas „zavrnu“, jer eto mi smo politički nekorektni.

Mi smo još uvek u relativno dobrom trenutku, ali neverobatno šta nam stiže vrlo vrlo uskoro. Neverovatno šta se dešava u Americi, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Skandinaviji i tako dalje. Imate gomile zakona i gomile pravila recimo u američkim univerzitetima šta oni studentima i profesorima nameću, koje reči izbacuju iz upotrebe. Vi ne možete više da govorite debeo, mršav, jer to nekoga vređa. Primera radi, vi ne smete da stavite reklamu na Fejsbuku gde se pokazuje nečija debljina, jer to može nekoga da vređa. Ne smete da kažete crnac i to ne „crnčuga“ nego prosto crnac, jer to je „čovek tamnije puti“. Na zapadu zbog takvih „prekršaja“ izbacuju sa univerziteta, lupaju kazne i slično. Da li će to doći kod nas? Da hoće, koliko sutra će to doći kod nas. Na kraju krajeva kod nas dolazi novi zakon o porodici i sad ćemo i mi imati istopolne brakove u Srbiji, sad ćemo mi morati da vodimo računa o takvim stvarima.

Okej, šta je to „novo-govor“, da se vratim tome. Možda je najlakše to prikazati kroz jedan pasus iz ove Orvelove knjige, zapravo to je par rečenica iz nekoliko pasusa pa da vam malo ilustrujem šta znači novo-govor. U toj knjizi dvojici prijatelja raspravljaju, jedan je onako zilot tog sistema, on je pobornik toga, dok drugi pomalo sumnja, preispituje. Pri tome ovaj zilot pravi rečnike novo-govora. Kako? Tako što kasapi jezik i izbacuje „nepodobne reči“. I njih dvojica pričaju. Ovaj prvi, taj zilot objašnjava i kaže drugome – ti ne shvatas kakva lepota leži u uništavanju reči. Zar ne shvataš da je cilj novo-govora upravo da smanji opseg mišljenja? Na kraju ćemo uspeti to da zlo-misao postane doslovno nemoguća, jer neće biti reči kojima bi se mogla izraziti. Mišljenja u današnjem smislu te reči neće ni biti. Biti ideološki ispravan znači ne misliti, nemati potrebe da se misli. To znači biti nesvestan. Ovo možete pronaći u knjizi na strani 50 i 51.

Pazite, pa nije li ovo nešto što prepoznajete sada u Srbiji? Budi ideološki ispravan, nemoj da misliš samo glasaj. Nemoj da misliš, samo gledaj farmu, gledaj parove. To znači biti ideološki ispravan, ispravnog mozga, zavezanog jezika.

Ima jedna zanimljivs misao, pisac Mark Tvejn je pre skoro 100 godina napisao sledeće: „Ponekada se pitam da li svetom upravljaju pametni ljudi koji nas zafrkavaju ili imbecili koji to stvarno misle“. E sad nažalost ovo njegovo nijedno ni drugo nije tačno, nisu ni pametni ljudi koji nas zafrkavaju niti imbecili koji to misle, nego ono najgore – to su pametni ljudi koji to zaista misle. Ili zapravo ne pametni nego inteligentni ljudi. U onom videu o gluposti sam pričao da su zapravo najopasnije budale, inteligentne budale, obrazovane budale. Sada se to pokazuje, svetom vladaju te najopasnije budale. Inteligentni imbecili, zaista su u potpunoj gluposti. Jeste ovo sve davnašnji projekat, projekat koji traje decenijama, stotinama godina, koji je davno osmišljen. Zaglupljivanje naroda da bi se lakše vladalo. Ova politička korektnost je jedan od velikih koraka u tom pravcu. Fenomenalno osmišljenih koraka za vladanje narodom. Ali korak kom mi ne smemo da podlegnemo.

Ono što je zanimljivo za Mark Tvejna, nova izdanja njegove knjige Haklberi Fin sada se štampaju tako da je iz njih izbačena reč crnčuga – „nigger“. Ta se reč inače pojavljuje preko 200 puta u knjizi. Ta reč je sada zamenjena sa rečju rob. Zbog čega? Pa zato što zaboga neki ljudi su uvređeni zbog reči crnčuga. Ali pri tome oni ne shvataju da je Tvejn u toj knjizi upotrebljavao tu reč da bi prikazao  koliko je to loše, koliko je robovlasništvo loše, koliko je taj rasizam u južnim državama SAD loš. Nije on bio rasista pa da je upotrebljavao reč crnčuga u posprdnom smislu da bi vređao, ne nego da bi time ilustrovao težinu tog nekadašnjeg odnosa prema crncima a možda i današnjeg. I oni to izbacuju. Potpuno skrnave tu knjigu. Znači nije bio svestan šta će da doživi kada je izgovarao one prethodne rečenice, neverovatno.

I kod nas se povela jedna rasprava, možda se sećate, možda ne, kada je grad Kikinda usvajao svoj novi grb. Tada se digla velika halabuka – kako se oni usuđuju da naprave takav grb, oni time vređaju, to je politički nekorektno. A o čemu se zapravo radi? Na grbu grada Kikinde stoji odsečena turska glava nabijena na sablju koju drži oklopljena ruka viteza, ispod je srce. Prvo to je navodni poziv na nasilje, jer kao politički korektni mi ne smemo da pozivamo na nasilje. Zatim to je vređanje turske nacije a samim tim i muslimana kod nas. Srećom tada politička korektnost nije bila toliko u opticaju kod nas pa je taj grb prošao. Da danas slučajno glasaju za taj grb, nema šanse da bi bio usvojen. To se i kod nas dešava ništa nismo drugačiji, i to sve više i više. Poput onog idiotluka kada u skupštini Srbije, pojedinci ne svi, ženske poslanike zovu „poslanicama“. Alo idioti, glupaci, da li vi znate da poslanica ima sasvim drugo značenje? Poslanica je ono što patrijarh šalje crkvama ili iskazuje narodu. Poslanica nije ženski poslanik.

Elem, ono što kažu ti PC zagovornici da oni imaju nultu toleranciju prema nasilju. Ma nemoj mi reći. Pa vaša nulta tolerancija prema nasilju je zapravo nasilje. Nasilje nad svima nama koji želimo da govorimo. To je nasilje. I baš je to ono što sam rekao „duplo-mišljenje“. Pazite, oni u jednoj rečenici kažu imam nultu toleranciju za nasilje. Pa nije li to nasilje? Čekaj izvini onda treba da imaš nultu toleranciju prema sopstvenoj rečenici. Ali ne, njima to ne smeta. Recimo ovi ludački feministički pokreti, kada oni kažu mi se borimo protiv patrijarhata.  Protiv čega se ti boriš? Šta je to patrijarhat o čemu pričaš ti?  Šta znači to? Ludost, ali dobro.

Ti PC zagovornici, oni pričaju o ne nasilju i nultoj toleraciji, a koji oni rečnik upotrebljavaju? Isti taj PC rečnik i onda izmišljaju pojmove kao što je, mi ga dobro pamtimo, „Milosrdni anđeo“. Ej, on ti uništava zemlju, bombarduje je i to zove milosrdni anđeo. Ili tada su nad nama izmislili pojam kolateralna šteta. Znači mala Milica je kolateralna šteta njihovog bombardovanja. Vrhunac vređanja, kada našem predsedniku dođe taj NATO-vac i kaže mi smo vas bombardovali ali za vaše dobro. Zamislite vi, šta čovek da uradi u tom trenutku? I moraš da ćutiš jer si politički korektan. Ne smeš da mu odgovoriš. Šta da mu odgovoriš?  Da mu zvizneš šamarčinu, da ga isteraš iz zemlje da ga proglasiš persona non grata i da nikada više ne može da kroči u ovu zemlju? A ne, politička korektnost nalaže nešto drugo. Zbog toga trpimo i zbog toga ćemo da nestanemo.

Znate li za zakon u Srbiji, to je tako sigurno u Bosni, Hrvatskoj i tako dalje, koji kaže da na bilo kojim izborima morate na listama da imate jednu trećinu žena, ili kako tačno stoji „manje zastupljenog pola,“ jer to je politički korektno. Imam pitanje, a zašto? Radi ravnopravnosti? Ne! Čekaj o čemu se tu radi? Zašto ne bismo imali sve žene a ne radi ravnopravnosti, nego ako su sve žene u jednoj sredini bolje od predstavnika muškog pola jer su učenije, pametnije, inteligentnije, pa zašto one ne bi bile predstavnici? Ili obrnuto, zašto to ne bi bili muškarci ako su oni u nečemu sposobniji, bolji, učeniji? Zašto ne kažemo hajde da imamo na listama makar jednu trećinu kandidata koji imaju IQ iznad proseka, makar? Ali ni to se ne dešava. Neka to bude temelj, argument, a ne jedna trećina žena. Sutra će da nam kažu, zapamtite moje reči, da moramo da imamo jednu trećinu grupa sa margina. Zašto? Zato što oni „ne smeju da budu ugroženi“. To znači mora da bude jedna rećina invalida, trtećina gejeva. Pa će da vam kažu da morate da imate jednu trećinu migranata, jer mi ćemo ionako da naselimo migrante ovde kod nas. Radi političke korektnosti.

Hoćemo dozvoliti to? Pa izgleda da hoćemo. Zato što ćutimo, ćutite. Ja neću da ćutim!

Ovako kada gledamo, politička korektnost je jedna obična parodija nekakve ljubaznosti i ravnopravnosti. Ravnopravnost čega? Ja ne želim da imam ravnopravnost ishoda, kao što je propagirao komunizam. Svi jednaki. Neću. Hoću da imam ravnopravnost mogućnosti. Da li žene mogu da se kandiduju? Pa mogu, jednako kao i muškarci. Zašto moramo praviti nasilnu ravnopravnost zato što ćemo pod moranje uključiti jednu trećinu žena? Nisam protiv žena nemojte me shvatiti pogrešno ni slučajno. Ma ja bih da u parlamentu svih 250 žena sedi ako su one sposobnije, bolje i pametnije od nekih drugih 250 muškaraca. Nemam ništa protiv. Ali nemojte nas stavljati u poziciju da nešto moramo na silu iako to nema nikakve logike i veze ni sa čim.

Ta politička korektnost nas u svakom slučaju sprečava da kažemo šta zaista mislimo. Mi ne smemo više ni da mislimo a kamoli da kažemo šta zaista mislimo. Jer će odmah neko da ospe paljbu po nama, odmah će da nas proglase fašistima, i onda ćete da izgubite sve. Nećete moći da dobijete izbore, da dođete na televiziju jer vi ste politički nekorektna osoba. Pa ne, vi ste samo osoba koja govori  istinu. Vi ste samo osoba koja neće da laže.

Ono što je zaista strašno, vi na svakom koraku imate ljude koji vode računa šta ćete da kažete. Ta politička korektnost definitivno ukida slobodu misli, ej ljudi ne možete više ni da mislite svojom glavom. Ne možete da govorite ono što mislite niti da mislite mimo onoga što nam je propisano, kako moramo. Mi danas u Srbiji, za razliku od Mađarske na primer, moramo da mislimo kako je dobro i poželjno da migranti ulaze bez ikakve kontrole.

Pazi, hajde ti sad koji ovo čitaš probaj da odeš u Francusku, Nemačku ili bilo gde bez pasoške kontrole. Ma nema šanse. A milioni njih, od toga su hiljade bivši teroristi ISIL-ovci, prolaze bez ikakve kontrole, ali mi smo prisiljeni da mislimo da je to u redu. Danas im daju kuće i podsticaj od milion dinara ako žele da započnu posao u Srbiji. Ljudi o čemu mi pričamo? Pa daj našem čoveku milion dinara a ne njima. Za razliku od Mađarske koja je stavla zid i svaka im čast jer njima je dosta političke korektnosti.

Ljudi više ne mogu ni da raspravljaju o važnim temama zbog te političke korektnosti. Ne možete. Jer svaka važna tema kao što je ova, prvo od vas zahteva da se otvoreno i direktno izjašnjavate. Profesor doktor Piterson iz Kanade koji je fenomenalan čovek, je jednom anketirao svoje studente i pošto hoće da ih uvuče u razgovor pitao ih je okej zašto se ne uključujete u diskusiju? Dođe mu jedan student i kaže – pa ja neću da iskazujem svoje mišljenje zato što se plašim da možda nekoga ne uvredim. I onda on njih pita – dobro a ko se sve od vas plaši da nekoga ne uvredi i zbog toga neće da učestvuje u diskusiji? Svi dižu ruke. Do tog nivoa je to dovedeno kod njih. Ma ne smete to da radite. Ljudi ne smete se plašiti da učestvujete. A mi nemamo više diskusije jer se plaše ako budu otvoreno iznosili mišljenja, zaboga nekoga će da uvrede. To je moje mišljenje, ne mora ni značiti da sam u pravu ali to je moje osećanje i mišljenje. Vi budite što vi jeste, to meni ne smeta, ali nemojte ni meni braniti da budem ono što ja jesam.

Mi moramo da očuvamo i da se grčevito borimo za slobodu govora. Moramo da zadržimo slobodu govora, ukinuće nam je. Nekada je postojao verbalni delikt pa se išlo u zatvor za vreme komunizma, a sada ne postoji to u zakonu ali vi nemate slobodu govora, sve manje i manje je ima. Moramo je sačuvati.

Ispričaću vam jedan vic ili priču kako god. Kaže čovek je išao pijacom i naiđe na jednu tezgu, prodavnicu gde lik prodaje ptice, razne ptice. Tamo naiđe na neke fenomenalne ptice koje su savršeno dresirane, znaju da pevaju, rade trikove, znaju da pričaju neverovatno mnogo i čovek odluči da će kupiti pticu da bi obradovao majku za rođendan. Kaže ma što jedna hajde kupiću dve pa nek one mogu međusobno da pričaju i da prosto ne bude jedna ptica sama, pa će ih poslati majci. Ali ptice su bile ekstremno skupe, 5 hiljada dolara jedna ptica. Okej plati on 10 hiljada dolara, kupi dve ptice i pošalje ih majci. Prolazi nekoliko dana, majka se ne javlja, hoće čovek da vidi šta se dešava i pozove on majku. Pita majka kakve su bile one ptice? Ona njemu odgovara odlične sine, bile su vrlo ukusne. Čovek počne da galami – pa mama kako ukusne, pa nisi ih valjda ispekla, pojela?! Kaže ona – pa jesam zašto? Kaže čovek – pa to su posebne ptice, te ptice su dresirane, znaju da rade trikove, da pevaju, pričaju. Ona njemu nato – pa dobro, što nisu ništa rekle?

E ljudi u tome je poenta. Ako ništa danas ne kažemo, sutra ćemo da završimo u pećnici. Svi mi, zapamtite to. Ne smemo se odricati slobode ni po koju cenu.

Išla je stalno ona parola još od Miloševića, pa kasnije i žutih pa i ovih kakve god da su boje, ona luda izreka koja kaže „mir nema alternativu“. Ma molim te šta pričaš gluposti?! Mir može da bude i u kavezu. Ja ne želim da budem rob i miran rob. Sloboda je ta koja nema alternativu i cenu a ne mir, briga me za mir. Mogu da budem i u ratu da bih branio svoju slobodu.

Kada pišem ovaj tekst nisam baš miran, ali branim svoju slobodu i slobodu svih vas. Slobodu za slobodom govora!

Niko od nas ne ceni sebe kada je prevaran, kada manipuliše, priča politički korektno da bi dobio poene. Niko od nas tada ne ceni sebe. Već samo u onim retkim trenucima u životu kada ustanemo i kažemo istinu bez obzira na cenu, kažemo šta mislimo pa kud puklo da puklo. E tada zaista cenimo sebe. Ali šta je interesantno? Tada nas cene i drugi. Čak i oni kojima se istina ne sviđa. Čak i oni nas tada cene. Neće vas voleti ako im govorite istinu u lice ali će vas ceniti i mnogo će više vas ceniti nego one dupelisce koji se uvlače u stražnjicu baš da bi bili politički korektni, da bi govorili „joj kako si ti divan, sjajan bajan“. Ja neću to da govorim. Ako nisi divan, sjajan i bajan reći ću ti da nisi. Ne iz zlobe nego iz želje da ti pomognem da ti ukažem na nešto.

Ono što je vrlo važno, vi kada pričate to nešto, šta god to bilo, jer na kraju krajeva ta sloboda govora je i sloboda da kažete potpunu glupost, ali zapamtite, tada vas drugi ljudi čuju i tada mogu da vas isprave, nauče nečemu. A vi ako nemate slobodu da kažete, kako ćete da učite bilo šta, kako? Samo razmišljajući sami sa sobom u svojoj glavi – to je veoma teško. Veoma mali broj zna da razmišlja. Možda vam čudno zvuči ali da, bukvalno tako kao što sam rekao – ekstremno mali broj ljudi zna da razmišlja. Jer da bi se razmišljalo samostalno, neophodno je da imate dva suprtostavljena tabora u vašoj glavi. Ne da budete podvojena ličnost, nego da imate suprostavljena mišljenja u sopstvenoj glavi i da preispitujete, da vodite razgovor u sopstvenoj glavi. To je teško postići. Zbog toga nam je potreban otvoreni razgovor sa drugima.

Nemoguće je imati slobodu govora bez „vređanja“ nekoga. Nemoguće je. Pa evo uzmite ovaj tekst. Manje više kada se kaže sloboda govora to se misli na slobodu kritikovanja vlasti. Ali to nije samo to, već sloboda generalno sa ljudima. Koliko god se nekome ne sviđalo ono što vi imate da kažete, ali moramo da pričamo o važnijim stvarima. Nemoguće je imati slobodu govora i diskusiju  o važnim stvarima bez da se neko ne uvredi. Jer ja se sada obraćam velikom broju ljudi i neko će se sigurno naći uvređenim. I šta bih ja sad trebao? Bolje da nisam ni napisao ovaj tekst, bolje da nisam ni pričao o ovome, jer zaboga nekoga ću da uvredim. Ali ko bi onda bilo šta naučio?

Bez slobode govora nema prave razmene ideja, nema diskuije, napretka. Jer ako bi se novo-govor sveo na politički korektan govor, sve što bismo radili jeste da sedimo u krugu, da se držimo za ručice i da jedno drugom govorimo joj kako si ti divan, sjajan, pametan. Jer ako mu kažeš ej šta praviš gluposti, on će da se uvredi, jer ti si njemu „rekao da je glup“. Pa da jesam, glup si. Uvredićeš se? Baš me briga.

Politička korektnost zabranjuje svaku vrstu kriticizma. Ne možete nikoga kritikovati, pa ni vlast naravno, da biste bili politički korektni. Ona uništava čak i onaj najprostiji humor. Ne mislim na ružne humore kada se psuje, pljuje i slične gadljive „humore“. Moja vrsta humora je intelektualni humor. Kada vi znate da intelektualno sklopite takvu vrstu rečenica da napravite humor i to većina ne shvata ali nije ni važno. To se više ne sme.

Kada bi danas Monti Pajton snimali one njihove serijale nema šanse da bi bili prikazani na bilo kojoj televiziji. Nema teoretske šanse. Odma bi im rekli – vi niste politički korektni, to su stereotipi to je ovo to je ono. Nema humora više, vi ne smete da se našalite. Naravno ne govorim o onim degutantnim budalaština kao što je radio Šarli ebdo u Francuskoj. To su stvarno degutantne stvari to nije humor.

Sloboda govora mora da uključuje pravo i da nekoga uvredite. To je sloboda govora. Ti imaš slobodu govora da izneseš svoje mišljenje iako će to mene da uvredi možda, sigurno, verovatno kako god. Ja imam slobodu da iznesem svoje mišljenje iako će to mišljenje, ovo sada koje ispisujem, da uvredi hiljade ljudi. To je sloboda govora, a ne jedni druge da tapšemo po ramenima i govorimo kako ste sjajan. To nije sloboda govora to je politička korektnost.

Na kraju krajeva, izvinite molim vas, ali ko to određuje da morate da budete zaštićeni kao beli medvedi od bilo kakvih negativnih emocija? Šta to znači? Na kraju krajeva ko to određuje šta  je negativno. Feministi, odnosno feministkinje, kako one sebe zovu? Po njihovim nalozima ćemo da se ponašamo je l’? Nevladine organizacije, one određuju? Ma nemoj.

Iako politička korektnost čak i ovakva kakva jeste, a ja je kritikujem, je naravno ipak bolja od nekog otvorenog fašizma, poziva za nasilje ili tako nešto. Naravno da je bolja. Naravno da je bolja od onoga što se radilo u trećem rajhu. Ali nije dobra, jer se njome ne postiže ništa. Ne postiže se lišavanje sveta od loših stvari. Na kraju šta je to ljudi? Svi su postali nešto hiper senzitivni ili ti super osetljivi. Šta znači to? Zbog čega ste osetljivi? Ima jedan dobar izraz u Bosni – srce na dnu guzice. E pa nemojte da vam srce bude na dnu guzice. Odrastite već jednom, shvatite da živite u jednom normalnom svetu gde postoji interakcija među ljudima i gde vam se neće svideti sve što ljudi kažu ili sve što se oko vas dešava. Da, neko će vas uvrediti, pa šta onda. Odrasti. Na šalu možeš da se nasmeješ ili ne. Ali nemoj odmah da kopaš oči nekome ako se zbog nečega našalio. Nije sve što se kaže strašno i sve to moramo izbrisati iz našeg rečnika.

Trebamo jedni prema drugima da se odnosimo pristojno, prosto, dostojanstveno, da saosećamo jedni sa drugima. Sa poštovanjem sa uvažavanjem da govorimo. I tada vam nije potrebna nikakva politička korektnost, nikakvi zakoni koji će vam nametati novo-govor. Prosto budimo ljudi i radimo drugima on što želimo da se radi nama i tada nećemo imati nikakvih problema. Nemojmo nametati ništa nikome. Moja sloboda i vaša sloboda nemaju alternativu. Ali pre toga moja sloboda doseže samo dokle ne ugrožavam vašu slobodu. Vi imajte slobodu da kažete šta hoćete ja se neću uvrediti, ali nemojte meni da branite tu istu slobodu.

Ovaj tekst nije nimalo fin ali neko mora da progovori protiv ovoga, jer malo ko je uopšte svestan šta nam se sprema. Upozorio sam vas, a vi se setite ovih mojih reči za koju godinu, i ako ne sada onda bar tada reagujte. Reagujmo dok ne bude kasno.

Ukoliko vam se ne čita ovoliki tekt, pogledajte video na ovu temu:

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević